Beograd i Priština danas u Briselu nastavili tehničke razgovore o primeni Briselskog sporazuma, prekinute mučkim ubistvom sprskog političara Olivera Ivanoviča u Severnoj Kosovskoj Mitrovici.
U Briselu je oko 11 časova počeo trilateralni sastanak delegacija Beograda i Prištine uz prisustvo predstavnika EU.
Ovom sastanku prethodili su bilateralni razgovori koje su delegacije Beograda, a zatim i Prištine održale sa EU posrednicima u dijalogu.
Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić ocenila je da je današnji, prvi dan nastavka dijaloga Beograda i Prištine na tehničkom nivou, protekao u srdačnoj, rezultatima orijentisanoj i konstruktivnoj atmosferi.
"Obe strane su potvrdile svoju spremnost da za nekoliko nedelja nastave razgovore o različitim temamama o kojima se danas razgovaralo", poručila je Kocijančić u pisanoj izjavi posle prvog dana dijaloga delegacija Beograda i Prištine na ekspertskom nivou.
Ona je navela da su glavni pregovarači, Marko Đurić i Avni Afeti, razgovarali o poslovima implementacije u oblasti dogovora o slobodi kretanja, pravosuđa i zajedničkog upravljanja prelazima.
"Razgovori se nastavljaju sutra kada će biti reči o primeni sporazuma o Asocijaciji/Zajednici srpskih opština, energetici i mostu u Mitrovici", navela je Kocijančić u pisanoj izjavi.
Sutra je predviđeno da trilateralni sastanak delegacija Beograda i Prištine, uz pristustvo predstavnika Evropske služne za spoljne poslove, počne oko 11 časova i završi se do 16 časova.
Do sada se niko od članova delegacija dve delegacije nije obratio medijima u Briselu.
Ekspertske delegacije Beograda i Prištine, predvođene direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Markom Đurićem i glavnim pregovaračem Prištine Avnijem Arifijem, jednim od najbližih saradnika kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, praktično su danas nastavili razgovore, koji su bili otkazani 16. januara zbog ubistva Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici i za koje je potom rečeno da neće biti nastavljeni dok se okolnosti ubistva ne razreše.
Izvori iz Evropske komisije za Tanjug kažu da se očekuje da razgovori dve strane budu konstruktivni i usmereni na rezultate u primeni otvorenih pitanja iz Briselskog sporazuma.
Navodi se da će se prvog dana razgovarati o pitanjima kao što su primena dogovora o slobodi kretanja i registarskim tablicama, upravljanju administrativnim prelazima i sprovođenju dogovora o pravosuđu.
Dva velika otvorena pitanja - formiranje Zajednice srpskih opština i energetika trebalo bi da budu na dnevnom redu drugog dana sastanka u zgradi Evropske službe za spolje poslove u Briselu.
"Puna implementacija svih dogovora u dijalogu je važna za napredak i Srbije i Kosova na putu ka EU", napominju iz Brisela i pred ovu rundu razgovora.
Pred nastavak tehničkog dijaloga, čija pauza traje više od godinu dana, iz Beograda najavljuju da će se tokom razgovora pokrenuti pitanje rezultata istrage ubistva jednog od lidera Srba sa KiM Olivera Ivanovića.
Istovremeno, iz Prištine navode da će predstaviti "novi nacrt sporazuma o ZSO" koji bi trebalo da bude "u skladu sa odlukom kosovskog Ustavnog suda", ali se o tome u Briselu ne može ništa čuti, pa nije jasno da li je samo reč o marketinškom "višku inicijative" iz Prištine.
Iz Beograda poručuju da to - ne dolazi u obzir.
ANALITIČARI: CRVENI KARTON STALNO PRETI SRBIJI
Ekspert za Balkan u briselskom Centru za evropsku politiku, Korina Stratulat, smatra da bi za rešavanje Kosovskog pitanja Srbija od EU trebalo da očekuje odgovarajuće priznanje i nagradu.
Tači razgovara o podeli Kosova?
Uporkos tome, "crveni katoni" i dalje mogu biti izvučeni i mogu blokirati ulazak Srbije u Evropsku uniju, upozorava briselska analitičarka u razgovoru za Tanjug.
Njena koleginica iz Evropske inicijative za stabilnost, Aleksandra Štiglmajer, međutim, misli da sve zavisi od zemalja kandidata i njihove stvarne spremnosti za članstvo, i u tom kontekstu ocenjuje da ni Srbija, ni Crna Gora, ako nastave ovim tempom, neće biti spremne do 2025.
Kakve su stvarno prepreke pred Srbijom, mogu li se pojavljivati nove i nove, te kakvi su nam izgledi?
Stratulat ne deli percepciju dela srpske javnosti, ali i stav bivšeg američkog ambasadora u Srbiji Vilijama Montgomerija, o "nepresušnom izvoru" uslovljavanja naše zemlje na putu ka EU članstvu.
Ona, naime, smatra da u sadašnjem procesu pristupanja nema potrebe za iznalaženjem novih uslova, jer su i postojeći, ističe, već dovoljni za različite interpretacije i korišćenja.
"Zemlje članice imaju poslednju reč kada je u pitanju odluka da bilo koji kandidat napreduje na EU putu, i uvek je moguće da one to pravo i iskoriste. Ipak, ne smatram da one moraju da pronalaze nove uslove. Ovi trenutni su već dovoljno sveobuhvatni i dozvoljavaju zemljama članicama da ih, ako to smatraju neophodnim, interpretiraju u skladu sa svojim viđenjem neophodnog nivoa ispunjenosti ovog ili onog uslova", ocenila je analitčarka Centra za evropsku politiku u Briselu.
