U poslednjoj verziji nove Strategije proširenja EU u koju je agencija Beta imala uvid, isti plan važi i za Crnu Goru koja je, uz Srbiju, najviše napredovala na putu ka EU.

"Uz snažnu političku volju, sprovođenje reformi i nalaženje rešenja za sporove sa susedima, Srbija i Crna Gora trebalo bi da budu spremne za članstvo (u EU) do 2025",navodi se u dokumentu koji treba da bude zvanično predstavljen 6. februara.

Dalje se navodi da će Evropska komisija 2021. pripremiti mišljenje sa procenom efekata buduće integracije Zapadnog Balkana na ključne evropske politike, poput slobode kretanja ljudi, poljoprivrede, kohezione politike i budžeta.

Uz pretpostavku da su ispunjena sva završna merila za sva pregovaračka poglavlja, članice EU bi na međuvladinoj konferenciji krajem 2023. mogle da se slože da zatvore pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom.

Zatim bi 2024. sa tim zemljama bio potpisan Ugovor o pristupanju posle mišljenja Evropske komisije, saglasnosti Evropskog parlamenta i odluke Saveta o prijemu novih članica. Usledila bi ratifikacija Ugovora o pristupanju u svim zemljama EU i državama koje pristupaju, što bi omogućilo završetak procesa krajem 2025.

Pre svega toga, Beograd i Priština najkasnije do kraja 2019. treba da postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, kako bi se otvorio i put za dalji suštinski napredak Kosova na putu evropskih integracija.

Iste godine bi Albanija i Makedonija trebalo da otvore pristupne pregovore sa Briselom, a Bosna i Hercegovina da dobije status kandidata za članstvo u EU.

U Strategiji se Crnoj Gori i Srbiji preporučuje ubrzano ispunjavanje prelaznih merila u oblasti vladavine prava, što od lidera zahteva da se bave postojećim reformama sa "jasnom odlučnošću i punom snagom".

Albanija, koja status kandidata za EU ima od 2014, treba da ispuni pet ključnih prioriteta, uključujući pravosudnu reformu, dok se od Makedonije, koja je u statusu kandidata od 2005, očekuje da pokaže opipljive rezultate u reformama i reši problem imena zemlje. Bosna i Hercegovina bi trebalo da dostigne stabilan i suštinski napredak u reformama i funkcionalnosti kako bi bila spremna za otvaranje pristupnih pregovora do kraja 2023.

Kada je reč o trenutnoj situaciji, region mora da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije na svim nivoima vlasti, kao i protiv političkog uticaja i kontrole nad medijima, da sprovede reforme kako bi unapredio konkurentnost ekonomija i da reši bilateralne sporove.

U nacrtu Strategije se dalje napominje da je u poslednjih deceniju i po perspektiva članstva u EU već pomogla postizanju političkih i ekonomskih reformi koje su doprinele napredovanju demokratskih procesa u regionu. EU sa svoje strane treba da pokaže da je institucionalno spremna da dočeka nove članice kada one ispune postavljene uslove.

U dokumentu se navodi i da jasna pristupna perspektiva nije ograničena na zemlje koje su trenutno najviše napredovale u pregovorima, već uključuje čitav Zapadni Balkan, a proces će i dalje biti baziran isključivo na zaslugama.

Ističe se i da je vremenski okvir određen Strategijom samo indikativan, da zemlje koje streme EU mogu ubrzati ili usporiti proces i da princip "po zaslugama" znači da zemlje koje su trenutno u ranoj fazi imaju mogućnost da nadoknade zaostatak. Konačno, kaže se u Strategiji, da bi proces pristupanja bio uspešan, šanse i izazovi pred zemljama moraju biti mnogo jasnije iskomunicirani unutar regiona i sa EU.

Vlade Zapadnog Balkana moraju osigurati veću inkluzivnost reformskog pokreta, posebno kad je reč o demokratskoj opoziciji i civilnom društvu, kako bi pridobili aktere EU i obezbedili odgovarajuće informisanje građana i poslovnih ljudi. Ono što je još značajnije, regionalni lideri ne smeju da ostave sumnje oko svog strateškog opredeljenja već moraju preuzeti odgovornost za političku jasnost i smer.

"ULAZAK REGIONA U EU DO 2015, ALI BEZ PREČICA"

Fajnenšel tajms u tekstu objavljenom uoči predstavljanja Strategije za Zapadni Balkan navodi da će "EU zadržati perspektivu za ulazak zemalja regiona u Uniju do 2025" i prenosi izjavu neimenovanog diplomate koji naglašava da neće biti prečica i da je ciljani datum podložan promenama.

FT u tekstu pod naslovom "EU izlaže mapu članstva za šest država Zapadnog Balkana", gde ubraja i vlasti u Prištini, navodi da Brisel pokušava da "udahne novi život u proširenje bloka, ojača kontrole migracija i suprotstavi se ruskom uticaju u nestabilnom regionu".

"Dokument Evropske komisije, koji bi trebalo da bude objavljen u utorak, postavlja cilj za nešto što bi trebalo da bude najveće pojedinačno proširenje za poslednje dve decenije, mogao bi loše da prođe kod nekih aktuelnih članica EU, koje su sumnjičave po pitanju daljeg proširenja. Ali evropske diplomate kažu da je ambiciozni rok, iako je više motivacioni nego realističan, ključan za učvršćivanje zagrljaja Brisela i nacija koje su se pojavile nakon urušavanja Jugoslavije, uz susednu Albaniju", piše u članku.

Navodi se da je "perspektiva članstva, koliko god bila daleka, već dugo vremena podsticaj za reforme i pomirenje u regionu nakon balkanskih ratova iz 90-ih godina prošlog veka".

FT ocenjuje da su "ipak 'zamor od proširenja' nakon finansijske krize iz 2008. i dužničkih problema evrozone, kao i glas Ujedinjenog Kraljevstva za izlazak iz EU, bacili sumnju na tu perspektivu".

"Na neki način oni (šestorka, primećuje FT) nisu autsajderi, oni su već unutra i potrebni su nam. Zbog toga nam je potrebno da unesemo novu energiju u proces proširenja, bez obezbeđivanja prečica", rekao je neimenovani diplomata koji se zalaže za proširenje Unije.

List navodi da je ovaj diplomata naglasio da je 2025. "indikativan cilj koji je podložan promenama".

FT navodi i da se očekuje da Evropska komisija pozove zapadnobalkansku šestorku na rešavanje nerešenih bilateralnih sporova i borbu protiv korupcije, imajući u vidu probleme koji su mučili druge novoprimljene članice u protekloj deceniji.

"Srbija i Crna Gora, koje su već započele pregovore o pridruživanju EU, viđene su kao dva aspiranta (na članstvo) koja su najbliža ostvarenju zacrtanog datuma 2025, ispred Albanije, Makedonje, Bosne i Hercegovina, kao i Kosova", navodi se u članku uz podsećanje da je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker u novembru prošle godine kazao da očekuje da će Srbija i Crna Gora do 2025. biti članice EU.

List, ipak, navodi da bi, i pored toga što su mnoge države članice EU, uključujući novopridošle iz centralne i istočne Evrope, za proširenje, zapadnobalkanske teritorije mogle da naiđu na protivljenje kada su u pitanju neke moćne zemlje.

FT takođe podseća da je Španija do sada odbijala da prizna Kosovo, koje britanski list naziva otcepljenom bivšom srpskom pokrajinom, navodeći kao razlog takvog stava Španije bojazan za status Katalonije.

Podsećamo da je Španija samo nedelju dana pre usvajanja Strategije proširenja za zemlje Zapadnog Balkana, dovela u pitanje ne samo strategiju, već i ceo proces zbog pitanja Kosova.

Španija se oštro suprotstavlja uključivanju Kosova u bilo koji proces koji ostavlja utisak da se Kosovo tretira kao država, objavio je prištinski list Koha ditore.