Amerikanci imali informacije o tome gde je lociran Karadžić, ali nisu hteli da ga uhapse, tvrdi Florans Artman.
Haški tribunal je imao dovoljno informacija o tome gde se nalazio Radovan Karadžić, ali bi SAD, Britanija ili Francuska svaki put blokirale njegovo hapšenje, izjavila je bivši portparol Tužilaštva tribunala Florans Artman.
"Imali smo na pretek informacija gde su begunci, ali uvek bi se ispostavilo da neka od te tri zemlje - SAD, Britanija ili Francuska - blokira hapšenje. Nekada bi akciju hapšenja blokirao lično Žak Širak, drugi put Bil Klinton", kaže Artman za "Blic".
Ona je istakla da govori na osnovu autentičnih izjava i dokumenata, uz napomenu da baza podataka koju sam uspela da sakupi nije potpuna.
"Jednostavno, ne možemo verovati ni Beogradu ni Zapadu da nisu mogli da pronađu (Karadžića) 13 godina", kaže Artmanova.
Objašnjavajući kako je Karadžić izgubio zaštitu Zapada, Artmanova kaže da je Vašington shvatio da je on van sudnice prepreka za budućnost regiona i da su SAD izvršile dodatni pritisak da bi se Srbiji omogućio što brži pristup Evropskoj uniji nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.
Prema njenim rečima, s vodećim čelnicima EU dogovor je lako sklopljen, ali ostala je Holandija kao problem, koja se oštro protivila toj nameri ukoliko se Mladić i Karadžić ne nađu u Hagu.
"Karadžić ili Mladić, ili oboje u Hagu, preostalo je kao jedino rešenje. Vašington i Beograd procenili su da ima više štete ako je Karadžić van Haga, iako se on šalje u Hag uz veliki rizik", tvrdi Artmanova.
Ona veruje da hapšenje Karadžića nikada nije bio problem za Srbiju koliko za Zapad, za razliku od Mladića, kojeg Haški tribunal tretira kao čvrstu kariku zločina koja povezuje Beograd i Bosnu.
Za razliku od Mladića, poznato je da se Karadžić distancirao od Beograda, podseća Artmanova.
"Sada kada je Karadžić najzad uhapšen, on može puno toga da ispriča o tajnim dogovorima koji su doveli do pada Srebrenice. Za zapadne velike sile njegovo svedočenje predstavlja veliki rizik. Do sada nije bilo čvrstih dokaza da su zapadne zemlje predale Srebrenicu u zamenu za saradnju Srba na mirovnom procesu", kaže Artmanova i dodaje da, ako iko može da zna o takvim tajnim dilovima, onda je to Karadžić.
Ona napominje da je Tužilaštvo tribunala u više navrata dalo Amerikancima tačne lokacije na kojima se krio Karadžić, ali da oni nisu ništa preduzeli.
Artmanova takodje tvrdi da je bivši visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun smenio šefa bosanske tajne policije Momira Munibabića, koji je bio efikasan u traganju za Karadžićem.
Prema njenim rečima, šef nemačke diplomatije Joška Fišer je 2006. rekao tadašnjem Glavnom Tužiocu Karli del Ponte da se, prema izveštaju nemačke tajne službe BND, Ešdaun sreo sa Karadžićem krajem 2004. godine.
"Del Ponteova je tražila izveštaj BND-a kako bi s tim suočila Veliku Britaniju, u nadi da će promeniti politiku, ali je Nemačka odbila zahtev", navodi Florans Artman.
Ona takođe smatra da, ukoliko general ratko Mladić ne bude uhapšen u narednim nedeljama, ili najkasnije do kraja godine, nikada mu neće biti suđeno u Hagu.
(Tanjug)
"Imali smo na pretek informacija gde su begunci, ali uvek bi se ispostavilo da neka od te tri zemlje - SAD, Britanija ili Francuska - blokira hapšenje. Nekada bi akciju hapšenja blokirao lično Žak Širak, drugi put Bil Klinton", kaže Artman za "Blic".
Ona je istakla da govori na osnovu autentičnih izjava i dokumenata, uz napomenu da baza podataka koju sam uspela da sakupi nije potpuna.
"Jednostavno, ne možemo verovati ni Beogradu ni Zapadu da nisu mogli da pronađu (Karadžića) 13 godina", kaže Artmanova.
Objašnjavajući kako je Karadžić izgubio zaštitu Zapada, Artmanova kaže da je Vašington shvatio da je on van sudnice prepreka za budućnost regiona i da su SAD izvršile dodatni pritisak da bi se Srbiji omogućio što brži pristup Evropskoj uniji nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.
Prema njenim rečima, s vodećim čelnicima EU dogovor je lako sklopljen, ali ostala je Holandija kao problem, koja se oštro protivila toj nameri ukoliko se Mladić i Karadžić ne nađu u Hagu.
"Karadžić ili Mladić, ili oboje u Hagu, preostalo je kao jedino rešenje. Vašington i Beograd procenili su da ima više štete ako je Karadžić van Haga, iako se on šalje u Hag uz veliki rizik", tvrdi Artmanova.
Ona veruje da hapšenje Karadžića nikada nije bio problem za Srbiju koliko za Zapad, za razliku od Mladića, kojeg Haški tribunal tretira kao čvrstu kariku zločina koja povezuje Beograd i Bosnu.
Za razliku od Mladića, poznato je da se Karadžić distancirao od Beograda, podseća Artmanova.
"Sada kada je Karadžić najzad uhapšen, on može puno toga da ispriča o tajnim dogovorima koji su doveli do pada Srebrenice. Za zapadne velike sile njegovo svedočenje predstavlja veliki rizik. Do sada nije bilo čvrstih dokaza da su zapadne zemlje predale Srebrenicu u zamenu za saradnju Srba na mirovnom procesu", kaže Artmanova i dodaje da, ako iko može da zna o takvim tajnim dilovima, onda je to Karadžić.
Ona napominje da je Tužilaštvo tribunala u više navrata dalo Amerikancima tačne lokacije na kojima se krio Karadžić, ali da oni nisu ništa preduzeli.
Artmanova takodje tvrdi da je bivši visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun smenio šefa bosanske tajne policije Momira Munibabića, koji je bio efikasan u traganju za Karadžićem.
Prema njenim rečima, šef nemačke diplomatije Joška Fišer je 2006. rekao tadašnjem Glavnom Tužiocu Karli del Ponte da se, prema izveštaju nemačke tajne službe BND, Ešdaun sreo sa Karadžićem krajem 2004. godine.
"Del Ponteova je tražila izveštaj BND-a kako bi s tim suočila Veliku Britaniju, u nadi da će promeniti politiku, ali je Nemačka odbila zahtev", navodi Florans Artman.
Ona takođe smatra da, ukoliko general ratko Mladić ne bude uhapšen u narednim nedeljama, ili najkasnije do kraja godine, nikada mu neće biti suđeno u Hagu.
(Tanjug)
