Haški tribunal optužio je bivšu predstavnicu glavne tužiteljke Florans Artman za nepoštovanje suda zato što je objavila odluku koju su sudije tokom suđenja Slobodanu Miloševiću donele iza zatvorenih vrata. Za nepoštovanje suda, zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili obe.
Haški tribunal optužio je bivšu predstavnicu glavne tužiteljke Florans Artman za nepoštovanje suda zato što je objavila odluku koju su sudije tokom suđenja Slobodanu Miloševiću donele iza zatvorenih vrata.
Sud u Hagu tereti Artmanovu za "svesno i namerno objavljivanje informacija uz kršenje naređenja sudskog veća".
Artmanova je, kako piše u nalogu sudskog veća, bila autor teksta, "objavljenog 2007. i 2008.", u kojem je "obelodanjena informacija u vezi sa poverljivom odlukom žalbenog veća Tribunala u postupku protiv Slobodana Miloševića".
U knjizi i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova tvrdi da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti Beograda da zapisnici Vrhovnog saveta odbrane na suđenju budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, po Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
U knjizi "Mir i kazna", Artmanova - napominjući da su "poverljive" - citira dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala - na čelu sa Faustom Pokarom, koji je i predsednik suda - odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu jedno drugo pravosudno telo, Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima", piše u knjizi Artmanova.
Ona sugeriše da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti".
Međunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.
"Tužilaštvo nije u mogućnosti izneti taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označili poverljivom", piše Artmanova.
Tribnal je danas saopštio da je Artmanova optužena za nepoštovanje suda i da joj je naloženo da se pred sudom pojavi 15. septembra kako bi se izjasnila o krivici po dve tačcke optužnice.
"Florans Artman znala je da je ta informacija poverljiva u vreme objavljivanja, kao i da je odluka iz koje je informacija potekla bila zavedena pod pečatom. Znala je, stoga, da njenim objavljivanjem obelodanjuje poverljivu informaciju javnosti", piše u nalogu sudskog veća.
Artmanova je od 1999. do 2006. bila predstavnica glavne tužiteljke Karle Del Ponte.
Za nepoštovanje suda, zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili obe.
(Beta)
Sud u Hagu tereti Artmanovu za "svesno i namerno objavljivanje informacija uz kršenje naređenja sudskog veća".
Artmanova je, kako piše u nalogu sudskog veća, bila autor teksta, "objavljenog 2007. i 2008.", u kojem je "obelodanjena informacija u vezi sa poverljivom odlukom žalbenog veća Tribunala u postupku protiv Slobodana Miloševića".
U knjizi i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova tvrdi da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti Beograda da zapisnici Vrhovnog saveta odbrane na suđenju budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, po Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
U knjizi "Mir i kazna", Artmanova - napominjući da su "poverljive" - citira dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala - na čelu sa Faustom Pokarom, koji je i predsednik suda - odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu jedno drugo pravosudno telo, Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima", piše u knjizi Artmanova.
Ona sugeriše da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti".
Međunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.
"Tužilaštvo nije u mogućnosti izneti taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označili poverljivom", piše Artmanova.
Tribnal je danas saopštio da je Artmanova optužena za nepoštovanje suda i da joj je naloženo da se pred sudom pojavi 15. septembra kako bi se izjasnila o krivici po dve tačcke optužnice.
"Florans Artman znala je da je ta informacija poverljiva u vreme objavljivanja, kao i da je odluka iz koje je informacija potekla bila zavedena pod pečatom. Znala je, stoga, da njenim objavljivanjem obelodanjuje poverljivu informaciju javnosti", piše u nalogu sudskog veća.
Artmanova je od 1999. do 2006. bila predstavnica glavne tužiteljke Karle Del Ponte.
Za nepoštovanje suda, zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili obe.
(Beta)
