Vučić ide u Solun
MONDO/Dragana Todorović Ilustracija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je večeras, nakon sastanka "balkanske četvorke" u Solunu, da ove četiri zemlje, u uslovima kada Evropa ne deluje uvek jedinstveno, treba da deluju jedinstvenije i rešavaju probleme na poluostrvu, te istakao da je ovaj format veoma važan za našu zemlju, ali i budućnost sve četiri države Balkana.

Vučić je, na zajedničkoj konferenciji za štampu, nakon sednice Visokog saveta za saradnju između Republike Srbije, Republike Grčke, Republike Bugarske i Rumunije, kazao da je zadovoljan ovim susretom, iako je, kaže, kao pravi Srbin uvek namršten i nešto mu uvek nedostaje.

"Za Srbiju je važno jer smo dobili podršku na evropskom putu od naših prijatelja, važno jer ćemo zajednički raditi na mnogim projektima. Razgovarali smo o putnoj komunikaciji, železničkim prugama, gasnim interkonekcijama - duže i ozbiljnije, odgovornije nego ikada", preneo je on.

Vučić je kazao da su Grčka i Bugarska predložile zajedničke takse i tarife, koje se tiču ranijih predloga Dunavske komisije, koja se tiče saobraćaja i transporta.

"To može da donese ogromnu korist za sve zemlje, da možemo na jedinstven način sve da administriramo. Ovo će doneti ekonomsku korist stanovnicima naših zemalja"; uveren je Vučić.

Konstatovao je da je putna povezanost Srbije i Rumunije veoma loša, zbog čega je na ovom sastanku razgovarano o autoputu Pančevo-Vršac-Temišvar.

Takođe, kako je dodao, sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom razgovarao je o železničkoj pruzi Beograd-Skoplje-Solun.

On je obavestio prisutne da Srbija završava svoje puteve, da će završiti svoj deo autoputa do Gradine, bugarske granice, kao i granice sa Makedonijom, sve što se decenijama nije radilo.

CIPRAS: ZA EVROPSKI BALKAN I SRBIJU U EU

Premijer Grčke Aleksis Cipras, domaćin sastanka, poručio je večeras da region Zapadnog Balkana ima pred sobom novu, dinamičnu perspektivu , ali da je potrebno imati i viziju i veru u regionu i činiti i hrabre korake, ponekad i "protiv struje".

"Samo takvim koracima možemo da postavimo odnose za evropski Balkan, demokratski Balkan, koji neće biti ugrožen nacionalizmima, fobijama, okrenutošću samima sebi, već će biti stabilno orijentisan ka zajedničkoj saradnji", rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare u Solunu.

Kako je rekao, u ovoj godini donete su značajne odluke o procesu prijema Srbije i Crne Gore u EU.

"EK je dala perspektivu prijema 2025, ali imali smo i odluku o početku pristupnih pregovora 2019. u leto za Albaniju i Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju, pod uslovom da se pozitivno resi pitanje imena te zmelje. Važno je to reći, neophodan je pozitivan ton", poručio je Cipras.

Cipras je istakao činjenicu da tri zemlje "balkanske četvorke" - članice EU podržavaju članstvo Srbije u EU.


Kvadrilateralni sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednika vlada Grčke Aleksisa Ciprasa, Bugarske Bojka Borisova i Rumunije Vjorike Danćile, je najvećim delom bio posvećen infrastrukturnim projektima u cilju međusobnog povezivanja četiri zemlje i celog regiona.

Bio je to 4. sastanak "balkanske četvorke".

Prethodni sastanak "četvorke" održan je u Bukureštu, krajem aprila, kada je predsednik Vučić zahvalio Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj na snažnoj podršci našoj zemlji na njenom evropskom putu, i poručio da Srbija želi da bude prva sledeća zemlja članica EU.

Vučić je tada najavio i formiranje Radne grupe u kojoj bi bili ministri saobraćaja, transporta i komunikacija, a bila bi angažovana na konkretizaciji dogovorenih projekata, kako bi spremno dočekali Samit Kina + 16, koji će se održati 7. jula u Bugarskoj.

Ne manje važan rezultat tešnje saradnje četiri zemlje, kako je tada predočeno, jeste i uvećanje robne razmene naše zemlje sa partnerima iz "četvorke", što je praćeno rastom broja turista iz tih zemalja u Srbiju, ali i iz Srbije u sve tri zemlje.

Ključno je ipak da su ostale članice "četvorke" - zemlje članice EU, te je Srbiji utoliko značajnije partnerstvo u okviru ove regionalne inicijative.

Na sastanku u Bukureštu bilo je reči i o autoputu Temišvar - Beograd, autoputu ka Buvgarskoj, zatim ka Skoplju ali i kako modernizovati prugu Niš-Dimtrovgrad - bugarska granica, kako ojačati digitalnu infrastrukturu...i rešiti neke probleme kao što je onaj na Đerdapu.

To će svakako biti teme i predstojećeg solunskog sastanka.

Prethodni sastanak u istom formatu održan je početkom decembra 2017. u Beogradu, a prvi - oktobra prošle godine, u Varni, na kojem je pokrenuta ideja o oživljavanju zaključaka samita u Solunu 2003, kada je inače usledio talas proširenja EU.

Tada je i dogovoreno da se u maju ove godine održi samit EU - Zapadni Balkan u Sofiji, te najavljeno da će predsedavanja EU Bugarske u prvoj polovini 2018. i Rumunije 2019. biti zjedničko balkansko" predsedavanje Uniji.