Nekadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije Zoran Lilić prvi je među eks-predsednicima države uputio zahtev da mu se omoguće beneficije koje mu pripadaju po Zakonu o predsedniku Republike iz 2007. godine.
Nekadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije Zoran Lilić prvi je među eks-predsednicima države uputio zahtev da mu se omoguće beneficije koje mu pripadaju po Zakonu o predsedniku Republike iz 2007. godine.
U Vladu Srbije stigao je Lilićev zahtev u kome traži da mu se obezbedi kancelarija, službeno vozilo i vozač, potvrđeno je Tanjugu u Vladi Srbije.
Taj zahtev je u vladu stigao iz advokatske kancelarije Tome File, koju je bivši jugoslovenski predsednik ovlastio da ga zastupa. Fila je potvrdio Tanjugu da je u vladu upućen Lilićev zahtev da mu se, u skladu sa zakonom, obezbedi kancelarija, službeno vozilo i vozač.
Pravo koje je zatražio Lilić, prema Zakonu o predsedniku Republike, usvojenom u decembru 2007. godine, imaju svi predsednici SRJ, Srbije i Srbije i Crne Gore koji su birani od 1990. godine.
Predsednici SRJ od 1990. godine bili su Dobrica Ćosić, Zoran Lilić, Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica i Svetozar Marović (predsednik SCG).
Predsednici Srbije u periodu od 1990. godine bili su Slobodan Milošević i Milan Milutinović.
Milošević je umro 11. marta 2006. godine u pritovorskoj jedinici Haškog Tribunala, a Milutinoviću se sudi pred tim sudom pod optužnicom za zločine na Kosovu i Metohiji.
Prema dosadašnjim informacijama, niko osim Lilića nije tražio prava zagarantovana tim zakonom, a, kako najavljuju, bivši predsednici ih neće ni tražiti.
Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović rekao je da lider te stranke Vojislav Koštunica, prvi predsednik SRJ posle oktobarskih promena 2000. godine, neće tražiti ništa od prava koja su mu garantovana tim zakonom.
"Koštunica mnoga od prava koja su mu pripadala na funkcijama na kojima je bio nije koristio ni tada, nije uzimao ništa i neće uzimati ništa", rekao je Mladenović Tanjugu.
Prema tom zakonu, širok je spektar prava koje bivši predsednik može da koristi:predsednik Republike kome je prestao mandat ima pravo na počasni naziv "bivši predsednik Republike", pravo na naknadu plate, pravo na vraćanje na rad, pravno na mesečno primanje po prestanku prava na naknadu plate, pravo na posebno mesečno primanje, pravo na kancelariju, pravo na obezbeđenje.
Pravo na počasni naziv "bivši predsednik Republike" imaju svi predsednici Republike Srbije birani počev od 9. decembra 1990. godine, odnosno od održavanja prvih višestranačkih izbora, kao i predsednici SRJ i SCG, koji su bili iz Srbije.
Bivši predsednik ima pravo da prisustvuje državnim svečanostima u skladu s protokolom, kao i pravo na diplomatski pasoš i na pristup arhivama iz vremena dok je bio predsednik Republike.
Bivši predsednik Republike ima pravo na naknadu plate u iznosu plate predsednika Republike dok se ne zaposli ili dok ne ispuni uslove za penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali najviše šest meseci od dana kada mu je prestao mandat.
Pravo na naknadu plate bivšem predsedniku Republike može da se produži dok on ne ispuni uslove za penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali najviše za još šest meseci.
Vreme u kome ostvaruje pravo na naknadu plate bivšem predsedniku Republike računa se u staž osiguranja u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Prema Zakonu bivši predsednik Republike koji se ne zaposli pre nego što mu prestane pravo na naknadu plate, ima pravo na mesečno primanje u iznosu od 80 odsto plate predsednika Republike dok se ne zaposli, ali najduže dok ne ispuni uslove za penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Ako se bivši predsednik Republike zaposli, a njegova plata bude manja od 80 odsto plate predsednika Republike, on ima pravo na posebno mesečno primanje u iznosu razlike između 80 odsto plate predsednika Republike i plate koju prima.
Ako se, pak, penzioniše, a njegova penzija je manja od 80 odsto plate predsednika Republike, on ima pravo na posebno mesečno primanje u iznosu razlike između 80 odsto plate predsednika Republike i penzije koju prima.
Nekadašnji šef države ima pravo na kancelarijski prostor, na savetnika, sekretara i pravo na službeni automobil s vozačem na onoliko vremena koliko je trajao njegov mandat predsednika Republike.
Prema Zakonu, bivši predsednik može da koristi službeni automobil s vozačem samo da bi obavio posao u svojstvu bivšeg predsednika Republike.
Prostor, službeni automobil i vozača obezbeđuje mu vlada, a savetnika i sekretara Generalni sekretarijat predsednika Republike na predlog bivšeg predsednika Republike.
(Tanjug)
U Vladu Srbije stigao je Lilićev zahtev u kome traži da mu se obezbedi kancelarija, službeno vozilo i vozač, potvrđeno je Tanjugu u Vladi Srbije.
Taj zahtev je u vladu stigao iz advokatske kancelarije Tome File, koju je bivši jugoslovenski predsednik ovlastio da ga zastupa. Fila je potvrdio Tanjugu da je u vladu upućen Lilićev zahtev da mu se, u skladu sa zakonom, obezbedi kancelarija, službeno vozilo i vozač.
Pravo koje je zatražio Lilić, prema Zakonu o predsedniku Republike, usvojenom u decembru 2007. godine, imaju svi predsednici SRJ, Srbije i Srbije i Crne Gore koji su birani od 1990. godine.
Predsednici SRJ od 1990. godine bili su Dobrica Ćosić, Zoran Lilić, Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica i Svetozar Marović (predsednik SCG).
Predsednici Srbije u periodu od 1990. godine bili su Slobodan Milošević i Milan Milutinović.
Milošević je umro 11. marta 2006. godine u pritovorskoj jedinici Haškog Tribunala, a Milutinoviću se sudi pred tim sudom pod optužnicom za zločine na Kosovu i Metohiji.
Prema dosadašnjim informacijama, niko osim Lilića nije tražio prava zagarantovana tim zakonom, a, kako najavljuju, bivši predsednici ih neće ni tražiti.
Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović rekao je da lider te stranke Vojislav Koštunica, prvi predsednik SRJ posle oktobarskih promena 2000. godine, neće tražiti ništa od prava koja su mu garantovana tim zakonom.
"Koštunica mnoga od prava koja su mu pripadala na funkcijama na kojima je bio nije koristio ni tada, nije uzimao ništa i neće uzimati ništa", rekao je Mladenović Tanjugu.
Prema tom zakonu, širok je spektar prava koje bivši predsednik može da koristi:predsednik Republike kome je prestao mandat ima pravo na počasni naziv "bivši predsednik Republike", pravo na naknadu plate, pravo na vraćanje na rad, pravno na mesečno primanje po prestanku prava na naknadu plate, pravo na posebno mesečno primanje, pravo na kancelariju, pravo na obezbeđenje.
Pravo na počasni naziv "bivši predsednik Republike" imaju svi predsednici Republike Srbije birani počev od 9. decembra 1990. godine, odnosno od održavanja prvih višestranačkih izbora, kao i predsednici SRJ i SCG, koji su bili iz Srbije.
Bivši predsednik ima pravo da prisustvuje državnim svečanostima u skladu s protokolom, kao i pravo na diplomatski pasoš i na pristup arhivama iz vremena dok je bio predsednik Republike.
Bivši predsednik Republike ima pravo na naknadu plate u iznosu plate predsednika Republike dok se ne zaposli ili dok ne ispuni uslove za penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali najviše šest meseci od dana kada mu je prestao mandat.
Pravo na naknadu plate bivšem predsedniku Republike može da se produži dok on ne ispuni uslove za penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali najviše za još šest meseci.
Vreme u kome ostvaruje pravo na naknadu plate bivšem predsedniku Republike računa se u staž osiguranja u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Prema Zakonu bivši predsednik Republike koji se ne zaposli pre nego što mu prestane pravo na naknadu plate, ima pravo na mesečno primanje u iznosu od 80 odsto plate predsednika Republike dok se ne zaposli, ali najduže dok ne ispuni uslove za penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Ako se bivši predsednik Republike zaposli, a njegova plata bude manja od 80 odsto plate predsednika Republike, on ima pravo na posebno mesečno primanje u iznosu razlike između 80 odsto plate predsednika Republike i plate koju prima.
Ako se, pak, penzioniše, a njegova penzija je manja od 80 odsto plate predsednika Republike, on ima pravo na posebno mesečno primanje u iznosu razlike između 80 odsto plate predsednika Republike i penzije koju prima.
Nekadašnji šef države ima pravo na kancelarijski prostor, na savetnika, sekretara i pravo na službeni automobil s vozačem na onoliko vremena koliko je trajao njegov mandat predsednika Republike.
Prema Zakonu, bivši predsednik može da koristi službeni automobil s vozačem samo da bi obavio posao u svojstvu bivšeg predsednika Republike.
Prostor, službeni automobil i vozača obezbeđuje mu vlada, a savetnika i sekretara Generalni sekretarijat predsednika Republike na predlog bivšeg predsednika Republike.
(Tanjug)
