Nemac dr Martin Hajperc, koji je boravak na Kosovu pretočio u politički triler s elementima fikcije, kaže da su na KiM avanturisti i ratni zločinci postali poželjni saveznici Zapada.
Nemacki finansijski strucnjak na Kosovu je svojevremeno organizovao privredno i finansijsko odeljenje Medunarodne civilne kancelarije.
On je godine provedene kao zamenik šefa privrednog i finansijskog odeljenja Medunarodne civilne kancelarije, koja je kasnije prerasla u misiju Euleksa, pretocio u knjigu neobicnog imena za koju se može rec´i da je i neka vrsta politickog dokumenta o dešavanjima u jedom periodu na Kosovu.
"Politika", u tekstu pod naslovom "Kad na Balkanu odjekne pucanj, to nije slucajno",
navodi da je Hajperc bio savetnik u nemackom Ministarstvu odbrane i Investicionoj banci u Luksemburgu, potom zamenik šefa administracije ministra finansija Volfganga Šojblea i licni savetnik Žan-Kloda Junkera.
To što je, u knjizi "Makijato diplomatija", s podnaslovom "Kosovo - mrtvi ugao Evrope", napisao da su takvi ljudi napravili od Kosova svoj plen, uz opise beskorisnih predstavnika razvojne pomoci i vojnika NATO-a koje ismeva albanska mafija, za njega ne znaci da zastupa srpsku stranu.
"Kosovo je za Srbiju definitivno izgubljeno. Situaciju u Srbiji možemo uporediti sa situacijom u Nemackoj 1960-ih i 1970-ih godina, kada je nama Nemcima postalo jasno da smo izgubili istocne teritorije, odnosno Istocnu Nemacku. To je bio izuzetno dug i bolan proces, ali i izuzetno važan, kako bismo nakon toga, ostavljajuci bol za sobom, mogli da idemo u buducnost", kaže Hajperc.
"Tajm" o Haradinaju - još jedno upozorenje...
On smatra da je saradnja Nemacke i Rusije, odnosno "istocna politika", rezultat savladavanja bola od gubitka istocnih teritorija.
"Vili Brant je tada rekao: 'Necemo odustati od onoga za šta znamo da je odavno izgubljeno'. Gubitak je realnost. Moramo da postanemo svesni tog gubitka", rekao je Hajperc.
"Politika" piše da je on u knjizi opisivao svoj susret u jednom baru s Ramušem Haradinajem, koga su Amerikanci posle ranjavanja smestili u bazu Bondstil, jer im je bio potreban da bi kontrolisao Hašima Tacija.
Hajperc, piše list, nije štedeo prideve da istakne duboki prezir prema dvojici voda OVK, presvucenih u evropske politicare.
"Oni su bili naši saveznici kada smo se borili protiv Miloševica. Srbija je bila protivnik, a OVK strateški partner. Sada je Srbija naš partner i može se zauzeti kriticka pozicija u odnosu na OVK", rekao je on i dodao da "u državnim poslovima nema morala".
Hajperc piše i da su na Kosovu Amerikanci apsolutni gospodari i da se, kao Evropljanin, nikada nije osecao tako nemocnim - imao je utisak da je "Ujka Sem" citao ne samo imejlove Srba i Albanaca, vec i pripadnika evropske misije.
"U takvom podrucju dešava se da vidite i duhove. Covek se ponekad upita šta je realnost, a šta ne", kaže on.
Upitan da li su Amerikanci zapravo želeli takvu državu kakvu je opisao u knjizi, on kaže da se i sam to isto pita.
"Šta su Amerikanci želeli da postignu? Najjednostavniji argument je da smo i Amerikanci i mi želeli da na najkraci i najbolji nacin dovedemo do stabilnosti na Kosovu. U tom kontekstu, uspeli smo", tvrdi Hajperc.
Na pitanje zar nije kontradiktorno da se masovnom korupcijom i kriminalom dode do stabilne situacije, on kaže:
"Ako govorimo o konkretnoj strategiji, to je deo paketa. Pitanje je koji su nam interesi. To je stabilnost. Shvatam kada se na to gleda na cinican nacin."
Na opasku da je Zapad mogao da igra na Ibrahima Rugovu, odnosno, da se želelo mirno rešenje, Albanci bi dobili široku autonomiju i veliki uticaj u svakoj srpskoj vladi, Hajperc kaže da deli mišljenje da je mogao da se odabere umereniji akter u okviru velike i jake autonomije.
"Za mene bi najbolje rešenje za Kosovo bilo po uzoru na Severni Tirol. Ali ja ne znam da li je to bilo realno u tom momentu. Zaista ne znam zašto to nije bila opcija", kaže Hajperc.
