Američki državni sekretar Kondoliza Rajs najverovatnije će narednih dana "sertifikovati", odnosno potvrditi da Srbija ispunjava uslove za američku pomoć u tekućoj godini, saznaje Tanjug u dobro obaveštenim diplomatskim krugovima.
Pozitivnom odlukom o sertifikaciji biće oslobođeno i poslednjih pet miliona od ukupno 51, 563 miliona dolara namenjenih Srbiji za fiskalnu 2008. godinu (koja u SAD traje od 1. oktobra do 30.septembra naredne godine).
Američka pomoć Srbiji raspoređena je na programe pomoći vladi i civilnom sektoru, odnosno humanitarnu pomoć i pomoć u unapređenju demokratije, a sertifikaciji podleže deo koji se odnosi na podršku državnim institucijama. Sertifikacija otuda ima, pre svega, politički, a zatim i finansijski značaj.
Pomoć SAD namenjena vladi Srbije već godinama zavisi od potvrde da Srbija ispunjava određene uslove, koju predsednik SAD (a u praksi zapravo državni sekretar SAD) po zakonu treba da donese do 31. maja, premda se više puta, kao ove godine, dogodilo da odluka zbog različitih okolnosti, bude odložena.
U međuvremenu, u Vašingotnu je već u pripremi zakon o pomoći inostranstvu za narednu 2009. fiskalnu godinu, a Srbija bi prema postojećem nacrtu trebalo da dobije 46,274 miliona dolara.
Kao više godina unazad, i nacrt za fiskalnu 2009, uključuje uslove koje bi Srbija trebalo da zadovolji, a od kojih su neki već odavno prevaziđeni.
Prema tekstu koji je usvojio senatski Odbor za aproprijacije, među uslovima je saradnja sa Haškim tribunalom, "uključujući pristup istražiteljima i davanje dokumenata i blagovremenih informacije o lokaciji, kretanju i finansijskoj podršci optuženicima, kao i izručivanje i transfer optuženika, uključujući Ratka Mladića i Radovana Karadžića." Drugi uslov je "preduzimanje koraka u skladu sa Dejtonskim sporazumom da se okonča finansijska, politička, bezednosna i druga podrška Srbije održavanju paralelnih institucija Republike Srpske". I na kraju, Srbija bi trebalo da "primenjuje politiku koja odražava poštovanje manjinskih prava i vladavinu zakona".
Reč je o uslovima koji su preuzeti iz prethodnih godina, od kojih su drugi i treći prevaziđeni, a i prvi je, posle hapšenja Karadžića, na putu da postane.
Prema nacrtu zakona o pomoći inostranstvu, SAD će u 2009. godini izdvojiti 36, 62 milijardi dolara za diskreciono finansiranje različitih projekata pomoći u svetu, što je 3, 82 milijarde više nego u protekloj godini. Projektima u Evropi, Evroaziji i centralnoj Aziji namenjeno je prema nacrtu 661,7 miliona dolara
Američki zakoni usvajaju se relativno komplikovanom procedurom, u okviru koje se isti zakon paralelno usvaja u Senatu i Predstavničkom domu, a zatim usklađuje i usvaja na nivou čitavog Kongresa.
Nacrt zakona o pomoći inostranstvu za 2009. godinu zasada je usvojen u senatskom Odboru za aproprijacije (dodelu sredstava) i preporučen na usvajanje Senatu, a konačno usvajanje zakona moglo bi da usledi najranije kasno na jesen.
(Tanjug)
Pozitivnom odlukom o sertifikaciji biće oslobođeno i poslednjih pet miliona od ukupno 51, 563 miliona dolara namenjenih Srbiji za fiskalnu 2008. godinu (koja u SAD traje od 1. oktobra do 30.septembra naredne godine).
Američka pomoć Srbiji raspoređena je na programe pomoći vladi i civilnom sektoru, odnosno humanitarnu pomoć i pomoć u unapređenju demokratije, a sertifikaciji podleže deo koji se odnosi na podršku državnim institucijama. Sertifikacija otuda ima, pre svega, politički, a zatim i finansijski značaj.
Pomoć SAD namenjena vladi Srbije već godinama zavisi od potvrde da Srbija ispunjava određene uslove, koju predsednik SAD (a u praksi zapravo državni sekretar SAD) po zakonu treba da donese do 31. maja, premda se više puta, kao ove godine, dogodilo da odluka zbog različitih okolnosti, bude odložena.
U međuvremenu, u Vašingotnu je već u pripremi zakon o pomoći inostranstvu za narednu 2009. fiskalnu godinu, a Srbija bi prema postojećem nacrtu trebalo da dobije 46,274 miliona dolara.
Kao više godina unazad, i nacrt za fiskalnu 2009, uključuje uslove koje bi Srbija trebalo da zadovolji, a od kojih su neki već odavno prevaziđeni.
Prema tekstu koji je usvojio senatski Odbor za aproprijacije, među uslovima je saradnja sa Haškim tribunalom, "uključujući pristup istražiteljima i davanje dokumenata i blagovremenih informacije o lokaciji, kretanju i finansijskoj podršci optuženicima, kao i izručivanje i transfer optuženika, uključujući Ratka Mladića i Radovana Karadžića." Drugi uslov je "preduzimanje koraka u skladu sa Dejtonskim sporazumom da se okonča finansijska, politička, bezednosna i druga podrška Srbije održavanju paralelnih institucija Republike Srpske". I na kraju, Srbija bi trebalo da "primenjuje politiku koja odražava poštovanje manjinskih prava i vladavinu zakona".
Reč je o uslovima koji su preuzeti iz prethodnih godina, od kojih su drugi i treći prevaziđeni, a i prvi je, posle hapšenja Karadžića, na putu da postane.
Prema nacrtu zakona o pomoći inostranstvu, SAD će u 2009. godini izdvojiti 36, 62 milijardi dolara za diskreciono finansiranje različitih projekata pomoći u svetu, što je 3, 82 milijarde više nego u protekloj godini. Projektima u Evropi, Evroaziji i centralnoj Aziji namenjeno je prema nacrtu 661,7 miliona dolara
Američki zakoni usvajaju se relativno komplikovanom procedurom, u okviru koje se isti zakon paralelno usvaja u Senatu i Predstavničkom domu, a zatim usklađuje i usvaja na nivou čitavog Kongresa.
Nacrt zakona o pomoći inostranstvu za 2009. godinu zasada je usvojen u senatskom Odboru za aproprijacije (dodelu sredstava) i preporučen na usvajanje Senatu, a konačno usvajanje zakona moglo bi da usledi najranije kasno na jesen.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
