Kada vam u goste dođu ljudi koji su pomogli u kreiranju svetske politike, a izbor autsajdera Donalda Trampa za predsednika SAD to svakako jeste, onda je korisno i lepo čuti, i to iz "prve ruke", kako se to dogodilo i kakav je čovek koji upravlja najmoćnijom svetskom silom.

"On je biznismen i tako vodi politiku - kao biznis", rekao je Kori Levandovski (Corey Lewandowski), politički savetnik i menadžer predsedničke kampanje Donalda Trampa, na panelu "Razumeti Ameriku današnjice" u Beogradu, koji su organizovali TGI i NVO Ist Vest Bridž, na čijem je čelu Jovan Kovačić.

Kao neko ko je blizak Trampu i koga je Tramp plaćao ("iz svog džepa, jer je Tramp sam finansirao kampanju"), očekivano je bilo i da čujemo hvalospeve o prvom čoveku SAD, koji, svakako, izlazi iz klišea uobičajenog državnika, uobičajenog američkog predsednika.

Na izborima u SAD, Tramp jeste bio autsajder. Ali, pobedio je najpre sve protivkandidate u Republikanskoj partiji, potom se "rvao" sa mejnstrim (glavnim) medijima, koji mu nisu bili (a nisu ni danas) naklonjeni, a zatim je potukao i glavnog protivkandidata - Hilari Klinton ili kako je Levandovski više puta nazvao "pokvarena Hilari".

Trampova pobeda iznenadila je sve, pogotovo najveće američke medije, koji, kako tvrde i Levandovski i njegov kolega iz Trampovog okruženja, Džordž Džidžikos (George Gigicos), mrze Trampa, baš kao i njegovi protivnici u SAD, odnosno demokrate i radije bi videli poraz Trampa....

Jedno od objašnjenja koje je ponudio Levandovski za neočekivanu pobedu Trampa na izborima koji su održani pre 15 meseci, jeste to da je američki multimilijarder došao "van političkog sistema" i kao takav, dakle kao potpuno novi "igrač", ponudio američkom narodu alternativu.

"Američkom narodu je bilo dosta svega, svih tih političkih priča, lažnih obećanja. Pojavio se Tramp koji je rekao šta će sve da uradi. I sad ase ljudi kao iščuđavaju, a on je sve to pričao u kampanji. America first (Prvo Amerika) ne znači i America alone (Samo Amerika), ali znači da Amerika najpre treba da vodi računa o svojim interesima, ali i da želi bolje i PRAVIČNIJE odnose sa svim zemljama", kaže Levandovski.

KAKAV JE TRAMP?

"On kaže ono što misli i radi kako kaže. To je osvežavajući primer na američkoj političkoj sceni. On je čovek biznisa i tako radi i misli. On mora da vodi Ameriku kao biznismen, ne kao političar. Dok je trajala kampanja umeo je da ne spava dan, dva. Svaki dan bi radio od 6 ujutru do 1, 2 iza ponoći. Sećam se da me je posle jednog puta u Ajovu, a vratili smo se u Njujork oko 2 sata posle ponoći, pozvao telefonom i rekao mi da dođem kod njega u kancelariju, da pogledam njegove beleške", ispričao je Levandovski.

Nadovezao se Džidžikos ponudivši nam nežnu stranu Donalda Trampa o kojoj se, kako je rekao, "ne piše jer ga mediji mrze", ističući da je Tramp isti čovek već 30 godina.

"On je najvredniji čovek kojeg poznajem i nikad se tokom kampanje nije žalio. On je čovek koji nikada ne staje i uvek daje 110 odsto sebe. Ta radna etika i upornost čoveka koji je krenuo u pobedu je ojačala i nas utimu iako nas je bilo petnaestak, dok je Hilari iza sebe imala tim od 900 ljudi. Kampanja je vođena kao uspešan biznis, sa manje ljudi postizali smo bolje rezultate i to je bila revolucija u kampanji".

Ispričao je i nekoliko crtica iz kampanje:

"Kada smo leteli u Kaliforniju na predizborni miting video je da sam neraspoložen, jer nisam mogao da idem na priredbu svoje kćerkice u školu. On je uzeo telefon i snimio nežan video: 'Devojčice, izvinite što vaš tata neće moći da dođe na priredbu, ali potreban mi je u kampanji'".

Ispričao je još jednu sliku iz Ajove koja treba da svedoči o Trampovoj ljudskosti o kojoj se ne piše, jer to nije popularno:

"Gledao je emisiju koja se bavi problemima običnih ljudi koji su ostali bez posla, nemaju novca za školovanje dece, a bila je tu i picerija koja je bila pred zatvaranjem... On je onda dao stipendije da grupa đaka upiše školu, i pomogao je vlasniku piceriju da održi restoran. Kada smo došli na miting u Ajovu, vlasnik picerije je počeo da deli besplatne pice, a Tramp mu je prebacio: 'Šta to radiš, čoveče? Ne možeš besplatno da deliš pice, to nije ekonomski isplativo, opet ćeš da propadneš!'". 

Ispričali su mnoge detalje iz kampanje, o tome kako su bili štedljivi, jer je to bio Trampov novac ("odnosio sam se prema novcu kao da je moj"), i shvatili su da mitinge mogu da organizuju za tri puta manje novca nego u nekim kampanjama za ranije kandidate i predsednike. "Shvatili smo da nam ne treba toliko bilborda, panoa, transparenata... podelili smo ljudima kačkete, a oni su sami pravili transparente i to je izgledalo mnogo bolje nego mitinzi našeg protivkandidata. Punili smo sale, stadione, a oni nisu mogli ni kafiće".

TWITTER, MRŽNJA MEDIJA, PROTIVNICI...

Mnogo se priča i o tvitovima Donalda Trampa na popularnoj društvenoj mreži. Levandovski kaže da bi "najveća knjiga ikad napisana bila ona koja bi se sastojala od neobjavljenih tvitova Donalda Trampa (za vreme kampanje i sada)".

"Njegovi tvitovi su, zapravo, bili odgovori na lažne vesti koje su plasirali najveći mediji... U tri najveće TV mreže 93 odsto pokrivanja su bila negativna ili neutralna, ali ljudi ipak nisu verovali lažnim vestima. I pobedili smo", kaže Levandovski.

Imali su pregršt primera za to kako su mediji u SAD favorizovali Hilari Klinton, a nipodaštavali Trampa, a Džidžikos je to slikovito opisao: "Da Tramp ima pilulu koja leči najgoru bolest i da da pacijentu da je popije i izleči ga, mediji bi ga napali da ugrožava prava onih koji treba da se bave istraživanjem bolesti".

Ispričali su detalj sa Floride, kada je jedan novinar, slikao salu u kojoj je Tramp trebalo da govori, koja je bila pratna. Ali, to je bilo nekoliko sati pre nego što je trebalo da počne skup. Kada je skup počeo bilo je 15.000 ljudi. Ta fotografija, sa mnogo ljudi, otišla je na Trampov Twitter nalog kao dokaz laganja pojedinih medija.

Ili ovako:

Novinar "Tajma" (Time) izvestio je da je iz Ovalne sobe u Beloj kući uklonjena bista Martina Lutera Kinga i izveo zaključak da je Tramp rasista, a zapravo ispred biste su stajali pripadnici tajne policije kao što je to bio slučaj i ranije kod Obame.

"Ali, ta vest je obišla ceo svet, a oni su potom objavili tek mali demanti", dodaje Levandovski.

Da li bi Berni Sanders (koji je bio protivkandidat Hilari Klinton u unutrašnjim izborima u Demokratskoj stranci), možda bio bolji takmac Tramopu na predsedničkim izborima novembra 2016. godine?

"Hm, možda. Ali, Berni nije ni mogao da pobedi HIlari u Demokratskoj stranci, zbog glasova takozvanih 'superdelegata'. Pokvarena Hilari je imala toliko 'minusa' da ne znam ni zašto se kandidovala. Opet, Berni je mogao da bude konkurentniji Trampu od nje, ali on je socijalista i veruje da svi treba da imaju jednako. Ali, to nije ono u šta američki narod veruje. Demokrate nemaju ni ideju, ni viziju šta američki narod hoće i vole samo da pričaju političke priče. Oni mrze Trampa kao predsednika i ne žele da on uspe po cenu da Americi bude loše".

Levandovski je u dahu nastavio o protivnicima: "Mi smo rekli da ilegalna imigracija treba da bude zaustavljena i ne želimo više da čitamo vesti kako je neki ilegalni imigrant ubio američkog državljanina. Taj problem bi došao na red i da je Berni Sanders bio protivkandidat i pobedio Trampa ili da je pokvarena Hilari pobedila. Oni bi se suočili sa tim istim problemom".

"LJUDI IZ DOSADAŠNJIH ADMINISTRACIJA SU DEO PROBLEMA, A NE DEO REŠENJA"

Upitan da li Demokratska stranka može u dogledno vreme da ima dostojnog protivkandidata Trampu, Levandovski odmahuje glavom i kaže: "Voleo bih da vidim nekog provikandidata koji nije iz sveta politike, iz političkog sistema. Voleo bih da vidim nekog biznismena i taj sudar biznis ideja".

Tome u prilog ide i njegov stav da bi, posle iskustva sa Trampom, radio samo za nekog bogatog kandidata, bogatog čoveka.

"Prvo, bio bih siguran da će me platiti, jer ima novca. Drugo, nezavisan je od tog političkog sistema. Recimo, Majkl Blumberg (bivši gradonačelnik Njujorka) je jedan takav tip. On je milijarder i imao bi novac za kampanju... Svi dosadašnji predsednici su bili iz tog političkog miljea, guverneri, senatori, Barak Obama je bio senator dve godine pre nego što je postao predsednik SAD. Tramp je radio van sistema, nije proveo nijedan dan u kreiranju i sprovođenju politike Republikanske stranke".

ODNOS SA RUSIJOM, SIRIJA, SEVERNA KOREJA i PORUKA ZA EVROPU...

Levandovski kaže da je Tramp neposredan u komunikaciji sa predstavnicima drugih država, da je direktan i konkretan i da ga ne treba brifovati o tome šta treba da kaže.

"On ima biznis pristup rešavanju stvari. Ovaj predsednik prkosi tradiciji i stvari radi na svoj način, koji se, možda, nekima ne dopada, ali naša spoljašnja politika je u poslednjih 30 godina bila neuspešna i on želi da je vodi na drugi način", kaže Levandovski i dodaje:

"Što se tiče Rusije, postoji isto polazište a to je da oslobodimo svet od ISIS-a (islamskih ekstremista). Mi želimo da sarađujemo sa Rusijom u tome, ali nećemo tolerisati režim Bašara al Asada u Siriji koji koristi hemijsko oružje protiv svog naroda. Ovaj predsednik Amerike je odlučan u svojim stavovima, ali želi da rešava probleme. Možda će i biti tog sastanka sa severnokorejskim vođom Kimom Džongom Unom. Kim je shvatio da ima posla sa ozbiljnim i odlučnim čovekom kad je dobio jasnu poruku: 'Ako napadnete Guam ili bilo koju američku teritoriju suočićete se sa besom i ognjem'".

Imao je i ovakvu opasku:

"Tramp vodi lične pregovore u ime Amerike i tamo gde je bio neuspeh želi da povede u drugom smeru, ne želi da dogme upravljaju njime", rekao je on, ilustrujući to primerom kada je Tramp odbio da posluša Stejt dipartment i razgovarao telefonom sa predsednikom Tajvana posle izbora.

"Taj razgovor je trajao 60 sekundi, iako su ga savetovali da taj razgovor ne vodi. Takve ljude, koji rade u Stejt dipartmentu, to je ono što zovemo 'dip stejt' (duboka država). Ljudi koji veruju da oni upravljaju vladom a Tramp tome staje na put i to je dobrodošla promena", smatra Trampov.

Što se tiče odnosa sa Evropom i Evropskom unijom, Levandovski kaže da bi i Evropa, ali i svet trebalo da slede primer SAD.

"Mi smo vam putokaz. Bregzit je pokazao da se ljudima ne dopada u kojem pravcu ide Evropske unija i za to Evropska unija treba da se reformiše. Pogledajte SAD, koja želi da menja one koji su decenijama državni činovnici i nisu uradili ništa. Ali, isto tako, SAD žele drugačije odnose sa EU, jer ne žele više da tolerišu da Amerikanci budu iskorišćeni lošim trgovinskim ugovorima. To je Trampovo obećanje iz kampanje - novi, bolji, ali i pravičniji odnosi, jer Amerikanci više neće biti stavljeni u lošiju poziciju".

Imao je i poruku za Evropsku niju: "Manite se te političke korektnosti koja je obuzela sve vlade članice".

A GDE JE U SVEMU TOME SRBIJA?

Levandovski je dao savet ne samo političkim, već i privrednim subjektima u Srbiji.

"Treba više da se okrenete Vašingtonu, da dolazite, da pojačate prisustvo u Vašingtonu, tamo gde se donose odluke. Edukujte, pričajte ljudima koji donose odluke o tome kakva je vaša zemlja, dajte ideje, predlažite kako da privučete američke investitore, jer američki predsednik i njegova nova administracija upravo to cene i žele. Oni žele nove prilike. Znate, ako to vi ne uradite, meni na pamet padaju druge zemlje sveta, 174 zemlje, koje upravo to rade. Svaki dan. Na vama je, dakle, da dođete ako želite bolje odnose sa Vašingtonom", kaže Levandovski i dodaje:

"Ovo vam je jedinstvena prilika. Treba da iskoristite šansu, jer ne verujem da će je biti posle Trampa, kad on ode (sa vlasti), a to može da bude za dve ili za šest godina. U svakom slučaju, otići će kad on odluči. Dakle, svaki sledeći će ili biti iz političkog sistema ili će se oslanjati na ono kako se oduvek radilo u američkoj administraciji, a mi baš taj odnos želimo da promenimo".

Izneo je primer Poljske, a u svetlu jedne od odluka Trampove administracije da SAD više "neće biti svetski policajac" i neće više snositi najviše troškove u UN, odnosno neće SAD davati najviše novca.

"Poljska vlast je odlučila da uplati svoj deo novca u UN i to Tramp, kao biznismen, više vrednuje nego bilo šta drugo".