Nastavak suđenja Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom odložen je u utorak, posle kratke proceduralne rasprave, dok se apelaciono veće ne izjasni o žalbi koju su najavili tužioci u vezi sa njihovim zahtevom da Šešelju bude nametnut branilac.
Nastavak suđenja Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom odložen je u utorak, posle kratke proceduralne rasprave, dok se apelaciono veće ne izjasni o žalbi koju su najavili tužioci u vezi sa njihovim zahtevom da Šešelju bude nametnut branilac.
Protiveći se zahtevima tužilaca, Šešelj je ocenio da oni žele "kafkijanski proces" i ponovo upozorio da, ako mu bude nametnut branilac, neće učestvovati u postupku.
Tužilac Deril Mandis naznačio je, nasuprot tome, da se proces ne može nastaviti dok "postoje pitanja uznemiravanja i zastrašivanja svedoka i dok se ne reši pitanje branioca".
Tužilaštvo je, krajem jula, zatražilo da Šešelju zbog navodnog ometanja postupka i zastrašivanja svedoka bude oduzeto pravo da se brani sam i da mu Tribunal nametne branioca. Istim podneskom, tužioci su zatražili i da proces bude prekinut do odluke sudskog veća o tom zahtevu.
Sudsko veće je nedavno odbilo da suđenje prekine i za utorak zakazalo nastavak procesa, a tužioci su zatim zatražili dozvolu da na tu odluku ulože žalbu, navodeći i to kao osnov za privremeni prekid postupka.
Uprkos protivljenju Šešelja, veće predsedavajućeg sudije Žana-Kloda Antonetija u utorak je dalo dozvolu tužiocima da ulože žalbu, prekinulo postupak i apelovalo na žalbeno veće da o njoj što pre donese odluku. Istovremeno, Šešelju je dat rok od mesec dana da pismeno odgovori na zahtev optužbe za nametanje branioca.
Šešelj je prethodno u sudnici ocenio da se zahtevima Tužilaštva krši njegovo "osnovno i neprikosnoveno pravo na odbranu", kao i na "ekspeditivan proces, koje je u proteklih šest godina višestruko ugroženo od tužilaca i raznih sudskih veća".
"Moje pravo na odbranu je neprikosnoveno i bez njega, ovoga procesa neće biti... Zapravo, biće procesa, ali u mom odsustvu ili posthumnoga, videćemo... Procesa uz moje učešće neće biti", upozorio je Šešelj, koji je ranije najavio da će stupiti u štrajk glađu, ako mu bude nametnut branilac.
Osvrćući se na činjenicu da mu Tužilaštvo nije dostavilo sve dokaze o navodnom zastrašivanju svedoka, na osnovu kojeg traži nametanje branioca, Šešelj je sudijama rekao:
"Od vas se traži da direktno i otvoreno pristanete na kafkijanski proces - da me oni optuže za nešto dodatno, a da ja ne znam za šta... To je nedozvoljivo".
Optuženi je tvrdio i da ga, ukoliko ima dokaze o zastrašivanju svedoka, Tužilaštvo mora optužiti za nepoštovanje suda, a ne tražiti da mu se nametne branilac. Sve navode optužbe o uznemiravanju svedoka, Šešelj je, međutim, nazvao "falsifikovanim i montiranim".
"Tužilaštvo do sada nije dokazalo da ja nisam sposoban da se branim sam. Dokazalo je samo jednu stvar - da mi nije doraslo, ni intelektualno, ni stručno", rekao je on, ponavljajući da je "razbio" većinu svedoka optužbe, uz poštovanje žrtava.
Po Šešelju, tužioci, pošto su u proteklih devet meseci završili dve trećine svog dokaznog postupka, traže prekid suđenja "zato što nemaju svedoka".
Šešelj je stoga tražio da se zahtev tužilaca za prekid suđenja odbije i da ako oni iduće nedelje ne izvedu sledećeg svedoka, sudije proglase njihov dokazni postupak okočanim.
Posle kratkog većanja, sudsko veće je, dajući tužiocima dozvolu da ulože žalbu, saopštilo da će suđenje biti nastavljeno kada o toj žalbi bude odlučilo apelaciono veće Tribunala.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
(Beta)
Protiveći se zahtevima tužilaca, Šešelj je ocenio da oni žele "kafkijanski proces" i ponovo upozorio da, ako mu bude nametnut branilac, neće učestvovati u postupku.
Tužilac Deril Mandis naznačio je, nasuprot tome, da se proces ne može nastaviti dok "postoje pitanja uznemiravanja i zastrašivanja svedoka i dok se ne reši pitanje branioca".
Tužilaštvo je, krajem jula, zatražilo da Šešelju zbog navodnog ometanja postupka i zastrašivanja svedoka bude oduzeto pravo da se brani sam i da mu Tribunal nametne branioca. Istim podneskom, tužioci su zatražili i da proces bude prekinut do odluke sudskog veća o tom zahtevu.
Sudsko veće je nedavno odbilo da suđenje prekine i za utorak zakazalo nastavak procesa, a tužioci su zatim zatražili dozvolu da na tu odluku ulože žalbu, navodeći i to kao osnov za privremeni prekid postupka.
Uprkos protivljenju Šešelja, veće predsedavajućeg sudije Žana-Kloda Antonetija u utorak je dalo dozvolu tužiocima da ulože žalbu, prekinulo postupak i apelovalo na žalbeno veće da o njoj što pre donese odluku. Istovremeno, Šešelju je dat rok od mesec dana da pismeno odgovori na zahtev optužbe za nametanje branioca.
Šešelj je prethodno u sudnici ocenio da se zahtevima Tužilaštva krši njegovo "osnovno i neprikosnoveno pravo na odbranu", kao i na "ekspeditivan proces, koje je u proteklih šest godina višestruko ugroženo od tužilaca i raznih sudskih veća".
"Moje pravo na odbranu je neprikosnoveno i bez njega, ovoga procesa neće biti... Zapravo, biće procesa, ali u mom odsustvu ili posthumnoga, videćemo... Procesa uz moje učešće neće biti", upozorio je Šešelj, koji je ranije najavio da će stupiti u štrajk glađu, ako mu bude nametnut branilac.
Osvrćući se na činjenicu da mu Tužilaštvo nije dostavilo sve dokaze o navodnom zastrašivanju svedoka, na osnovu kojeg traži nametanje branioca, Šešelj je sudijama rekao:
"Od vas se traži da direktno i otvoreno pristanete na kafkijanski proces - da me oni optuže za nešto dodatno, a da ja ne znam za šta... To je nedozvoljivo".
Optuženi je tvrdio i da ga, ukoliko ima dokaze o zastrašivanju svedoka, Tužilaštvo mora optužiti za nepoštovanje suda, a ne tražiti da mu se nametne branilac. Sve navode optužbe o uznemiravanju svedoka, Šešelj je, međutim, nazvao "falsifikovanim i montiranim".
"Tužilaštvo do sada nije dokazalo da ja nisam sposoban da se branim sam. Dokazalo je samo jednu stvar - da mi nije doraslo, ni intelektualno, ni stručno", rekao je on, ponavljajući da je "razbio" većinu svedoka optužbe, uz poštovanje žrtava.
Po Šešelju, tužioci, pošto su u proteklih devet meseci završili dve trećine svog dokaznog postupka, traže prekid suđenja "zato što nemaju svedoka".
Šešelj je stoga tražio da se zahtev tužilaca za prekid suđenja odbije i da ako oni iduće nedelje ne izvedu sledećeg svedoka, sudije proglase njihov dokazni postupak okočanim.
Posle kratkog većanja, sudsko veće je, dajući tužiocima dozvolu da ulože žalbu, saopštilo da će suđenje biti nastavljeno kada o toj žalbi bude odlučilo apelaciono veće Tribunala.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
(Beta)
