Poslanici SRS su privremeno obustavili opstrukciju Skupštine i omogućili raspravu o ratifikaciji SSP-a sa EU. DS i G17 o svim prednostima Sporazuma, SPS, JS i LDP obečavaju da će glasati "za", a opozicija "protiv" jer Srbija time faktički priznaje nezavisnost Kosova.
Skupština Srbije završila je u sredu u 18 sati rad, a raspravu o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU nastaviće u četvrtak.
Poslanici Skupštine Srbije, posle mesec dana odmora i jučerašnje opstrukcije radikala, počeli su raspravu o prvoj tački dnevnog reda - predlogu ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.
Dok su za govornicom poslanici DS i G17 plus objašnjavali sve prednosti SSP-a, socijalisti JS i LDP pružali svoju podršku uz manje kritike, opozicija je najavila da neće glasati za Sporazum jer Srbija time faktički priznaje nezavisnost Kosova.
Kraj rada obeležila je oštra rasprava poslanika Demokratske stranke Srbije (DSS), povodom navoda Vlajka Senića iz G17 plus da se i 2005. godine znalo da "Kosovo ide ka nezavisnosti".
"Mislim da pitanje da li ratifikacijom sporazuma Srbija priznaje Kosovo nije korektno, jer se i kada su počeli pregovori 2005. godine, znalo da Kosovo ide ka nezavisnosti", rekao je Senić.
On je naveo da se i tada znalo da će SAD i veliki broj evropskih zemalja priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i da je Srbija trebalo na početku pregovora pre tri godine da traži od EU da u jednom dokumentu jasno kaže da će Srbija biti primljena u EU kao celovita država.
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić i poslanik te stranke Slobodan Samardzić naveli su da pre tri godine nisu postojale indicije da će EU priznati nezavisno Kosovo.
"Kako možete da kažete da je 2005. bilo moguće predvideti da će Kosovo biti nezavisno. Onda verovatno vladajuća većina kojoj pripadate misli da je Kosovo nezavisno", rekao je Aligrudić.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Milisav Petronijević rekao je da ratifikacijom SSP-a Srbija počinje sveobuhvatne pripreme za ulazak u EU, ali da joj predstoji velika diplomatska bitka dok se taj cilj ne ostvari.
Petronijević je, međutim, naveo da bi manjkavost SSP-a mogla ispraviti u vidu interpretativne izjave i tumačenja člana 135. SSP-a, kao i da ima još vremena da se o tome razgovara kako bi Srbija sa što većim konsenzumom ušla u EU.
Petronijević je naveo da bi tekst te izjave trebalo da sadrži dve rečinice, prva, da Srbija razume SSP kao akt kojim se priznaje suverenitet i integritet Srbije na Kosovu, i druga, da se Srbija, ukoliko bi uslov za pridruživanje EU bilo odustajanje Srbije od svog integriteta, ne bi više smatrala obaveznom da poštuje odredbe SSP i on bi za nju prestao da postoji.
"Važno je da Srbija pošalje takvu poruku", zaključio je Petornijević.
Predsednik poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije Momo Čolaković podržao je ratifikaciju SSP-a, ali i naveo da prevagu u argumentaciji za ratifikaciju tog spoprazuma treba dati čoveku, građaninu, radniku, penzioneru i mladima i njihovom boljem životu.
Poslanik Koalicije Albanaca preševske doline Riza Halimi podržao je u raspravi potvrđivanje SSP-a i istakao važnost da se njegovom ratifikacijom stvori odgovarajuća politička klima za jačanje pravne države koja bi obezbedila poštovanje ljudskih i manjinskih prava.
Prema njegovim rečima, u celom procesu pridruživanja EU zvanična politika Srbije mora biti ozbiljna i principijelna uz prihvatanje evropskih vrednosti.
Halimi je, međutim, ocenio da je neprihvatljiva neprincipijelnost aktuelne politike u Srbiji koja, kako je naveo, odbija misiju Euleks na Kosovu.
On je kritikovao i odluku Vlade Srbije da ne prizna diplome Univerziteta u Prištini na obrascima i pečatom UNMIK-a, ocenivši da je ta odluka u direktnom sukobu sa UNMIK-om i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Popodnevni deo rada obeležila je i kraća rasprava poslanika SRS Borislava Pelević i poslanika NS Radoslava Mojsilović koji su zamerili Halimiju što u svom obraćanju pominje pojam "preševska dolina".
Pelević je rekao da se taj termin želi iskoristiti u političke svrhe i zatražio od predsednice parlamenta da opomene poslanike koji, kako je ocenio, zloupotrebljavaju skupštinsku govornicu.
Riza Halimi je naveo da je rekao da je predstavnik Koalicije Albanaca preševske doline i da je to zvaničan naziv njegove izborne liste.
Današnje zasedanje omogućili su radikali koji su na početku sednice objasnili zašto su odustali od dalje opstrukcije. Zamenik predsednika poslaničke grupe SRS Dragan Todorović je objasnio da će vladajućoj koaliciji dati šansu, što ne znači da su i odustali od svojih zahteva.
On je poručio da će radikali insistirati da dobiju odgovore Vlade Srbije o dešavanjima na mitingu SRS-a održanom 29. jula posle hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića i o stradanju Ranka Panića.
Šef poslaničke grupe SRS Tomislav NIkolić je precizirao da da će radikali sačekati zvaničan izveštaj MUP-a do kraja nedelje, a ako ga ne dobiju ponovo će nametnuti svoje teme. On je dodao i da će reakcija njegove stranke zavisiti od nalaza i kako će se ponašati tužioci i istražni organi.
Za kletve i uvrede koje su poslanice SRS-a juče izrekle na račun predsednika Srbije Borisa Tadića ali i nekih radikala, Nikolić je rekao da "nema nikakvih sukoba u SRS-u", iako su pojedine dnevne novine danas objavile da su kletve upućene njemu.
"Vidite da nastupamo jedinstveno, ne možete iz našeg nastupa da utvrdite da postoji neko drugačije mišljenje ili struja", rekao je Nikolić.
Upitan da li se sastao sa Tadićem, on je rekao da se nije sreo sa njim, ali je dodao da "SRS raste i napreduje, živ je organizam u kojem ljudi imaju različita mišljenja, ali to ostaje u okviru stranke". Nikolić je rekao i da je "nekim njegovim koleginicama prekipelo" i da su zato uputile opomenu svim radikalima
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić je ispred predlagača poslanicima predstavio SSP, a potom su poslanici opozicije, SRS i DSS, naveli da neće glasati za ratifikaciju Sporazuma, dok su SPS, JS i LDP najavili da će ga podržati.Poslanici Skupštine Srbije, posle mesec dana odmora i jučerašnje opstrukcije radikala, počeli su raspravu o prvoj tački dnevnog reda - predlogu ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.
Dok su za govornicom poslanici DS i G17 plus objašnjavali sve prednosti SSP-a, socijalisti JS i LDP pružali svoju podršku uz manje kritike, opozicija je najavila da neće glasati za Sporazum jer Srbija time faktički priznaje nezavisnost Kosova.
Kraj rada obeležila je oštra rasprava poslanika Demokratske stranke Srbije (DSS), povodom navoda Vlajka Senića iz G17 plus da se i 2005. godine znalo da "Kosovo ide ka nezavisnosti".
"Mislim da pitanje da li ratifikacijom sporazuma Srbija priznaje Kosovo nije korektno, jer se i kada su počeli pregovori 2005. godine, znalo da Kosovo ide ka nezavisnosti", rekao je Senić.
On je naveo da se i tada znalo da će SAD i veliki broj evropskih zemalja priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i da je Srbija trebalo na početku pregovora pre tri godine da traži od EU da u jednom dokumentu jasno kaže da će Srbija biti primljena u EU kao celovita država.
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić i poslanik te stranke Slobodan Samardzić naveli su da pre tri godine nisu postojale indicije da će EU priznati nezavisno Kosovo.
"Kako možete da kažete da je 2005. bilo moguće predvideti da će Kosovo biti nezavisno. Onda verovatno vladajuća većina kojoj pripadate misli da je Kosovo nezavisno", rekao je Aligrudić.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Milisav Petronijević rekao je da ratifikacijom SSP-a Srbija počinje sveobuhvatne pripreme za ulazak u EU, ali da joj predstoji velika diplomatska bitka dok se taj cilj ne ostvari.
Petronijević je, međutim, naveo da bi manjkavost SSP-a mogla ispraviti u vidu interpretativne izjave i tumačenja člana 135. SSP-a, kao i da ima još vremena da se o tome razgovara kako bi Srbija sa što većim konsenzumom ušla u EU.
Petronijević je naveo da bi tekst te izjave trebalo da sadrži dve rečinice, prva, da Srbija razume SSP kao akt kojim se priznaje suverenitet i integritet Srbije na Kosovu, i druga, da se Srbija, ukoliko bi uslov za pridruživanje EU bilo odustajanje Srbije od svog integriteta, ne bi više smatrala obaveznom da poštuje odredbe SSP i on bi za nju prestao da postoji.
"Važno je da Srbija pošalje takvu poruku", zaključio je Petornijević.
Predsednik poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije Momo Čolaković podržao je ratifikaciju SSP-a, ali i naveo da prevagu u argumentaciji za ratifikaciju tog spoprazuma treba dati čoveku, građaninu, radniku, penzioneru i mladima i njihovom boljem životu.
Poslanik Koalicije Albanaca preševske doline Riza Halimi podržao je u raspravi potvrđivanje SSP-a i istakao važnost da se njegovom ratifikacijom stvori odgovarajuća politička klima za jačanje pravne države koja bi obezbedila poštovanje ljudskih i manjinskih prava.
Prema njegovim rečima, u celom procesu pridruživanja EU zvanična politika Srbije mora biti ozbiljna i principijelna uz prihvatanje evropskih vrednosti.
Halimi je, međutim, ocenio da je neprihvatljiva neprincipijelnost aktuelne politike u Srbiji koja, kako je naveo, odbija misiju Euleks na Kosovu.
On je kritikovao i odluku Vlade Srbije da ne prizna diplome Univerziteta u Prištini na obrascima i pečatom UNMIK-a, ocenivši da je ta odluka u direktnom sukobu sa UNMIK-om i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Popodnevni deo rada obeležila je i kraća rasprava poslanika SRS Borislava Pelević i poslanika NS Radoslava Mojsilović koji su zamerili Halimiju što u svom obraćanju pominje pojam "preševska dolina".
Pelević je rekao da se taj termin želi iskoristiti u političke svrhe i zatražio od predsednice parlamenta da opomene poslanike koji, kako je ocenio, zloupotrebljavaju skupštinsku govornicu.
Riza Halimi je naveo da je rekao da je predstavnik Koalicije Albanaca preševske doline i da je to zvaničan naziv njegove izborne liste.
Današnje zasedanje omogućili su radikali koji su na početku sednice objasnili zašto su odustali od dalje opstrukcije. Zamenik predsednika poslaničke grupe SRS Dragan Todorović je objasnio da će vladajućoj koaliciji dati šansu, što ne znači da su i odustali od svojih zahteva.
On je poručio da će radikali insistirati da dobiju odgovore Vlade Srbije o dešavanjima na mitingu SRS-a održanom 29. jula posle hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića i o stradanju Ranka Panića.
Šef poslaničke grupe SRS Tomislav NIkolić je precizirao da da će radikali sačekati zvaničan izveštaj MUP-a do kraja nedelje, a ako ga ne dobiju ponovo će nametnuti svoje teme. On je dodao i da će reakcija njegove stranke zavisiti od nalaza i kako će se ponašati tužioci i istražni organi.
Za kletve i uvrede koje su poslanice SRS-a juče izrekle na račun predsednika Srbije Borisa Tadića ali i nekih radikala, Nikolić je rekao da "nema nikakvih sukoba u SRS-u", iako su pojedine dnevne novine danas objavile da su kletve upućene njemu.
"Vidite da nastupamo jedinstveno, ne možete iz našeg nastupa da utvrdite da postoji neko drugačije mišljenje ili struja", rekao je Nikolić.
Upitan da li se sastao sa Tadićem, on je rekao da se nije sreo sa njim, ali je dodao da "SRS raste i napreduje, živ je organizam u kojem ljudi imaju različita mišljenja, ali to ostaje u okviru stranke". Nikolić je rekao i da je "nekim njegovim koleginicama prekipelo" i da su zato uputile opomenu svim radikalima
Za i protiv SSP
Poslanica SRS-a Jorgovanka Tabaković je rekla da SRS ne može da poveruje da SSP nije ni u kakvoj vezi sa "nastojanjem dela evropskih zemalja da Albancima poklone državu" i zamolila vladajuće stranke da ne prećutkuju činjenicu da postoji još jedan krupan kamen spoticanja na putu za Evropu koji se zove haški uslov.
Tomislav Nikolić je rekao da su radikali za SSP ali samo pod uslovima pod kojima u EU ulaze i druge države i podsetio da je njegova stranka podnela amandman "koji je samo bistrenje tog mutnog potoka".
"Naš amandman traži samo da se mi u Srbiji izjasnimo šta je za nas Srbija. Ako svi političari govore da Kosovo i Metohija ne može biti nezavisno, hajde da to kažemo i EU", rekao je Nikolić. Ovaj amandman, međutim, Vlada nije prihvatila.
U DSS-u samtraju da će poslanici ratifikaciom SSP-a praktično priznati Kosovo kao nezavisnu državu.
Slobodan Samardžić je tako ocenio da će Srbija, ukoliko ratifikuje SSP, "uticati na oduzimanje sopstvene teritorije" i podsetio da je dokument parafiran u vreme predizborne kamapanje, "bez odluke resornog vladinog odbora i Vlade Srbije", nazvaviši ga "ilegalnim sporazumom".
Samardžić je dodao da je sa ekonomskog i trgovinskog aspekta SSP "manje- više nesporan" za Srbiju i da se te pogodnosti mogu ostvariti bez njegove ratifikacije, putem potpisivanja bilateralnih i drugih ugovora sa EU.
I Miloš Aligrudić smatra da bi ratifikacija SSP-a "implicitno značila da Srbija priznaje nezavisnost Kosova". "Problem se odnosi na to što se SSP ne potpisuje sa EU, kao jednim entitetom, nego sa svakom zemljom članicom posebno, što će dovesti do toga da 21 država koja je priznala nezavisnost Kosova, sporazum sa Srbijom tumači kao dokument u kome je Kosovo nezavisna država", rekao je funkcioner DSS-a.
Šef poslaničke grupe LDP-a Čedomir Jovanović smatra da je problem u nejedinstvu Srba. On je naveo da će ta stranka vladajuću koaliciju uvek podržati u evropskim nastojanjima i da će svi poslanici te stranke glasati za ratifikaciju SSP-a.
Jovanović je, međutim, rekao da je Srbija podeljena i da nema evropski karakter i da nije obezbeđen minimum bez kog Srbija ne može otići u EU. "Nema ništa od evropske Srbije ako ka njoj ne idemo svi zajedno", kazao je Jovanović i dodao da je skeptičan prema potencijalima vladajuće većine da Srbiju uvede u EU.
Za socijaliste nema dileme da li treba parafirati Sporazum. Šef poslaničke grupe SPS Branko Ružić izjavio je da će poslanici te stranke i Jedinstvene Srbije svakako glasati "za".
On je objasnio da član 135. SSP-a nije suprotan odredbama rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, kojim se garantuje teritorijalni integritet i suvrenitet države Srbije i upozorio da je alternativa da se izolujemo i da izgubimo dragoceno vreme. On je naveo i da će, glasanjem za ratifikaciju SSP-a, socijalisti ispuniti predizborna obećanja vezana za sveukupni razvoj države, ali i da u tekstu SSP-a ima i loših stvari.
Za šefa poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nadu Kolundžiju ovo je istorijski dan, a od trenutka kada SSP bude ratifikovan u parlamentu, za Srbiju će početi "novo odbrojavanje vremena". Ona je navela da je pridruživanje EU trajalo nešto duže nego što je planirano i da je Srbija time izgubila mnogo šansi i prilika da već sada bude ili član EU ili na njenom pragu i da na toj činjenici rešava mnoga pitanja pa i pitanje teritorijalnog integriteta.
Šef poslaničkog kluba G17 plus Suzana Grubješić upozorila je da poslanici ovim glasanjem odlučuju da li će Srbija ići evropskim ili neevropskim putem.
Ona je istakla da će SSP početi da se primenjuje kada Srbija dobije pozitivnu ocenu saradnje sa Haškim tribunalom, a očekujemo da Savet EU uskoro da takvu ocenu. Grubješić je istakla i da Srbiju očekuje brže usvajanje zakona koji će omogućiti brže evropske integracije, a na kraju i punopravno članstvo.
(agencije/MONDO)
