Kondoliza Rajs najverovatnije će narednih dana potvrditi da Srbija ispunjava uslove za američku pomoć u tekućoj godini, čime će biti oslobođeno i poslednjih pet miliona od ukupno 51, 563 miliona dolara namenjenih Srbiji za fiskalnu 2008.
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs najverovatnije će narednih dana "sertifikovati", odnosno potvrditi da Srbija ispunjava uslove za američku pomoć u tekućoj godini, saznaje Tanjug u dobro obaveštenim diplomatskim krugovima.
Pozitivnom odlukom o sertifikaciji biće oslobođeno i poslednjih pet miliona od ukupno 51, 563 miliona dolara namenjenih Srbiji za fiskalnu 2008. godinu (koja u SAD traje od 1. oktobra do 30.septembra naredne godine).
Američka pomoć Srbiji raspoređena je na programe pomoći vladi i civilnom sektoru, odnosno humanitarnu pomoć i pomoć u unapređenju demokratije, a sertifikaciji podleže deo koji se odnosi na podršku državnim institucijama. Sertifikacija otuda ima, pre svega, politički, a zatim i finansijski značaj.
Pomoć SAD namenjena vladi Srbije već godinama zavisi od potvrde da Srbija ispunjava određene uslove, koju predsednik SAD (a u praksi zapravo državni sekretar SAD) po zakonu treba da donese do 31. maja, premda se više puta, kao ove godine, dogodilo da odluka zbog različitih okolnosti, bude odložena.
U međuvremenu, u Vašingotnu je već u pripremi zakon o pomoći inostranstvu za narednu 2009. fiskalnu godinu, a Srbija bi prema postojećem nacrtu trebalo da dobije 46,274 miliona dolara.
Kao više godina unazad, i nacrt za fiskalnu 2009, uključuje uslove koje bi Srbija trebalo da zadovolji, a od kojih su neki već odavno prevaziđeni.
Prema tekstu koji je usvojio senatski Odbor za aproprijacije, među uslovima je saradnja sa Haškim tribunalom, "uključujući pristup istražiteljima i davanje dokumenata i blagovremenih informacije o lokaciji, kretanju i finansijskoj podršci optuženicima, kao i izručivanje i transfer optuženika, uključujući Ratka Mladića i Radovana Karadžića." Drugi uslov je "preduzimanje koraka u skladu sa Dejtonskim sporazumom da se okonča finansijska, politička, bezednosna i druga podrška Srbije održavanju paralelnih institucija Republike Srpske". I na kraju, Srbija bi trebalo da "primenjuje politiku koja odražava poštovanje manjinskih prava i vladavinu zakona".
Reč je o uslovima koji su preuzeti iz prethodnih godina, od kojih su drugi i treći prevaziđeni, a i prvi je, posle hapšenja Karadžića, na putu da postane.
Prema nacrtu zakona o pomoći inostranstvu, SAD će u 2009. godini izdvojiti 36, 62 milijardi dolara za diskreciono finansiranje različitih projekata pomoći u svetu, što je 3, 82 milijarde više nego u protekloj godini. Projektima u Evropi, Evroaziji i centralnoj Aziji namenjeno je prema nacrtu 661,7 miliona dolara
Američki zakoni usvajaju se relativno komplikovanom procedurom, u okviru koje se isti zakon paralelno usvaja u Senatu i Predstavničkom domu, a zatim usklađuje i usvaja na nivou čitavog Kongresa.
Nacrt zakona o pomoći inostranstvu za 2009. godinu zasada je usvojen u senatskom Odboru za aproprijacije (dodelu sredstava) i preporučen na usvajanje Senatu, a konačno usvajanje zakona moglo bi da usledi najranije kasno na jesen.
(Tanjug)
Pozitivnom odlukom o sertifikaciji biće oslobođeno i poslednjih pet miliona od ukupno 51, 563 miliona dolara namenjenih Srbiji za fiskalnu 2008. godinu (koja u SAD traje od 1. oktobra do 30.septembra naredne godine).
Američka pomoć Srbiji raspoređena je na programe pomoći vladi i civilnom sektoru, odnosno humanitarnu pomoć i pomoć u unapređenju demokratije, a sertifikaciji podleže deo koji se odnosi na podršku državnim institucijama. Sertifikacija otuda ima, pre svega, politički, a zatim i finansijski značaj.
Pomoć SAD namenjena vladi Srbije već godinama zavisi od potvrde da Srbija ispunjava određene uslove, koju predsednik SAD (a u praksi zapravo državni sekretar SAD) po zakonu treba da donese do 31. maja, premda se više puta, kao ove godine, dogodilo da odluka zbog različitih okolnosti, bude odložena.
U međuvremenu, u Vašingotnu je već u pripremi zakon o pomoći inostranstvu za narednu 2009. fiskalnu godinu, a Srbija bi prema postojećem nacrtu trebalo da dobije 46,274 miliona dolara.
Kao više godina unazad, i nacrt za fiskalnu 2009, uključuje uslove koje bi Srbija trebalo da zadovolji, a od kojih su neki već odavno prevaziđeni.
Prema tekstu koji je usvojio senatski Odbor za aproprijacije, među uslovima je saradnja sa Haškim tribunalom, "uključujući pristup istražiteljima i davanje dokumenata i blagovremenih informacije o lokaciji, kretanju i finansijskoj podršci optuženicima, kao i izručivanje i transfer optuženika, uključujući Ratka Mladića i Radovana Karadžića." Drugi uslov je "preduzimanje koraka u skladu sa Dejtonskim sporazumom da se okonča finansijska, politička, bezednosna i druga podrška Srbije održavanju paralelnih institucija Republike Srpske". I na kraju, Srbija bi trebalo da "primenjuje politiku koja odražava poštovanje manjinskih prava i vladavinu zakona".
Reč je o uslovima koji su preuzeti iz prethodnih godina, od kojih su drugi i treći prevaziđeni, a i prvi je, posle hapšenja Karadžića, na putu da postane.
Prema nacrtu zakona o pomoći inostranstvu, SAD će u 2009. godini izdvojiti 36, 62 milijardi dolara za diskreciono finansiranje različitih projekata pomoći u svetu, što je 3, 82 milijarde više nego u protekloj godini. Projektima u Evropi, Evroaziji i centralnoj Aziji namenjeno je prema nacrtu 661,7 miliona dolara
Američki zakoni usvajaju se relativno komplikovanom procedurom, u okviru koje se isti zakon paralelno usvaja u Senatu i Predstavničkom domu, a zatim usklađuje i usvaja na nivou čitavog Kongresa.
Nacrt zakona o pomoći inostranstvu za 2009. godinu zasada je usvojen u senatskom Odboru za aproprijacije (dodelu sredstava) i preporučen na usvajanje Senatu, a konačno usvajanje zakona moglo bi da usledi najranije kasno na jesen.
(Tanjug)
