Na sastanku šefova diplomatija Evropske unije u Briselu nije postignuto nužno jedinstvo za primenu prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, iako se velika većina članica izjasnila za primenu tog sporazuma, rekao je u ponedeljak francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner.
Šefovi diplomatija Evropske unije u ponedeljak u Briselu nisu postigli nužnu jednoglasnost za odluku o primeni prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, iako su se velika većina članica i Evropska komisija izjasnili za primenu tog sporazuma, izjavio je na završetku ministarskog zasedanja EU šef francuske diplomatije Bernar Kušner.
Kušner, koji je predsedavao zasedanjem, rekao je da je evropskim ministrima tužilac Haškog suda Serž Bramerc "veoma rasvetlio" stanje saradnje srpskih vlasti s Tribunalom u Hagu, predočivši da "ima jasnog napretka, što smo mi takođe znali".
"I to ne samo napretka u dijalogu vlade u Beogradu i Tribunala u Hagu, već i napretka u službama, što je on ustanovio", objasnio je Kušner.
Francuski ministar je dodao da će EU nastaviti da radi na tome da se primena prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom ostvari što pre i nagovestio da bi to moralo da se dogodi do novog zasedanja ministara EU, 13. oktobra, a možda i prilikom zasedanja Generalne skupštine UN tokom septembra.
Francuski ministar je naglasio da je on "veoma veliki pristalica" toga da se sporazum sa Srbijom stavi na snagu i "mi to moramo učiniti", kako je podvukao.
"Sada moramo ubediti sve u našim redovima. Imamo još par dana da to učinimo, a bilo bi dobro da se to uradi pre ministarskog susreta u oktobru. A možda i na zasedanju Generalne skupštine UN, što smo svi i rekli", rekao je francuski ministar.
Kušner je želeo da podvuče da se traga za jednoglasnošću u redovima EU, napomenuvši da to nikako nije "ni odgovornost srpskog predsednika Borisa Tadića, niti tužioca Haškog suda Bramerca".
On je rekao da je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc podneo izveštaj "pun pouka" i da je u vrlo "strasnoj diskusiji" bilo reči da li da se odmrzne sporazum sa Srbijom, pošto je proevropska vlada u Beogradu uhapsila haškog optuženika Radovana Karadžića i vratila ambasadora u evropske zemlje.
Šef francuske diplomatije je naglasio da je za odmrzavanje sporazuma bila velika većina članica EU i Evropska komisija, ali da nije bilo nužnog jedinstva da bi se to i učinilo.
EU smatra da treba još tešnje sarađivati sa proevropskom vladom u Beogradu i da Srbija zaslužuje da postane član EU, zaključio je Kušner.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izrazio je očekivanje da će u narednih par nedelja biti vođeni dalji sastanci, uključujući i sastanke na marginama Generalne skupštine u Njujorku, te da se nada da će “u oktobru biti moguće deblokiranje sporazuma”.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je sastanka da bi Beograd trebalo da taj sporazum, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) "primenjuje jednostrano".
"Ohrabrujem Vladu Srbije da jednostrano počne s primenom odredbi Privremenog sporazuma i SSP", rekao je Ren na konferenciji za novinare po okončanju sastanka Saveta ministara EU na kojem nije postignut konsenzus o "zelenom svetlu" za deblokiranje sporazuma.
"Većina odredbi sporazuma mogu da se primenjuju jednostrano. Ako Srbija počne da ih primenjuje danas ili sutra, to će joj pomoći da dokaže da ih pravilno primenjuje… primenom odredbi Privremenog sporazuma, Srbija može sama da ubrza svoj evropski put", istakao je Ren.
Ren je izjavio da je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc na sastanku Saveta ministara Evropske unije preneo da su srpske vlasti "značajno unapredile napore" u saradnji s Tribunalom.
Ren je istakao da se nada da će vlada Srbije "nastaviti takve napore, koji bi doveli do hapšenja svih preostalih optuženika, uključujući Ratka Mladića".
Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn preneo je da je Bramerc rekao "da su ono što je video u Beogradu u aprilu i ono što je video prošle nedelje - dva drugačija sveta".
"Došlo je do velikog poboljšanja saradnje", preneo je Aselborn Bramercovu ocenu.
"Mislim da je holandski ministar znao da primi argumente Bramerca i svojih kolega. Mislim da će on o tome razgovarati sa svojim parlamentom i možda će već u oktobru u Luksemburgu (na narednom sastanku Saveta ministara EU) biti pozitivnog napretka", istakao je šef diplomatije Luksemburga.
"Mislim da nema puno problema s Belgijom, ali ne treba gurati Holanđane u ćošak. Treba im dati vremena da razmisle. Jednom su već promenili svoj stav. Imaju sada sve argumente da pronađu drugačiji put", naglasio je Aselborn.
Šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen je u Briselu izjavio da je nužan dalji pritisak na Srbiju za dostizanje pune saradnje s Haškim tribunalom kako bi tom sudu bio izručen i haški optuženik Ratko Mladić.
Holandija je zato na sastanku šefova diplomatija Evropske unije u Briselu ocenila da se ne može primeniti privremeni trgovinski sporazum s EU.
Ferhagen je dodao je glavni tužilac Haškog tribunala ministrima rekao da ima napretka u saradnji Beograda s Tribunalom i da ima povoljnih koraka, kao što je poboljšan pristup arhivama.
"Mi uvažavamo da je bilo pozitivnih koraka, da je to početak, ali smatramo da je nužan napredak u zaštiti svedoka", dodao je holandski ministar.
"Kada i da li će privremeni trgovinski sporazum biti odblokiran zavisi od Srbije, i to od akcija, a ne od obećanja", rekao je Ferhagen.
On je rekao da se nada "da će pozitivni koraci biti nastavljeni i u budućnosti i da će to dovesti do hapšenja Ratka Mladića, što je jedan od uslova".
"U ovom trenutku ne vidimo da se može govoriti o ispunjenim uslovima za deblokiranje privremnog trgovinskog sporazuma i ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (EU-Srbija)", preneo je Ferhagen stav holandske vlade.
Na pitanje novinara kada će se ponovo raspravljati o primeni privremenog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, holandski ministar je rekao: "Ja sam spreman za raspravu, možemo svaki dan da razgovaramo, promeniću stav tek kad vidim rezultate".
"Kada je potpisivan sporazum (o stabilizaciji i pridruživanju) u aprilu, jednoglasno je dogovoreno da će on biti stavljen na snagu kad bude ostvarena puna saradnja (Srbije) s Haškim sudom. Ako neko smatra da je to ostvareno, uredu. Ali mi to ne smatramo", rekao je Ferhagen.
Na pitanje novinara srpskih medija da kaže da li je u suštini hapšenje Mladića uslov za deblokadu sporazuma sa Srbijom, Ferhagen je odgovorio: "Prvo ga uhapsite, pa ću vam onda odgovoriti na to pitanje".
Potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da će Srbija "veoma ozbiljno" razmotriti poziv Olija Rena da Beograd počne da jednostrano primenjuje odredbe Privremenog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
"Mi ćemo veoma ozbiljno razmotriti tu ponudu, uslove i eventualne kompenzacije, a o tome ću razgovarati sutra s komesarom Renom", rekao je Đelić.
"Ugovor je odnos dve strane i ukoliko jedna strana ne namerava da primeni jedan određeni ugovor, na drugoj strani je da odluči da li želi da ga jednostrano primeni", dodao je potpredsednik vlade.
Đelić je ocenio da je Holandija svojim suprostavljanjem pozitivnoj odluci "učinila nepravdu Srbiji".
"Holandija je danas učinila nepravdu Srbiji. Naša zemlja je učinila sve što je u njenoj moći da zaokruži saradnju s Haškim tribunalom, koji je danas ponovo doneo jednu skandaloznu odluku oko Rasima Delića nakon niza ranijih skandaloznih odluka u vezi srpskih žrtava", rekao je Đelić novinarima.
"Istovremeno, možemo videti da Srbija ima sve veću podršku u EU. Danas je 25 zemalja članica, kao i Evropska komisija, satima branilo Srbiju", izjavio je on.
"Međutim, jedan ministar je uzeo u ruke celokupnu procenu saradnje koju naša zemlja ima s Haškim tribunalom, što ni na koji način nije pravi put ni za EU ni za naš put ka njoj", dodao je Đelić, upućujući kritike holandskom šefu diplomatije Maksimu Ferhagenu.
On je naglasio da će Srbija nastaviti da ispunjava neophodne uslove za evropske integracije.
"To će omogućiti da, kada se steknu politički uslovi, integracija bude munjevita: od primene celokupnog paketa sporazuma do dobiijanja statusa kandidata", rekao je on.
"Ova nepravda ni na koji način ne može da pokoleba našu zemlju i njen strateški cilj - a to je ulazak u EU", istakao je potpredsednik Vlade.
Đelić je rekao da će se u utorak sastati i s potpredsednikom Evropske komisije Žakom Baroom i uručiti mu izveštaj koji je pripremila radna grupa koja radi na približavanju Srbije "beloj šengenskoj listi".
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u ponedeljak da Srbija neće odustati od svog strateškog cilja evropskih integracija i u slučaju da Savet ministara EU na sastanku ne donese odluku o deblokiranju sprovođenja privremenog trgovinskog sporazuma EU-Srbija.Kušner, koji je predsedavao zasedanjem, rekao je da je evropskim ministrima tužilac Haškog suda Serž Bramerc "veoma rasvetlio" stanje saradnje srpskih vlasti s Tribunalom u Hagu, predočivši da "ima jasnog napretka, što smo mi takođe znali".
"I to ne samo napretka u dijalogu vlade u Beogradu i Tribunala u Hagu, već i napretka u službama, što je on ustanovio", objasnio je Kušner.
Francuski ministar je dodao da će EU nastaviti da radi na tome da se primena prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom ostvari što pre i nagovestio da bi to moralo da se dogodi do novog zasedanja ministara EU, 13. oktobra, a možda i prilikom zasedanja Generalne skupštine UN tokom septembra.
Francuski ministar je naglasio da je on "veoma veliki pristalica" toga da se sporazum sa Srbijom stavi na snagu i "mi to moramo učiniti", kako je podvukao.
"Sada moramo ubediti sve u našim redovima. Imamo još par dana da to učinimo, a bilo bi dobro da se to uradi pre ministarskog susreta u oktobru. A možda i na zasedanju Generalne skupštine UN, što smo svi i rekli", rekao je francuski ministar.
Kušner je želeo da podvuče da se traga za jednoglasnošću u redovima EU, napomenuvši da to nikako nije "ni odgovornost srpskog predsednika Borisa Tadića, niti tužioca Haškog suda Bramerca".
On je rekao da je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc podneo izveštaj "pun pouka" i da je u vrlo "strasnoj diskusiji" bilo reči da li da se odmrzne sporazum sa Srbijom, pošto je proevropska vlada u Beogradu uhapsila haškog optuženika Radovana Karadžića i vratila ambasadora u evropske zemlje.
Šef francuske diplomatije je naglasio da je za odmrzavanje sporazuma bila velika većina članica EU i Evropska komisija, ali da nije bilo nužnog jedinstva da bi se to i učinilo.
EU smatra da treba još tešnje sarađivati sa proevropskom vladom u Beogradu i da Srbija zaslužuje da postane član EU, zaključio je Kušner.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izrazio je očekivanje da će u narednih par nedelja biti vođeni dalji sastanci, uključujući i sastanke na marginama Generalne skupštine u Njujorku, te da se nada da će “u oktobru biti moguće deblokiranje sporazuma”.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je sastanka da bi Beograd trebalo da taj sporazum, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) "primenjuje jednostrano".
"Ohrabrujem Vladu Srbije da jednostrano počne s primenom odredbi Privremenog sporazuma i SSP", rekao je Ren na konferenciji za novinare po okončanju sastanka Saveta ministara EU na kojem nije postignut konsenzus o "zelenom svetlu" za deblokiranje sporazuma.
"Većina odredbi sporazuma mogu da se primenjuju jednostrano. Ako Srbija počne da ih primenjuje danas ili sutra, to će joj pomoći da dokaže da ih pravilno primenjuje… primenom odredbi Privremenog sporazuma, Srbija može sama da ubrza svoj evropski put", istakao je Ren.
Ren je izjavio da je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc na sastanku Saveta ministara Evropske unije preneo da su srpske vlasti "značajno unapredile napore" u saradnji s Tribunalom.
Ren je istakao da se nada da će vlada Srbije "nastaviti takve napore, koji bi doveli do hapšenja svih preostalih optuženika, uključujući Ratka Mladića".
Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn preneo je da je Bramerc rekao "da su ono što je video u Beogradu u aprilu i ono što je video prošle nedelje - dva drugačija sveta".
"Došlo je do velikog poboljšanja saradnje", preneo je Aselborn Bramercovu ocenu.
"Mislim da je holandski ministar znao da primi argumente Bramerca i svojih kolega. Mislim da će on o tome razgovarati sa svojim parlamentom i možda će već u oktobru u Luksemburgu (na narednom sastanku Saveta ministara EU) biti pozitivnog napretka", istakao je šef diplomatije Luksemburga.
"Mislim da nema puno problema s Belgijom, ali ne treba gurati Holanđane u ćošak. Treba im dati vremena da razmisle. Jednom su već promenili svoj stav. Imaju sada sve argumente da pronađu drugačiji put", naglasio je Aselborn.
Šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen je u Briselu izjavio da je nužan dalji pritisak na Srbiju za dostizanje pune saradnje s Haškim tribunalom kako bi tom sudu bio izručen i haški optuženik Ratko Mladić.
Holandija je zato na sastanku šefova diplomatija Evropske unije u Briselu ocenila da se ne može primeniti privremeni trgovinski sporazum s EU.
Ferhagen je dodao je glavni tužilac Haškog tribunala ministrima rekao da ima napretka u saradnji Beograda s Tribunalom i da ima povoljnih koraka, kao što je poboljšan pristup arhivama.
"Mi uvažavamo da je bilo pozitivnih koraka, da je to početak, ali smatramo da je nužan napredak u zaštiti svedoka", dodao je holandski ministar.
"Kada i da li će privremeni trgovinski sporazum biti odblokiran zavisi od Srbije, i to od akcija, a ne od obećanja", rekao je Ferhagen.
On je rekao da se nada "da će pozitivni koraci biti nastavljeni i u budućnosti i da će to dovesti do hapšenja Ratka Mladića, što je jedan od uslova".
"U ovom trenutku ne vidimo da se može govoriti o ispunjenim uslovima za deblokiranje privremnog trgovinskog sporazuma i ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (EU-Srbija)", preneo je Ferhagen stav holandske vlade.
Na pitanje novinara kada će se ponovo raspravljati o primeni privremenog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, holandski ministar je rekao: "Ja sam spreman za raspravu, možemo svaki dan da razgovaramo, promeniću stav tek kad vidim rezultate".
"Kada je potpisivan sporazum (o stabilizaciji i pridruživanju) u aprilu, jednoglasno je dogovoreno da će on biti stavljen na snagu kad bude ostvarena puna saradnja (Srbije) s Haškim sudom. Ako neko smatra da je to ostvareno, uredu. Ali mi to ne smatramo", rekao je Ferhagen.
Na pitanje novinara srpskih medija da kaže da li je u suštini hapšenje Mladića uslov za deblokadu sporazuma sa Srbijom, Ferhagen je odgovorio: "Prvo ga uhapsite, pa ću vam onda odgovoriti na to pitanje".
Potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da će Srbija "veoma ozbiljno" razmotriti poziv Olija Rena da Beograd počne da jednostrano primenjuje odredbe Privremenog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
"Mi ćemo veoma ozbiljno razmotriti tu ponudu, uslove i eventualne kompenzacije, a o tome ću razgovarati sutra s komesarom Renom", rekao je Đelić.
"Ugovor je odnos dve strane i ukoliko jedna strana ne namerava da primeni jedan određeni ugovor, na drugoj strani je da odluči da li želi da ga jednostrano primeni", dodao je potpredsednik vlade.
Đelić je ocenio da je Holandija svojim suprostavljanjem pozitivnoj odluci "učinila nepravdu Srbiji".
"Holandija je danas učinila nepravdu Srbiji. Naša zemlja je učinila sve što je u njenoj moći da zaokruži saradnju s Haškim tribunalom, koji je danas ponovo doneo jednu skandaloznu odluku oko Rasima Delića nakon niza ranijih skandaloznih odluka u vezi srpskih žrtava", rekao je Đelić novinarima.
"Istovremeno, možemo videti da Srbija ima sve veću podršku u EU. Danas je 25 zemalja članica, kao i Evropska komisija, satima branilo Srbiju", izjavio je on.
"Međutim, jedan ministar je uzeo u ruke celokupnu procenu saradnje koju naša zemlja ima s Haškim tribunalom, što ni na koji način nije pravi put ni za EU ni za naš put ka njoj", dodao je Đelić, upućujući kritike holandskom šefu diplomatije Maksimu Ferhagenu.
On je naglasio da će Srbija nastaviti da ispunjava neophodne uslove za evropske integracije.
"To će omogućiti da, kada se steknu politički uslovi, integracija bude munjevita: od primene celokupnog paketa sporazuma do dobiijanja statusa kandidata", rekao je on.
"Ova nepravda ni na koji način ne može da pokoleba našu zemlju i njen strateški cilj - a to je ulazak u EU", istakao je potpredsednik Vlade.
Đelić je rekao da će se u utorak sastati i s potpredsednikom Evropske komisije Žakom Baroom i uručiti mu izveštaj koji je pripremila radna grupa koja radi na približavanju Srbije "beloj šengenskoj listi".
Tadić: Idemo dalje
"Nastavićemo saradnju sa Haškim tribnunalom i da ispunjavamo naše zakonske i međunarodne obaveze. Saradnja sa Haškim tribunalom je naš zakon i obavezni smo da ga poštujemo, a ako to ne činimo bićemo anarhističko društvo", kazao je Tadić novinarima u Domu Narodne skupštine posle svečane sednice parlamenta povodom Međunarodnog dana demokratije.
Prema njegovim rečima, Srbija će nastaviti da "gradi infrastrukturu i da stvara ekonomske uslove dostojne evropskog čoveka u Srbiji".
"Srbija će kroz proces reformi bivati sve bliže evropskim integracijama i na kraju će pitanje evropskih integracija biti tehničko pitanje", ocenio je predsednik Srbije.
Tadić je naveo da svako ko izražava drugačije mišljenje o saradnji sa Tribunalom mora da odgovori na pitanje zašto na kraju mandata prošle vlade kada su SRS, DSS i Nova Srbija imale većinu u parlamentu nije promenjen taj zakon.
On je ocenio da se takav njihov odnos prema nesaradnji sa Haškim tribunalom svodi na retoriku i demagogiju.
Odgovarajući na pitanje da li će se saradnja sa Haškim tribunalom manifestovati hapšenjem Ratka Mladića, Tadić je kazao da konačna saradnja podrazumeva da svi optuženi budu u Hagu i da se tamo brane.
"To važi i za Ratka Mladića i za Gorana Hadzića", rekao je on i naglasio da bi bilo bolje da se dobrovoljno predaju i tako liše "srpski narod anateme" i sa "Srbije skinu teško breme".
Tadić je naveo da je Srbija pokazala volju i spremnost za saradnju sa Tribunalom ali podsetio da bez obzira "na tu volju Srbije" u EU mora da postoji konsenzus o odmrzavanju privremenog sporazuma.
Prema njegovim rečima javnosti u Srbiji biće teško objasniti eventulanu negativnu odluku ali, kako je naveo, treba sačekati kraj današnjeg zasedanja i ostaviti mogućnost dogovora u EU do kraja dana.
Holandsko odbijanje da da pristanak za deblokiranje sporazuma je njihovo unutrašnje političko pitanje, ocenio je Tadić i dodao da se ono temelji na Srebrenici "jer je dobro poznato da su njihove snage unutar bezbednosnih struktura bile nadležne za zaštitu srebreničke enklave 1995. godine" i da je jedna holandska vlada pala zbog toga.
(agencije/MONDO)
