Zahvaljujući Dijani Budisavljević, od sigurne smrti spaseno je više od 7.500 srpskih dečaka i devojčica iz koncentracionog logora Jasenovac u zločinačkoj tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Izložba koja je večeras otvorena u Domu vojske, autorke Slađane Zarić, i autora arhitekture Ivana Mangova, posvećena je najvećoj akciji spasavanja dece iz koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata.
"Ako tražimo put ka pomirenju, onda je taj put, put Dijane Budisavljević, a ne put Blajburga i ustaškog vikara Alojzija Stepinca", izjavio je na otvaranju izložbe "Dijanina deca" ministar odbrane Aleksandar Vulin.
Vulin je rekao da je teško razumeti da se Bogu preporučuje duša vikara ustaške vojske, a da za Dijanu Budisavljević niko nije zatražio oreol.
"O Dijani Budisavljević se 70 godina ćutalo, da bi vikari ustaške vojske mogli da traže svoje mesto na nebu. Da se o njoj govorilo, vikari ustaške vojske ne bi smeli da govore i ne bi se tražilo njihovo parče svetosti", rekao je Vulin.
Prema njegovim rečima, nema Srbina i nema čoveka koji ispred njene slike ne bi stao zahvalno, spustio glavu, zapalio sveću, pun osećanja da postoje i ljudi veći od zla.
"Večeras da govorimo u ime Dijanine dece, u ime 7.500 dečaka i devojčica, koji su se ponovo rodili i zbog kojih se neko rodio. Večeras govorim o onima koji su zahvaljujući Dijani nekoga rodili, večeras govorimo o 20.000 ubijenih dečaka i devojčica, večeras za zaklanih 20.000 dečaka i devojčica tražimo mesto na nebu, večeras pokušavamo da održimo dug prema Dijani Budisavljević, večeras tražimo nebo za nju", poručio je Vulin.
Dijana Budisavljević, Austrijanka udata za srpskog hirurga Julija Budisavljevića, spasila je od sigurne smrti više od 7.500 srpskih devojčica i dečaka iz koncentracionog logora Jasenovac u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, gde je ubijeno oko 20.000 srpske, jevrejske i romske dece.
Time su sprska deca ne samo spasena sigurne smrti, već su i sačuvasni i njihova vera identitet i poreklo.
Dijana Budisavljević je vodila dnevnik i kartoteku sve spasene dece, koja je sadržala njihove podatke, fotografije i relevantna dokumenta, kako bi se sačuvao njihov identitet i kako bi, njihove porodice, mogle da ih pronađu po završetku rata.
Ona je bila rođaka Jovanke Broz, a umrla je u Insbruku, u Austriji 1978.godine.
Izložba će biti otvorena do 14. juna 2018. godine.
"Ovo je trenutak da njemu odgovorim, kome nije jasno objasniću opet": Željko se naljutio, Partizan je oštećen
"Gde ide ABA liga sa ovakvim suđenjem? Partizan će da stavi prst na čelo": Mijailović podigao glas zbog grešaka
Uroš Blažić pretučen u zatvoru u Smederevu: Ubica iz Mladenovca stupio u štrajk glađu
Crvena zvezda hoće licencu Evrolige! Željko Drčelić otkrio detalje, na tome se već radi
Crvena zvezda bez petorice u Evroligi: Sferopulos progovorio o problemima, ima 11 igrača na raspolaganju