Predsednik Evropske komisije izjavio da EU treba da primeni Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom budući da je Srbija hapšenjem Radovana Karadžića učinila preokret u saradnji sa Hagom. Tadić: Srbija će uhapsiti Mladića i Hadžića. Solana: Sporazum će biti vrlo uskoro primenjen. Evropski parlament daje punu podršku sporazumu sa Srbijom.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je u Briselu da Evropska unija treba da primeni Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, budući da je nova srpska vlada hapšenjem Radovana Karadzizća učinila preokret u saradnji sa Haškim sudom.
Barozo je, posle susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem i šefom diplomatije Vukom Jeremićem, podvukao da je hapšenje Karadžića bio, kako je rekao, istorijski trenutak i naglasio da je njegovo viđenje i stav Evropske komisije da "EU mora uvažiti tu prekretnicu i da se to mora odraziti u našim odnosima".
"Odluka je u rukama članica EU", dodao je Barozo naglasivši da je nova srpska vlada u kratkom roku pružila čvrst dokaz rešenosti da Srbiju integriše u Evropu i dostigne punu saradnju sa Haškim sudom. Naglasio je da zato smatra da se "to mora uvažiti primenom trgovinskog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju" EU - Srbija.
Barozo je istakao da će Evropska komisija u potpunosti podržati napore Srbije da dobije status kandidata za članstvo u 2009, ali je ukazao da odluku o tome donose sve članice EU, da Srbija mora sprovesti nužne reforme, ostvariti opipljive rezultate u primeni Privremenog trgovinskog sporazuma i dostići pun stepen saradnje s Haškim sudom.
Tadić je na zajedničkoj konferenciji za novinare istakao da Srbija želi da postane punopravni član EU, da očekuje primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma i da veruje da će biti povoljno mišljenje haškog tužioca Serža Bramerca pošto on ovih dana poseti Beograd.
Posle primene trgovinskog sporazuma trebalo da bi da počne ratifikacija SSP u zemljama članicama EU, naglasio je Tadić. On je rekao da očekuje jasne znake da će EU podržati želju Srbije da dobije status kandidata i postane članica Unije.
Srpski predsednik je naglasio da je uveren da će tokom 2009. doći do napretka u ukidanju viza i da će Srbija doći na "belu Šengen listu".
Srpske vlasti će uhapsiti i od Haškog suda optuženog Ratka Mladića i Gorana Hadžića, čim ih budu pronašle, uzvratio je Tadić na pitanje novinara kada će se to desiti.
Barozo je dodao da "mi u Evropi moramo priznati koliko je značajan bio potez koji je nova srpska vlada u teškim okolnostima učinila hapšenjem Radovana Karadžića", što je bio "krupan dokaz rešenosti da se dostigne puna saradnja s Haškim sudom".
Barozo je istakao da je u razgovorima naglašena "zajednička rešenost da se unapredi evropska perspektiva Srbije", dodavši da "pozdravlja to što je evropska integracija prioritet predsednika Tadića i nove vlade".Barozo je, posle susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem i šefom diplomatije Vukom Jeremićem, podvukao da je hapšenje Karadžića bio, kako je rekao, istorijski trenutak i naglasio da je njegovo viđenje i stav Evropske komisije da "EU mora uvažiti tu prekretnicu i da se to mora odraziti u našim odnosima".
"Odluka je u rukama članica EU", dodao je Barozo naglasivši da je nova srpska vlada u kratkom roku pružila čvrst dokaz rešenosti da Srbiju integriše u Evropu i dostigne punu saradnju sa Haškim sudom. Naglasio je da zato smatra da se "to mora uvažiti primenom trgovinskog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju" EU - Srbija.
Barozo je istakao da će Evropska komisija u potpunosti podržati napore Srbije da dobije status kandidata za članstvo u 2009, ali je ukazao da odluku o tome donose sve članice EU, da Srbija mora sprovesti nužne reforme, ostvariti opipljive rezultate u primeni Privremenog trgovinskog sporazuma i dostići pun stepen saradnje s Haškim sudom.
Tadić je na zajedničkoj konferenciji za novinare istakao da Srbija želi da postane punopravni član EU, da očekuje primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma i da veruje da će biti povoljno mišljenje haškog tužioca Serža Bramerca pošto on ovih dana poseti Beograd.
Posle primene trgovinskog sporazuma trebalo da bi da počne ratifikacija SSP u zemljama članicama EU, naglasio je Tadić. On je rekao da očekuje jasne znake da će EU podržati želju Srbije da dobije status kandidata i postane članica Unije.
Srpski predsednik je naglasio da je uveren da će tokom 2009. doći do napretka u ukidanju viza i da će Srbija doći na "belu Šengen listu".
Srpske vlasti će uhapsiti i od Haškog suda optuženog Ratka Mladića i Gorana Hadžića, čim ih budu pronašle, uzvratio je Tadić na pitanje novinara kada će se to desiti.
Barozo je dodao da "mi u Evropi moramo priznati koliko je značajan bio potez koji je nova srpska vlada u teškim okolnostima učinila hapšenjem Radovana Karadžića", što je bio "krupan dokaz rešenosti da se dostigne puna saradnja s Haškim sudom".
On je podvukao sopstvenu i podršku Evropske komisije snažnoj ambiciji srpske vlade da "pretvori u stvarnost" rešenost da Srbija postane članica EU.
"Da bi se to dogodilo parlament i nova vlada moraju da rade ruku pod ruku da bi se ubrzalo sprovođenje programa reformi. Nacionalni konsenzus je veoma važan da bi se ubrzao tok reformi", dodao je.
Istakavši da ceni odlučnost srpske vlade da otkloni sve prepreke na putu u EU, Barozo je predočio da je važno da se obezbedi puna saradnja s Haškim sudom.
Barozo je rekao da je sa srpskim čelnicima bilo reči i o Kosovu i naglasio da se u pitanju Kosova mora naći pragmatičan pristup, uvažiti evropsko prisustvo na Kosovu, jer je to značajno za stabilnost Srbije i regiona.
Tadić je naglasio da Srbija neće odustati od Kosova i da ni na koji način neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost, jer je to ilegalno i da zato od Međunarodnog suda pravde u Hagu namerava da zatraži mišljenje o legalnosti takvog postupka.
Srbija nije bila ni na koji način agresivna kad je reč o Kosovu, pa je zato jednostrano proglašena nezavisnost nelegalna. Srbija nije ekonomski blokirala Kosovo i koristiće sva diplomatska i legalna sredstva da odbrani svoj suverenitet i teritorijalni integritet, rekao je Tadić.
Srpski predsednik je podvukao da su pridruživanje Srbije EU i pitanje Kosova dva odvojena procesa.
Na pitanje novinara kako gleda na izjavu šefa francuske diplomatije Bernara Kušnera da Srbija ne može računati na približavanje EU ako traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti u Prištini, Tadić je uzvratio da mu nije poznata takva Kušnerova izjava.
Ali je podvukao da veruje da to nije celovit stav Kušnera, i da to nije stanovište Evropske unije i njenih institucija.
Na pitanje može li Srbija priznati samoproglašenu nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, Tadić je uzvratio da "Srbija ništa neće učiniti protiv svojih interesa", braniće svoj suverenitet i integritet odbranom međunarodnog prava i neće priznati nikakve "takozvane nove države".
Podrška Srbiji stiže i iz Pariza. Ministarstvo spoljnih poslova Francuske saopštilo je da je šef francuske diplomatije Bernar Kušner preneo ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremiću, u utorak u Parizu, rešenost Francuske da pomogne Srbiji na putu ka evropskoj budućnosti, kao i pohvale zbog napretka u saradnji sa Haškim tribunalom.
U saopštenju Ke d'Orseja navodi se da Francuska, koja je na čelu Saveta Evropske unije, "želi da uspostavi odnos poverenja sa srpskim vlastima". "Ovaj novi kontakt između Bernara Kušnera i njegovog srpskog kolege svedoči o našoj nameri da se prodube veze između naše dve zemlje", stoji u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Francuske.
Petering: EP daje punu podršku SSP sa Srbijom
Predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering izjavio je u sredu u Briselu, nakon susreta s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, da ta institucija daje punu podršku Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom."Srbija se nalazi na dobrom putu u evropskim integracijama… Evropski parlament u punoj meri podržava SSP, što je najbolji put za evropske integracije Srbije", izjavio je Petering na konferenciji za štampu s Tadićem.
Predsednik Srbije je rekao da je predsednika EP detaljno obavestio o procesu reformi u Srbiji, uključujući i prioritete u oblasti obrazovanja, energetike, decentralizacije i izgradnje panevropskih koridora 7 i 10.
"Ponovili smo i naš stav o Kosovu i Metohiji, koji ćemo braniti isključivo pravnim i diplomatskim sredstvima", rekao je Tadić.
"Mi ne odustajemo od naše evropske budućnosti, niti od našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta", naglasio je predsednik Srbije.
Solana: Sporazum će biti vrlo uskoro primenjen
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izrazio je u sredu uveče uverenje da će privremeni trgovinski sporazum EU-Srbija biti "vrlo uskoro primenjen"."Ne mogu reći tačan datum, ali će privremeni trgovinski sporazum vrlo uskoro biti spreman" da stupi na snagu, objasnio je Solana u izjavi agenciji Beta, osvrćući se na susret s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem i šefom diplomatije Vukom Jeremićem.
On je to rekao na molbu da kaže da li je realno očekivati da bi šefovi diplomatija EU takvu odluku mogli doneti na sastanku 15.septembra.
"I početak ratifikacije sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija će, takođe, vrlo brzo uslediti", rekao je on.
Solana je ukazao na to da će tužilac Haškog suda ovih dana posetiti Beograd i izrazio "uverenje i snažnu nadu da će on doneti dobre poruke zemljama članicama EU".
"Mislim otud da smo na pravom putu i želim da podvučem da je susret s najvišim predstavnicima Srbije danas bio veoma konstruktivan i pozitivan", kazao je on.
Zamoljen da precizira da li misli da će i Holandija dati saglasnost za odluku ministara EU 15. septembra da se stavi na snagu privremeni trgovinski sporazum EU-Srbija, Solana je ponovio da je "vrlo siguran da će privremeni trgovinski sporazum biti primenjen vrlo uskoro".
"Početak procesa ratifikacije je takođe važan, ali je najznačajnije da privremeni sporazum stupi na snagu. A imam osećaj da će se to vrlo brzo dogoditi", rekao je Solana.
"Srbija sada ima novu, proevropski opredeljenu vladu i želi da produbi odnose s Evropskom unijom i mi smo apsolutni rešeni da napredujemo u tom pravcu", dodao je on.
Na pitanje kako gleda na mogućnost da Srbija početkom 2009. dobije status kandidata, visoki predstavnik EU je uzvratio da veruje da se to može postići, naglasivši da za to "nema političkih ograničenja, ali traži vremena".
"Osećaj je da svi u tome žele da pomognu , žele da se napreduje u tom pravcu i da se to uradi brzo", kazao je Solana.
Tadić i Solana su razgovarali o mogućoj odluci o stupanju na snagu Privremenog sporazuma i o pronalaženju modaliteta za učešće EU u budućem međunarodnom civilnom prisustvu na Kosovu i Metohiji.
Posle sastanka Vuk Jeremić je novinarima rekao da je "ključna poruka bila da je članstvo u EU glavni strateški cilj Vlade Srbije".
"Razgovarali smo o tome kako da ubrzamo taj proces… Ali, sledeći korak moraju da preduzmu zemlje članice EU 15. septembra" na sastanku Saveta ministara, kada bi mogle da donesu odluku o stupanju na snagu Privremenog sporazuma.
"Očekujemo da će takva odluka biti doneta. Optimisti smo i očekujemo da će to biti zaključak dvadesetsedmorice", rekao je šef srpske diplomatije i dodao da je "ohrabrujuće" to što se Evropska komisija zalaže za takvu odluku.
Druga tema razgovora Tadića i Solane je bilo Kosovo.
"Moramo da radimo zajedno da se poteškoće otklone i da pronađenmo legalno međunarodno prisustvo prihvatljivo za sve strane", rekao je Jeremić.
"Mi pozdravljamo veće prisustvo EU bilo gde u Srbiji, uključujući i u našoj pokrajini Kosovo, ali ta odluka mora da bude doneta na Savetu bezbednosti UN", naglasio je on.
"Želimo da radimo s našim međunarodnim partnerima da bi postigli rešenje u Savetu bezbednosti UN. Ali, ono što mora da bude jasno je da Srbija neće da učestvuje u bilo kakvim aktivnostima koje dovode u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje", ukazao je Jeremić.
"Možemo da zamislimo rekonfiguraciju civilne misije, čiji bi EU bio deo, ali to civilno prisustvo ne sme da ugrožava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Mora da ima jasan mandat Saveta bezbednosti UN, a to znači da nema primene Ahtisarijevog plana. Ahtisarijev plan je odbačen i ne može da služi za osnovu budućeg međunarodnog prisustva", istakao je šef srpske diplomatije.
Kratko odgovarajući na pitanje novinara, Solana je izjavio da nije na Evropskoj uniji da govori srpskom predsedniku šta da radi po pitanju inicijative pred Generalnom skupštinom UN o traženju mišljenja Međunarodnog suda pravde u vezi secesije Kosova.
Na pitanje novinara da li je savetovao Tadiću da Srbija odustane od te inicijative, Solana je odgovorio: "Nije na nama da mu govorimo šta da radi".
"On je predsednik jedne zemlje koja želi da postane članica EU i uveren sam da zna šta treba da uradi što je u skladu s tim ciljem", rekao je Solana.
(agencije/MONDO)
