Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je u četvrtak da će EU, nakon posete glavnog tužioca Tribunala Serža Bramerca Beogradu sledeće sedmice, razmotriti mogućnost stupanja na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom i ponovio da evropske integracije Srbije nisu u vezi sa statusom Kosova.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je u četvrtak da će EU, nakon posete glavnog tužioca Tribunala Serža Bramerca Beogradu sledeće sedmice, razmotriti mogućnost stupanja na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom i ponovio da evropske integracije Srbije nisu u vezi sa statusom Kosova.
Ren je u intervjuu Televiziji B92 ukazao da će posle Bramercove posete Beogradu, 10. i 11. septembra, Evropska komisija još jednom razmotriti koliko Srbija sarađuje sa Tribunalom, kako bi bila doneta odluka o mogućnosti primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.
"Rekao sam u julu i ponovio nekoliko puta od tada da, prema mom mišljenju, što je i mišljenje predsednika komisije i Evropske komisije, treba da počnemo da primenjujemo Prelazni trgovinski sporazum, naročito one njegove delove koji se tiču ekonomije i trgovine", rekao je Ren.
Komesar EU za proširenje ocenio je da je hapšenje Radovana Karadžića veliki potez vlasti u Beogradu, koji Evropska unija treba da prizna.
"Pretpostavljam da će Srbija nastaviti da sarađuje sa sudom u Hagu na zadovoljavajući i održiv način, kako bi svi preostali begunci bili uhapšeni", rekao je evropski komesar i podsetio da je za dalje evropske korake Srbije neophodna jednoglasna odluka svih članica EU.
"Naravno, kada su u pitanju evrointegracije, u budućnosti moraju da se naprave i drugi koraci, kao što je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u zemljama-članicama, davanje statusa kandidata i otvaranje pregovora o pridruživanju", ukazao je evropski komesar.
"Govorim o procesu tokom koga očekujemo punu saradnju Srbije sa sudom u Hagu. Naravno, što pre to poglavlje bude zatvoreno, to bolje za Srbiju", kazao je Ren.
On je ponovio da su evrointegracije Srbije i pitanje statusa Kosova dva odvojena procesa, ističući da Brisel nije uslovio približavanje Srbije Uniji prihvatanjem njene misije na Kosovu, Euleks, i odustajanjem od inicijative pred Međunarodnim sudom pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti južne srpske pokrajine.
"Moj cilj je da se izbegne bilo kakvo povezivanje približavanja Srbije EU i statusa Kosova. Nadam se da će i ostali to tako posmatrati, ali očito to su političke odluke koje će imati odjeka, i srpska vlada je verovatno razmatrala sve rizike koji mogu da nastanu njihovom primenom", objasnio je Ren.
Ren je naglasio da je za njega evropska integracija Srbije visoko na listi prioriteta, bez obzira na irsko odbijanje Lisabonskog ugovora i gruzijsku krizu.
Srbija je u sredu u Briselu dobila punu podršku Evropske komisije za "zeleno svetlo" Prelaznom sporazumu s EU, a da bi on stupio na snagu potrebna je jedinstvena odluka svih 27 članica Evropske unije, o čemu će, između ostalog, biti reči i na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU u francuskom gradu Avinjonu u petak.
Iako će na dvodnevnom sastanku dominirati tema odnosa EU i Rusiju, u svetlu sukoba oko Južne Osetije, ministri će razgovarati i o Srbiji.
Zbog neformalnog, takozvanog Gimnih formata sastanka - ministri neće usvajati nikakve odluke, tako da će eventualna odluka o "zelenom svetlu" sačekati formalni sastanak Saveta ministara, zakazan za 15. septembar u Briselu.
Do sada je najglasniji protivnik deblokiranja sporazuma bila Holandija, koja je kao uslov postavljala izručenje svih begunaca Haškom tribunalu, tako da se očekuje da će se šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen naći pod pritiskom svojih kolega, kako u Avinjonu, tako i u Briselu.
Belgija ima nešto mekši stav, ali je takođe izražavala određenu dozu uzdržanosti prema davanju "zelenog svetla".
Još jedna tema o kojoj će biti reči na sastanku u Avinjonu je Kosovo i Metohija, odnosno pitanje razmeštanja misije Euleks.
Prema najavama izvora u Savetu EU, razmeštanje te misije ne očekuje se pre "duboke jeseni".
S druge strane, EU pokušava da pronađe modalitet koji bi misiji Euleks dao legalnost i legitimitet, a s obzirom da nema niti podršku zemlje domaćina - Srbije - niti je plod odluke Saveta bezbednosti UN.
Srbija nije protiv dijaloga s EU o tom pitanju, ali se protivi razmeštanju i delovanju Euleksa bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
Na sastanku će verovatno biti reči i o inicijativi Srbije da zatraži od Međunarodnog suda pravde mišljenje o legalnosti jednostrane secesije Kosova.
Sem šefa francuske diplomatije Bernara Kušnera nijedan visoki zvaničnik EU nije se izjasnio protiv ove inicijative.
(Tanjug)
Ren je u intervjuu Televiziji B92 ukazao da će posle Bramercove posete Beogradu, 10. i 11. septembra, Evropska komisija još jednom razmotriti koliko Srbija sarađuje sa Tribunalom, kako bi bila doneta odluka o mogućnosti primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.
"Rekao sam u julu i ponovio nekoliko puta od tada da, prema mom mišljenju, što je i mišljenje predsednika komisije i Evropske komisije, treba da počnemo da primenjujemo Prelazni trgovinski sporazum, naročito one njegove delove koji se tiču ekonomije i trgovine", rekao je Ren.
Komesar EU za proširenje ocenio je da je hapšenje Radovana Karadžića veliki potez vlasti u Beogradu, koji Evropska unija treba da prizna.
"Pretpostavljam da će Srbija nastaviti da sarađuje sa sudom u Hagu na zadovoljavajući i održiv način, kako bi svi preostali begunci bili uhapšeni", rekao je evropski komesar i podsetio da je za dalje evropske korake Srbije neophodna jednoglasna odluka svih članica EU.
"Naravno, kada su u pitanju evrointegracije, u budućnosti moraju da se naprave i drugi koraci, kao što je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u zemljama-članicama, davanje statusa kandidata i otvaranje pregovora o pridruživanju", ukazao je evropski komesar.
"Govorim o procesu tokom koga očekujemo punu saradnju Srbije sa sudom u Hagu. Naravno, što pre to poglavlje bude zatvoreno, to bolje za Srbiju", kazao je Ren.
On je ponovio da su evrointegracije Srbije i pitanje statusa Kosova dva odvojena procesa, ističući da Brisel nije uslovio približavanje Srbije Uniji prihvatanjem njene misije na Kosovu, Euleks, i odustajanjem od inicijative pred Međunarodnim sudom pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti južne srpske pokrajine.
"Moj cilj je da se izbegne bilo kakvo povezivanje približavanja Srbije EU i statusa Kosova. Nadam se da će i ostali to tako posmatrati, ali očito to su političke odluke koje će imati odjeka, i srpska vlada je verovatno razmatrala sve rizike koji mogu da nastanu njihovom primenom", objasnio je Ren.
Ren je naglasio da je za njega evropska integracija Srbije visoko na listi prioriteta, bez obzira na irsko odbijanje Lisabonskog ugovora i gruzijsku krizu.
Srbija je u sredu u Briselu dobila punu podršku Evropske komisije za "zeleno svetlo" Prelaznom sporazumu s EU, a da bi on stupio na snagu potrebna je jedinstvena odluka svih 27 članica Evropske unije, o čemu će, između ostalog, biti reči i na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU u francuskom gradu Avinjonu u petak.
Iako će na dvodnevnom sastanku dominirati tema odnosa EU i Rusiju, u svetlu sukoba oko Južne Osetije, ministri će razgovarati i o Srbiji.
Zbog neformalnog, takozvanog Gimnih formata sastanka - ministri neće usvajati nikakve odluke, tako da će eventualna odluka o "zelenom svetlu" sačekati formalni sastanak Saveta ministara, zakazan za 15. septembar u Briselu.
Do sada je najglasniji protivnik deblokiranja sporazuma bila Holandija, koja je kao uslov postavljala izručenje svih begunaca Haškom tribunalu, tako da se očekuje da će se šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen naći pod pritiskom svojih kolega, kako u Avinjonu, tako i u Briselu.
Belgija ima nešto mekši stav, ali je takođe izražavala određenu dozu uzdržanosti prema davanju "zelenog svetla".
Još jedna tema o kojoj će biti reči na sastanku u Avinjonu je Kosovo i Metohija, odnosno pitanje razmeštanja misije Euleks.
Prema najavama izvora u Savetu EU, razmeštanje te misije ne očekuje se pre "duboke jeseni".
S druge strane, EU pokušava da pronađe modalitet koji bi misiji Euleks dao legalnost i legitimitet, a s obzirom da nema niti podršku zemlje domaćina - Srbije - niti je plod odluke Saveta bezbednosti UN.
Srbija nije protiv dijaloga s EU o tom pitanju, ali se protivi razmeštanju i delovanju Euleksa bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
Na sastanku će verovatno biti reči i o inicijativi Srbije da zatraži od Međunarodnog suda pravde mišljenje o legalnosti jednostrane secesije Kosova.
Sem šefa francuske diplomatije Bernara Kušnera nijedan visoki zvaničnik EU nije se izjasnio protiv ove inicijative.
(Tanjug)
