Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je od Generalne skupštine UN da podrži rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde traži odgovor na pitanje "da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom".
Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je od Generalne skupštine UN da podrži rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde traži odgovor na pitanje "da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom".
Tadić je, obraćajući se učesnicima 63. zasedanja Generalne skupštine UN, istakao da je Srbija uverena da će odgovor Međunarodnog suda pravde sprečiti da kriza nastala jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova posluži kao presedan u bilo kom delu sveta gde postoje secesionističke težnje.
"Verujemo da će savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde pružiti politički neutralno, a pravno autoritativno, uputstvo mnogim zemljama koje još razmišljaju kako da se, u skladu sa međunarodnim pravom, postave prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova", rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima, podrška rezoluciji Srbije predstavljala bi reafirmaciju prava svake države članice UN da nadležnom sudu postavi elementarno pitanje o nečemu što smatra suštinski važnim.
"Glas protiv zapravo je glas kojim bi se onemogućilo pravo bilo koje zemlje da sada ili u budućnosti zatraži pravnu zaštitu kroz sistem UN. Glas protiv značio bi prihvatanje da se ništa ne može učiniti kada secesionisti u nekom delu sveta proglase svoj slučaj jedinstvenim i zatraže da budu tretirani mimo univerzalnog okvira međunarodnog prava", upozorio je Tadić.
Takav pristup bi, prema njegovim rečima, mogao da dovede do urušavanja sistema UN kakav danas svet poznaje.
Obaveza čuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemalja članica UN proističe iz osnivačke Povelje svetske organizacije i svako odstupanje od tog principa, objasnio je srpski predsednik, može dovesti do poništavanja tog dokumenta i urušavanja celog svetskog pravnog poretka koji se na njoj zasniva.
Predsednik Tadić je, obraćajući se predstavnicima zemalja članica UN, Kosovo i Metohiju opisao kao teritoriju koja za srpski narod predstavlja suštinu njegovog identiteta. "Kosovo je, između ostalog, esencijalna veza između naše ponosne nacionalne prošlosti i naše izvesne evropske budućnosti. To je ono što danas povezuje tradiciju Srbije sa njenom budućnošću", rekao je Tadić
Kako je podsetio, albanski lideri sa Kosova su se na jednostrani pokušaj secesije odlučili 17. februara 2008. godine, nakon što je deo međunarodne zajednice uspostavio veštačke rokove za završetak pregovora o budućem statusu pokrajine, a Albancima obećao da će u slučaju neuspeha pregovora nezavisnost biti nametnuta.
"U takvim okolnostima, kompromisno rešenje nije bila realna opcija. Kakav je bio motiv za etničke Albance na Kosovu da iskreno pregovaraju sa Beogradom? Uz fiksirani rok trajanja pregovora i obećanje ispunjavanja njihovih maksimalističkih zahteva, bilo je dovoljno da se pretvaraju da učestvuju u procesu predodređenom na neuspeh i da čekaju svojih pet minuta", naglasio je Tadić.
Predsednik Srbije je dodao da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova predstavlja pokušaj rasparčavanja jedne države članice UN protiv njene volje i bez saglasnosti Saveta bezbednosti, samo zato što je jedna njena etnička zajednica pretila nasiljem ako se njenim zahtevima ne izađe u susret.
"Poznato je da širom sveta ima na desetine Kosova, a sva ona samo čekaju da secesija dobije legitimitet i da postane prihvatljiva norma. Zato moramo biti svesni da bi tako nešto dovelo do eskalacije postojećih sukoba, ponovnog rasplamsavanja zamrznutih konflikata, dok bi neki novi sukobi time mogli biti izazvani", upozorio je Tadić.
Srbija, prema njegovim rečima, odbacuje argument da je Kosovo "sui generis", odnosno jedinstveni slučaj, jer niko nema pravo da pravi izuzetke od međunarodnog prava.
Predsednik Tadić je podsetio da je Srbija izabrala miran način odgovora na pretnju svom teritorijalnom integritetu, odnosno put borbe međunarodnim pravom. "Dok kategorički odbijajamo nasilje i jednostrane poteze, odlučno tražimo da pravda bude zadovoljena uz pomoć odgovarajućih pravnih sredstava koja su na raspolaganju svakoj državi članici UN", kazao je Tadić.
Osvrćući se na razmeštanje misije EU na Kosovu, Tadić je rekao da Beograd podržava evropsko angažovanje, ali i istakao da prisustvo EU na Kosovu mora da odobri Savet bezbednosti UN. "Srbija će nastaviti da bude pouzdan partner statusno neutralnoj administraciji u našoj južnoj pokrajini", dok Sud u Hagu bude odlučivao o legalnosti jednostranog proglašenja njene nezavisnosti, rekao je Tadić, ali je istakao da delovanje Misije EU na Kosovu mora počivati na prihvatljivom, pravnom okviru.
"Delovanje misije mora ostati statusno neutralno i zbog toga njen rad ne može biti baziran na tzv. Ahtisarijevom planu koji je Srbija odbacila, a koji Savet bezbednosti UN nikada nije usvojio. Mi ćemo, zajedno sa državama članicama UN i sa Sekretarijatom, raditi na rešavanju tog pitanja kako bismo u bliskoj budućnosti postigli konsenzus o međunarodnom civilnom prisustvu u našoj južnoj pokrajini", kazao je Tadić.
Prema njegovim rečima, brzo priključenje EU je centralni strateški prioritet Republike Srbije, i zato, između ostalog, Beograd insistira na evropskim demokratskim vrednostima i zaustavljanju procesa "balkanizacije Balkana".
"Srbija će i dalje ulagati napore da da svoj doprinos svetskoj zajednici kako bi ona ostala posvećena napretku demokratije, uzajamnom uvažavanju, ekonomskom i društvenom napretku, kao i poštovanju ljudskih prava. Takva vizija može se ostvariti jedino čvrstom potvrdom univerzalnih principa o poštovanju suvereniteta, uz solidarnost i očuvanje međunarodnog prava u okviru UN", zaključio je Tadić.
O ostalim temama pokrenutim na Generalnoj skupštini UN čitajte ovde.
(Tanjug/foto Beta/AP)
Tadić je, obraćajući se učesnicima 63. zasedanja Generalne skupštine UN, istakao da je Srbija uverena da će odgovor Međunarodnog suda pravde sprečiti da kriza nastala jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova posluži kao presedan u bilo kom delu sveta gde postoje secesionističke težnje.
"Verujemo da će savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde pružiti politički neutralno, a pravno autoritativno, uputstvo mnogim zemljama koje još razmišljaju kako da se, u skladu sa međunarodnim pravom, postave prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova", rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima, podrška rezoluciji Srbije predstavljala bi reafirmaciju prava svake države članice UN da nadležnom sudu postavi elementarno pitanje o nečemu što smatra suštinski važnim.
"Glas protiv zapravo je glas kojim bi se onemogućilo pravo bilo koje zemlje da sada ili u budućnosti zatraži pravnu zaštitu kroz sistem UN. Glas protiv značio bi prihvatanje da se ništa ne može učiniti kada secesionisti u nekom delu sveta proglase svoj slučaj jedinstvenim i zatraže da budu tretirani mimo univerzalnog okvira međunarodnog prava", upozorio je Tadić.
Takav pristup bi, prema njegovim rečima, mogao da dovede do urušavanja sistema UN kakav danas svet poznaje.
Obaveza čuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemalja članica UN proističe iz osnivačke Povelje svetske organizacije i svako odstupanje od tog principa, objasnio je srpski predsednik, može dovesti do poništavanja tog dokumenta i urušavanja celog svetskog pravnog poretka koji se na njoj zasniva.
Predsednik Tadić je, obraćajući se predstavnicima zemalja članica UN, Kosovo i Metohiju opisao kao teritoriju koja za srpski narod predstavlja suštinu njegovog identiteta. "Kosovo je, između ostalog, esencijalna veza između naše ponosne nacionalne prošlosti i naše izvesne evropske budućnosti. To je ono što danas povezuje tradiciju Srbije sa njenom budućnošću", rekao je Tadić
Kako je podsetio, albanski lideri sa Kosova su se na jednostrani pokušaj secesije odlučili 17. februara 2008. godine, nakon što je deo međunarodne zajednice uspostavio veštačke rokove za završetak pregovora o budućem statusu pokrajine, a Albancima obećao da će u slučaju neuspeha pregovora nezavisnost biti nametnuta.
"U takvim okolnostima, kompromisno rešenje nije bila realna opcija. Kakav je bio motiv za etničke Albance na Kosovu da iskreno pregovaraju sa Beogradom? Uz fiksirani rok trajanja pregovora i obećanje ispunjavanja njihovih maksimalističkih zahteva, bilo je dovoljno da se pretvaraju da učestvuju u procesu predodređenom na neuspeh i da čekaju svojih pet minuta", naglasio je Tadić.
Predsednik Srbije je dodao da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova predstavlja pokušaj rasparčavanja jedne države članice UN protiv njene volje i bez saglasnosti Saveta bezbednosti, samo zato što je jedna njena etnička zajednica pretila nasiljem ako se njenim zahtevima ne izađe u susret.
"Poznato je da širom sveta ima na desetine Kosova, a sva ona samo čekaju da secesija dobije legitimitet i da postane prihvatljiva norma. Zato moramo biti svesni da bi tako nešto dovelo do eskalacije postojećih sukoba, ponovnog rasplamsavanja zamrznutih konflikata, dok bi neki novi sukobi time mogli biti izazvani", upozorio je Tadić.
Srbija, prema njegovim rečima, odbacuje argument da je Kosovo "sui generis", odnosno jedinstveni slučaj, jer niko nema pravo da pravi izuzetke od međunarodnog prava.
Predsednik Tadić je podsetio da je Srbija izabrala miran način odgovora na pretnju svom teritorijalnom integritetu, odnosno put borbe međunarodnim pravom. "Dok kategorički odbijajamo nasilje i jednostrane poteze, odlučno tražimo da pravda bude zadovoljena uz pomoć odgovarajućih pravnih sredstava koja su na raspolaganju svakoj državi članici UN", kazao je Tadić.
Osvrćući se na razmeštanje misije EU na Kosovu, Tadić je rekao da Beograd podržava evropsko angažovanje, ali i istakao da prisustvo EU na Kosovu mora da odobri Savet bezbednosti UN. "Srbija će nastaviti da bude pouzdan partner statusno neutralnoj administraciji u našoj južnoj pokrajini", dok Sud u Hagu bude odlučivao o legalnosti jednostranog proglašenja njene nezavisnosti, rekao je Tadić, ali je istakao da delovanje Misije EU na Kosovu mora počivati na prihvatljivom, pravnom okviru.
"Delovanje misije mora ostati statusno neutralno i zbog toga njen rad ne može biti baziran na tzv. Ahtisarijevom planu koji je Srbija odbacila, a koji Savet bezbednosti UN nikada nije usvojio. Mi ćemo, zajedno sa državama članicama UN i sa Sekretarijatom, raditi na rešavanju tog pitanja kako bismo u bliskoj budućnosti postigli konsenzus o međunarodnom civilnom prisustvu u našoj južnoj pokrajini", kazao je Tadić.
Prema njegovim rečima, brzo priključenje EU je centralni strateški prioritet Republike Srbije, i zato, između ostalog, Beograd insistira na evropskim demokratskim vrednostima i zaustavljanju procesa "balkanizacije Balkana".
"Srbija će i dalje ulagati napore da da svoj doprinos svetskoj zajednici kako bi ona ostala posvećena napretku demokratije, uzajamnom uvažavanju, ekonomskom i društvenom napretku, kao i poštovanju ljudskih prava. Takva vizija može se ostvariti jedino čvrstom potvrdom univerzalnih principa o poštovanju suvereniteta, uz solidarnost i očuvanje međunarodnog prava u okviru UN", zaključio je Tadić.
O ostalim temama pokrenutim na Generalnoj skupštini UN čitajte ovde.
(Tanjug/foto Beta/AP)
