Stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin pozvao je danas zemlje Alijanse da razmotre i ponište odluku o priznanju nezavisnosti Kosova.
"Pozivam zemlje NATO-a da ponište i revidiraju svoje odluke o priznanju nezavisnosti Kosova, u suprotnom će to staviti u sumnju mirovnu operaciju NATO na Balkanu", rekao je Rogozin, komentarišući poziv ambasadora zemalja članica Alijanse Rusiji da poništi odluku o priznanju Južne Osetije i Abhazije.
Alijansa treba da polazi od toga da je "takva nova politička realnost", istakao je ruski diplomata u izjavi agneciji RIA Novosti.
Ambasadori zemalja NATO-a ranije danas su osudili odluku Rusije da prizna nezavisnost dve oblasti i ukazali da su "akcije Rusije dovele u sumnju njenu posvećenost miru i bezbednosti na Kavkazu".
I, upravo zbog priznanja nezavisnost gruzijskih pokrajina Abhazije i Južne Osetije, Srbija se zbog Kosova našla u nezavidnoj situaciji.
U politici velikih zemalja dogodio se potpuni zaokret. Tako danas Rusija daje argumenta koje je SAD davala u slučaju priznanja Kosova, o pravu naroda na samoopredeljenje i zaštiti nevinih civila od mogućeg etničkog čišćenja, dok Zapad insistira na nepromenjivosti granica Gruzije i međunarodnom pravu.
I iako su iz Moskve stigla uveravanja da se paralela između priznanja Kosova s jedne strane i Južne Osetije i Abhazije s druge strane, ne može povući, predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i i ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin ne kriju da je Rusija imala na umu Kosovo kada se odlučila na ovaj korak.
Istovremeno ambasador SAD pri UN Zalmaj Kalilzad ima objašnjenje zašto stanovništvo Južne Osetije i Abhazije ne može da ima ista prava kao i kosovski Albanci:
"U slučaju Kosova nezavisnost je bio dug put koji se ne može porediti sa regionima Gruzije. Na Kosovu su srpske snage izvršile etničko čišćenje, zbog čega je došlo do napada NATO na Srbiju i međunarodnog posredovanja", rekao je Kalizard. "U slučaju Gruzije sve je potpuno drugačije. Tek postoje prvi pokušaji da se putem međunarodnih pregovora podstakne rešenje", kaže on.
Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin napomenuo je da Rusija i dalje ne namerava da prizna nezavisnost Kosova, ali je ipak "priznao da je presedan Kosova uticao na odluku Moskve da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije".
"Želim da podsetim, kada je počelo aktivno da se razmatra pitanje proglašenja nezavisnosti Kosova, kada se završavao rok koji je bio dat za razmatranje plana Martija Ahtisarija, mi smo upozoravali da, po sličnom scenariju, mogu krenuti i događaji na Kavkazu. Tako se i desilo", rekao je ruski diplomata.
I ruski predsednik Medvedev ne beži od poređenja sa Kosovom:
"Uradili smo to kao što su ostale zemlje uradile sa Kosovom i drugim problemima", rekao je Medvedev u intervjuu Bi-Bi-Si-ju, ne razrađujući taj stav.
Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, međutim, izjavio je da paralele između priznanja nezavisnosti Kosova i gruzijskih pokrajina nisu umesne.
"Centar je počeo rat i u slučaju Kosova i u slučaju Abhazije i Južne Osetije. Rat je zaustavljen, mada na Kosovu nemilosrdnim i nehumanim bombardovanjem Beograda, a pri napadu na Suhumi prošlo je bez kažnjavanja Tbilisija", rekao je Lavrov.
Od 1999. godine Beograd "nijednom nije pokušavao da primeni vojnu silu i podvrgne sumnji pregovaračke mehanizme". "Njih su srušili kosovski Albanci uz aktivnu podršku njihovih zapadnih pokrovitelja", rekao je Lavrov, dodavši da je mehanizme za regulisanje konflikta u Gruziji podrio upravo Tbilisi.
"Zato paralele ovde nisu potpuno umesne, a razlika je u tom kako se ponašao Beograd u odnosu na Kosovo, a kako režim Sakašvilija u odnosu na Južnu Osetiju i Abhziju potpuno je očigledna", istakao je ruski ministar.
Bivši ministar Slovačke Jan Čarnagurski ocenio je da slučaj Južne Osetije, odnosno Gruzije, ide u prilog nastojanjima Srbije da dobije više glasova, kada je reč o inicijativi da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
"Da li će Srbija u Generalnoj skupštini UN obezbediti potrebnu većinu, ja to ne znam, ali siguran sam da ovo što se desilo, Srbiji pomaže da dobije više glasova", rekao je Čarnogurski u intervjuu za Bi-Bi-Si.
Prema njegovim rečima, veliki broj država uviđa da velike sile koriste postojeću situaciju u svetu da podrže prijateljske zemlje ili teritorije koje nisu priznate, čime se "povećava verovatnoća da zemlje podrže inicijativu da se utvrde nekakva pravila, jer se cini da su ta pravila danas potrebnija nego pre nekoliko godina".
Na pitanje novinara da li će dosta zemalja zauzeti takav stav, uprkos pritisku, na primer, SAD, Čarnogurski je odgovorio da će "američkog pritiska protiv inicijative Srbije svakako biti, ali posle ovoga što se desilo u Gruziji, taj pritisak će dati manje rezultata".
“Jednostavno se povećao broj zemalja koje su zabrinute da takvo nešto može da se ponovi i izvan Kavkaza", rekao je Čarnogurski.
Bivši premijer Slovačke smatra da je malo verovatno da Rusija napravi zaokret u politici prema Kosovu i da očekuje da će u vezi sa Kosovom i sa problemima na Kavkazu svi nastaviti da ponavljaju ono što su i do sada govorili.
O tome šta srpski političari misle o potezima Rusije pročitajte ovde.
"Pozivam zemlje NATO-a da ponište i revidiraju svoje odluke o priznanju nezavisnosti Kosova, u suprotnom će to staviti u sumnju mirovnu operaciju NATO na Balkanu", rekao je Rogozin, komentarišući poziv ambasadora zemalja članica Alijanse Rusiji da poništi odluku o priznanju Južne Osetije i Abhazije.
Alijansa treba da polazi od toga da je "takva nova politička realnost", istakao je ruski diplomata u izjavi agneciji RIA Novosti.
Ambasadori zemalja NATO-a ranije danas su osudili odluku Rusije da prizna nezavisnost dve oblasti i ukazali da su "akcije Rusije dovele u sumnju njenu posvećenost miru i bezbednosti na Kavkazu".
I, upravo zbog priznanja nezavisnost gruzijskih pokrajina Abhazije i Južne Osetije, Srbija se zbog Kosova našla u nezavidnoj situaciji.
U politici velikih zemalja dogodio se potpuni zaokret. Tako danas Rusija daje argumenta koje je SAD davala u slučaju priznanja Kosova, o pravu naroda na samoopredeljenje i zaštiti nevinih civila od mogućeg etničkog čišćenja, dok Zapad insistira na nepromenjivosti granica Gruzije i međunarodnom pravu.
I iako su iz Moskve stigla uveravanja da se paralela između priznanja Kosova s jedne strane i Južne Osetije i Abhazije s druge strane, ne može povući, predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i i ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin ne kriju da je Rusija imala na umu Kosovo kada se odlučila na ovaj korak.
Istovremeno ambasador SAD pri UN Zalmaj Kalilzad ima objašnjenje zašto stanovništvo Južne Osetije i Abhazije ne može da ima ista prava kao i kosovski Albanci:
"U slučaju Kosova nezavisnost je bio dug put koji se ne može porediti sa regionima Gruzije. Na Kosovu su srpske snage izvršile etničko čišćenje, zbog čega je došlo do napada NATO na Srbiju i međunarodnog posredovanja", rekao je Kalizard. "U slučaju Gruzije sve je potpuno drugačije. Tek postoje prvi pokušaji da se putem međunarodnih pregovora podstakne rešenje", kaže on.
Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin napomenuo je da Rusija i dalje ne namerava da prizna nezavisnost Kosova, ali je ipak "priznao da je presedan Kosova uticao na odluku Moskve da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije".
"Želim da podsetim, kada je počelo aktivno da se razmatra pitanje proglašenja nezavisnosti Kosova, kada se završavao rok koji je bio dat za razmatranje plana Martija Ahtisarija, mi smo upozoravali da, po sličnom scenariju, mogu krenuti i događaji na Kavkazu. Tako se i desilo", rekao je ruski diplomata.
I ruski predsednik Medvedev ne beži od poređenja sa Kosovom:
"Uradili smo to kao što su ostale zemlje uradile sa Kosovom i drugim problemima", rekao je Medvedev u intervjuu Bi-Bi-Si-ju, ne razrađujući taj stav.
Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, međutim, izjavio je da paralele između priznanja nezavisnosti Kosova i gruzijskih pokrajina nisu umesne.
"Centar je počeo rat i u slučaju Kosova i u slučaju Abhazije i Južne Osetije. Rat je zaustavljen, mada na Kosovu nemilosrdnim i nehumanim bombardovanjem Beograda, a pri napadu na Suhumi prošlo je bez kažnjavanja Tbilisija", rekao je Lavrov.
Od 1999. godine Beograd "nijednom nije pokušavao da primeni vojnu silu i podvrgne sumnji pregovaračke mehanizme". "Njih su srušili kosovski Albanci uz aktivnu podršku njihovih zapadnih pokrovitelja", rekao je Lavrov, dodavši da je mehanizme za regulisanje konflikta u Gruziji podrio upravo Tbilisi.
"Zato paralele ovde nisu potpuno umesne, a razlika je u tom kako se ponašao Beograd u odnosu na Kosovo, a kako režim Sakašvilija u odnosu na Južnu Osetiju i Abhziju potpuno je očigledna", istakao je ruski ministar.
Bivši ministar Slovačke Jan Čarnagurski ocenio je da slučaj Južne Osetije, odnosno Gruzije, ide u prilog nastojanjima Srbije da dobije više glasova, kada je reč o inicijativi da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
"Da li će Srbija u Generalnoj skupštini UN obezbediti potrebnu većinu, ja to ne znam, ali siguran sam da ovo što se desilo, Srbiji pomaže da dobije više glasova", rekao je Čarnogurski u intervjuu za Bi-Bi-Si.
Prema njegovim rečima, veliki broj država uviđa da velike sile koriste postojeću situaciju u svetu da podrže prijateljske zemlje ili teritorije koje nisu priznate, čime se "povećava verovatnoća da zemlje podrže inicijativu da se utvrde nekakva pravila, jer se cini da su ta pravila danas potrebnija nego pre nekoliko godina".
Na pitanje novinara da li će dosta zemalja zauzeti takav stav, uprkos pritisku, na primer, SAD, Čarnogurski je odgovorio da će "američkog pritiska protiv inicijative Srbije svakako biti, ali posle ovoga što se desilo u Gruziji, taj pritisak će dati manje rezultata".
“Jednostavno se povećao broj zemalja koje su zabrinute da takvo nešto može da se ponovi i izvan Kavkaza", rekao je Čarnogurski.
Bivši premijer Slovačke smatra da je malo verovatno da Rusija napravi zaokret u politici prema Kosovu i da očekuje da će u vezi sa Kosovom i sa problemima na Kavkazu svi nastaviti da ponavljaju ono što su i do sada govorili.
O tome šta srpski političari misle o potezima Rusije pročitajte ovde.
Oslabljena Srbija
S obzirom na to kakvu je podršku Rusija davala Srbiji u SB UN u odbrani Kosova, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije imalo je veliki problem kako da reaguje. To je rezultiralo opreznim saopštenjem u kome se navodi da se "u Beogradu sa zabrinutošću prati razvoj događaja na Kavkazu".
"Zvaničnici Republike Srbije su kontinuirano upozoravali da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, kao i priznavanje ovog nelegalnog akta može imati karakter presedana i destabilizovati druge regione u svetu", piše u saopštenju.
Analitičari u Srbiji i svetu ipak upozoravaju da je Srbija sada oslabljena u nastojanjima da odbrani Kosovo.
Vojni analitičar Zoran Dragišić izjavio je da je Srbija u nepovoljnoj situaciji jer se Kosovo uzima kao primer i Srbija se, nedužna, uvlači u "nekakav sukob". "Taj sukob neće imati negativnih reperkusija na Kosovo, jedino je moguće da Rusija malo olabavi podršku u Savetu bezbednosti UN u vezi sa Kosovom", rekao je Dragišić.
Dragišić je istakao da Srbija nije mogla da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju jer bi to bilo protivno principima za koje se godinama zalaže povodom Kosova i suprotno nacionalnim interesima.
On je dodao da podrška Rusije Srbiji u odbrani Kosova "i nije bila tako vatrena", a da se na primeru Gruzije videlo kako izgleda prava podrska i kako su SAD podržale Gruziju.
"Rusija je do sada Srbiji davala podršku, hvala im na svemu, ali to je bilo više u rukavicama, uvijeno", rekao je Dragišić.
I vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da Rusija presedan Kosova koristi za svoje potrebe.
"Srbija je u nezahvalnoj situaciji jer je odbijanjem pregovora Vlada Srbije na neki način doprinela jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova. Uz podršku zapadnih sila stvoren je presedan koji je sada više nego koristan Rusiji", rekao je Radić agenciji Beta.
Radić je dodao da je slučaj Kosova potpuno marginalizovan, a problemi Srbije zaboravljeni na globalnoj sceni, jer su važniji budući potezi na severnom Kavkazu, a naročito u centralnoj Aziji, dok su velike sile najviše zainteresovane za regione u kojima su najveće rezerve nafte i gasa i područja kojima idu naftovodi.
Dušan Lazić iz Foruma za međunarodne odnose smatra da Beograd ni u kom slučaju ne sme da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju jer bi u suprotnom Srbija pokazala da ne vodi principijelnu politiku kada je Kosovo u pitanju.
On ipak ne isključuje mogućnost da zvanična Moskva od beogradskih vlasti zatraži priznavanje nezavisnosti otcepljenih gruzijskih oblasti. Ako se to desi, Lazić kaže da srpska vlada mora argumentovano da odgovori zašto nije u njenom interesu da podrži kršenje teritorijalnog integriteta Gruzije.
"Ono što je Zapad uradio za Kosovo, Rusija je to uradila za Abhaziju i Osetiju", izjavio je za B92 spoljnopolitički komentator moskovskog lista "Komersant" Genadij Sisojev, ali naglašava da Beograd više neće moći da se oslanja mnogo na Moskvu i da je ostao sam u borbi za Kosovo.
"Time što je Rusija sama iskoristila kosovski presedan, time je ona znatno oslabila kredibilitet svoje pozicije u odbrani Kosova, a samim tim indirektno oslabila poziciju Srbije", kaže on.
"Sad Rusija nema morala, pravo niti da se osloni na međunarodno pravo, jer će im reći da su iskoristili presedan u odnosu na Južnu Osetiju i Abhaziju", kaže on.
U Vašingtonu se o Srbiji razmišlja velikim delom u kontekstu Rusije i nakon gruzijske krize stvari izgledaju još gore, objašnjava američki spoljnopolitički komentartor Luelin King.
King koji radi i kao voditelj televizijskog programa "Hronika Bele kuće", izjavio je da američka administracija ne shvata kakvu je štetu pričinila odnosima sa Moskvom brzim priznavanjem nezavisnosti Kosova, dok na drugoj strani pokazuje gotovu slepu lojalnost gruzijskoj vladi.
"Male zemlje često smatraju da ako SAD pokažu zainteresovanost za njih, da će ih automatski i vojno zaštititi, što je iluzija jer SAD neće ući u rat s Rusijom zbog Gruzije", smatra King.
(MONDO)
"Zvaničnici Republike Srbije su kontinuirano upozoravali da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, kao i priznavanje ovog nelegalnog akta može imati karakter presedana i destabilizovati druge regione u svetu", piše u saopštenju.
Analitičari u Srbiji i svetu ipak upozoravaju da je Srbija sada oslabljena u nastojanjima da odbrani Kosovo.
Vojni analitičar Zoran Dragišić izjavio je da je Srbija u nepovoljnoj situaciji jer se Kosovo uzima kao primer i Srbija se, nedužna, uvlači u "nekakav sukob". "Taj sukob neće imati negativnih reperkusija na Kosovo, jedino je moguće da Rusija malo olabavi podršku u Savetu bezbednosti UN u vezi sa Kosovom", rekao je Dragišić.
Dragišić je istakao da Srbija nije mogla da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju jer bi to bilo protivno principima za koje se godinama zalaže povodom Kosova i suprotno nacionalnim interesima.
On je dodao da podrška Rusije Srbiji u odbrani Kosova "i nije bila tako vatrena", a da se na primeru Gruzije videlo kako izgleda prava podrska i kako su SAD podržale Gruziju.
"Rusija je do sada Srbiji davala podršku, hvala im na svemu, ali to je bilo više u rukavicama, uvijeno", rekao je Dragišić.
I vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da Rusija presedan Kosova koristi za svoje potrebe.
"Srbija je u nezahvalnoj situaciji jer je odbijanjem pregovora Vlada Srbije na neki način doprinela jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova. Uz podršku zapadnih sila stvoren je presedan koji je sada više nego koristan Rusiji", rekao je Radić agenciji Beta.
Radić je dodao da je slučaj Kosova potpuno marginalizovan, a problemi Srbije zaboravljeni na globalnoj sceni, jer su važniji budući potezi na severnom Kavkazu, a naročito u centralnoj Aziji, dok su velike sile najviše zainteresovane za regione u kojima su najveće rezerve nafte i gasa i područja kojima idu naftovodi.
Dušan Lazić iz Foruma za međunarodne odnose smatra da Beograd ni u kom slučaju ne sme da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju jer bi u suprotnom Srbija pokazala da ne vodi principijelnu politiku kada je Kosovo u pitanju.
On ipak ne isključuje mogućnost da zvanična Moskva od beogradskih vlasti zatraži priznavanje nezavisnosti otcepljenih gruzijskih oblasti. Ako se to desi, Lazić kaže da srpska vlada mora argumentovano da odgovori zašto nije u njenom interesu da podrži kršenje teritorijalnog integriteta Gruzije.
"Ono što je Zapad uradio za Kosovo, Rusija je to uradila za Abhaziju i Osetiju", izjavio je za B92 spoljnopolitički komentator moskovskog lista "Komersant" Genadij Sisojev, ali naglašava da Beograd više neće moći da se oslanja mnogo na Moskvu i da je ostao sam u borbi za Kosovo.
"Time što je Rusija sama iskoristila kosovski presedan, time je ona znatno oslabila kredibilitet svoje pozicije u odbrani Kosova, a samim tim indirektno oslabila poziciju Srbije", kaže on.
"Sad Rusija nema morala, pravo niti da se osloni na međunarodno pravo, jer će im reći da su iskoristili presedan u odnosu na Južnu Osetiju i Abhaziju", kaže on.
U Vašingtonu se o Srbiji razmišlja velikim delom u kontekstu Rusije i nakon gruzijske krize stvari izgledaju još gore, objašnjava američki spoljnopolitički komentartor Luelin King.
King koji radi i kao voditelj televizijskog programa "Hronika Bele kuće", izjavio je da američka administracija ne shvata kakvu je štetu pričinila odnosima sa Moskvom brzim priznavanjem nezavisnosti Kosova, dok na drugoj strani pokazuje gotovu slepu lojalnost gruzijskoj vladi.
"Male zemlje često smatraju da ako SAD pokažu zainteresovanost za njih, da će ih automatski i vojno zaštititi, što je iluzija jer SAD neće ući u rat s Rusijom zbog Gruzije", smatra King.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
