Razlog, kako se navodi, "nije spoljna politika EU", vec to što Marijano Rahoj ne želi da se njegovo ime i potpis nađu u istom dokumentu, na istom nivou sa potpisom predstavnika Kosova, čiju nezavisnost Španija ne priznaje.

Španski list navodi da mu je ova informacija potvrđena iz više diplomatskih izbora, kao i da će Rahoj najverovatnije napustiti Sofiju i samit pre nego što počne sastanak, kojem će prisustvovati najviši predstavnici Srbije, Crne Gore, Albanije, Makedonije, BiH, ali i Kosova.

Premijer Španije će tako biti prisutan samo dan ranije, tokom radne večere zajedno sa ostalim liderima zemalja članica EU.

BUGARSKA KAŽE - 28 AMBASADORA POTPISALO NACRT 

Međutim, agencija Tanjug saznaje u Briselu da su ambasadori svih 28 članica EU, uključujući i Španiju, odobrili nacrt Deklaracije koja bi trebalo da bude privaćena na samitu EU - Zapadni Balkana u Sofiji.

"Nacrt Deklaracije je odobrio i ambasador Španije pri EU. Na samim zemljama članicama je da ga prihvate", rekla je Tanjugu portparol stalnog predstavništva Bugarske pri EU Genoveva Červenakova. 

Červenakova, međutim, demantuje tu informaciju i dodaje: 

"Ambasadori su odobrili nacrt Deklaracije. Tekst je sada poslat zemljama Zapadnog Balkana na konsultacije", rečeno je Tanjugu u bugarskom predsedavanju EU. 

Stalni predstavnici svih 28 zemlja članica EU nacrt deklaracije su odobrili na sastanku održanom prošlog četvrtka u Briselu. 

U diplomatskim izvorima u Briselu navode da se, zbog protivljenja španskog premijera Marijana Rahoja da se njegov potpis nađe na Deklaraciji zajedno sa potpisom predstavnika Kosova, čiju nezavisnost Španija ne priznaje, došlo do kompromisnog rešenja da Deklaracija bude usvojena samo od strane 28 zemlja članica, a ne u formatu 28 + 6 partnera sa Zapadnog Balkna. 

Diplomatski izvori Tanjuga u Briselu takođe su potvrdili da je tekst nacrta deklaracije prosleđen zemljama sa Zapadnog Balkana "na uvid". 

ŠTA PIŠE U SOFIJSKOJ DEKLARACIJI

Prema uvidu Tanjuga, u nacrtu sofijske Deklaracije ne pominju se "države" Zapadnog Balkana, već se govori o "partnerima", što se vidi kao još jedan korak u cilju kompromisa sa zemljama EU koje ne podržavaju nezavisnost Kosova. 

Prvi deo Deklaracije odnosi se na podršku evropskoj perspektivi regiona, dok se aneks političkog dela teksta odnosi na povezanost kako regiona međusobno, tako i Zapadnog Balkana sa EU. 

"Postoje tri dela aneksa - prvi koji se odnosi na vladavinu prava, drugi na bezbednost, migracije i borbu protiv terorizma i treći, najbitniji za građane Zapadnog Balkna, govori o infrastrukturnoj, energetskoj i digitalnoj povezanosti", izjavila je ministarka Bugarske za predsedavanje Savetom EU, Ljiljana Pavlova. 

Diplomatski izvori u Briselu kažu da još nije izvesno da li će premijer Španije Marijano Rahoj prisustvovati samom samitu EU Zapadni Balkan.

Euraktiv je preneo da je Rahoj, krajem marta na marginama Samita EU, rekao svom bugarskom kolegi Bojku Borisovu, čija zemlja predsedava Uniji, da će "imati problema sa balkanskim samitom u Sofiji", kao i da je "zapretio da neće doći zbog Kosova".

Španci su se početkom godine usprotivili određenim odrednicama u strategiji proširenja EU, zbog toga što je Kosovo stavljeno na istu ravan kao bivše jugoslovenske republike i Albanija.

Španija je dostavila pismo u obliku "non pejpera" pred usvajanje strategije proširenja na Zapadnom Balkanu, u kom "stopira" spominjanje Kosova u tom kontekstu, ali i odrednicu WB6, odnosno "balkanska šestorka" zbog toga što se njom Kosovo tretira kao država.

Kosovsku nezavisnost ne priznaje pet članica EU - Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija.