Boris Tadić razgovarao je u Njujorku sa fimskom legendom Robertom de Nirom, koji je zainteresovan za ulaganje u filmsku industriju Srbije. Predsednik Srbije, posle žive diplomatske aktivnosti protekle sedmice u sedištu UN, napušta Njujork kao "uzdržani optimista".
Predsednik Boris Tadić razgovarao je u Njujorku sa proslavljenom filmskom zvezdom Robertom de Nirom, koji je zainteresovan za ulaganje u filmsku industriju Srbije, preneo je RTS.
De Niro, osnivač Tribeka filmskog festivala, i predstavnici kompanija Saliport, Drimvorks i Kopola rekli su Tadiću da su zainteresovani za investiranje u filmsku industriju Srbije i privatizaciju "Avala filma".
Posle susreta sa Tadićem u njujorškom hotelu Valdorf Astorija, De Niro je rekao da se razgovaralo o snimanju filmova i studijima u Srbiji, napominjući da nije znao da tamo postoje studiji po ugledu na rimski "Ćinećita" što je odlična stvar.
"Upoznali smo se, razgovarali i razmotrili mogućnosti za to šta bismo mogli da radimo u budućnosti," objasno je De Niro, ali u ovom trenutku nije mogao da odgovori, kakve su šanse da dođe do nekih poslovnih aranžmana.
"Sećam se vremena kada sam bio u Beogradu, bilo je izvanredno, grad je bio divan u to vreme, verujem da je sada isti takav, ako ne i bolji", naglasio je De Niro i dodao "lepo bi bilo snimati filmove, živeti ili raditi tamo, ali ne znam da li ću to učiniti, mada bih to mogao da uradim, jer je to divno mesto."
Upitan o specijalnim relacijama prema Srbiji, budući da je u mladosti kroz nju putovao auto-stopom, da je gostovao na FEST-u, da je ćerki dao ime Drina i da je vatreni navijač teniske zvezde Novaka Đokovića, De Niro je u šali odgovorio da je moguće da je on delom Srbin i da odatle vuče korene.
U svakom slučaju, Đoković je zaista izvanredan momak, rekao je na kraju De Niro.
Snimak slavnig glumca i predsednika Srbije, kao i izjavu De Nira za Fonet možete pogledati OVDE.
Tokom petodnevne posete Njujorku, Tadić i šef srpske diplomatije Vuk Jeremić su se na marginama 63. zasedanja Generalne skupštine UN sastali sa oko 50 svetskih zvaničnika, čime je sa inicijativom Srbije upoznata četvrtina država članica UN.
"Prolazak ovakve rezolucije značio bi da je Srbija izašla iz pritiska i agonije u kojima je bila proteklih 18 godina, a onda bi se, korak po korak, Srbija okrenula ka stvaranju novih kapaciteta za svoju međunarodnu politiku i odbranu svog integriteta na Kosovu", rekao je Tadić.
Predsednik je istakao da je srpska delegacija u Njujorku nastojala da u direktnim susretima učvrsti stav država koje podržavaju politiku Beograda po pitanju Kosova i Metohije, ali i pridobije države koje se kolebaju da li da priznaju nezavisnost Kosova.
Tadić je naglasio da bi, pre svega, za region bilo opasno da nezavisnost Kosova priznaju Crna Gora i Makedonija, na koje se vrše pritisci dela međunarodne zajednice da tako postupe: "Ukoliko bi Kosovo priznale Crna Gora i Makedonija, to bi bilo direktno uplitanje u naša unutrašnje pitanje, sa relativizacijom naših granica. To je nešto što bi svakako unazadilo naše diplomatske odnose. Srbija naravno ne želi da se to desi."
Srbija, iako ima podršku Rusije, mora neprestano insistirati na promeni stava SAD po pitanju Kosova, istakao je Tadić i dodao: "Nerealno je očekivati da će SAD povući odluku o priznanju, ali ima mnogo prostora da se traga za kompromisnim rešenjem u budućnosti."
Tadić je, prvog dana debate 63. zasedanja Generalne skupštine UN, zatražio od Generalne skupštine UN da podrži rezoluciju Srbije kojom se od Međunarodnog suda pravde traži odgovor na pitanje "da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom".
Predsednik Srbije je tom prilikom, kao i u seriji potonjih razgovora sa predstavnicima država članica UN, izrazio uverenje da bi savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde za posledicu imalo vraćanje predstavnika Beograda i Prištine za pregovarački sto.
Predsednik Generalne skupštine UN Migel Deskoto Brokman je predsedniku Tadiću pružio uveravanja da će rezolucija Srbije, po završetku generalne debate, početkom oktobra biti jedna od prvih tačaka o kojima će se izjašnjavati učesnici Generalne skupštine.
Da bi od Međunarodnog suda pravde bilo zatraženo mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, inicijativu Srbije mora da podrži većina od 192 zemlje članice UN, ali treba imati u vidu da države članice imaju mogućnost i da se uzdrže od glasanje.
(Tanjug/MONDO)
De Niro, osnivač Tribeka filmskog festivala, i predstavnici kompanija Saliport, Drimvorks i Kopola rekli su Tadiću da su zainteresovani za investiranje u filmsku industriju Srbije i privatizaciju "Avala filma".
Posle susreta sa Tadićem u njujorškom hotelu Valdorf Astorija, De Niro je rekao da se razgovaralo o snimanju filmova i studijima u Srbiji, napominjući da nije znao da tamo postoje studiji po ugledu na rimski "Ćinećita" što je odlična stvar.
"Upoznali smo se, razgovarali i razmotrili mogućnosti za to šta bismo mogli da radimo u budućnosti," objasno je De Niro, ali u ovom trenutku nije mogao da odgovori, kakve su šanse da dođe do nekih poslovnih aranžmana.
"Sećam se vremena kada sam bio u Beogradu, bilo je izvanredno, grad je bio divan u to vreme, verujem da je sada isti takav, ako ne i bolji", naglasio je De Niro i dodao "lepo bi bilo snimati filmove, živeti ili raditi tamo, ali ne znam da li ću to učiniti, mada bih to mogao da uradim, jer je to divno mesto."
Upitan o specijalnim relacijama prema Srbiji, budući da je u mladosti kroz nju putovao auto-stopom, da je gostovao na FEST-u, da je ćerki dao ime Drina i da je vatreni navijač teniske zvezde Novaka Đokovića, De Niro je u šali odgovorio da je moguće da je on delom Srbin i da odatle vuče korene.
U svakom slučaju, Đoković je zaista izvanredan momak, rekao je na kraju De Niro.
Snimak slavnig glumca i predsednika Srbije, kao i izjavu De Nira za Fonet možete pogledati OVDE.
Predsednik odlazi sa Ist rivera kao uzdržani optimista
Boris Tadić izjavio je da je uzdržani optimista kada je reč o mogućnosti da Generalna skupština UN, na inicijativu Srbije, zatraži od Međunarodnog suda pravde savetodavno mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.Tokom petodnevne posete Njujorku, Tadić i šef srpske diplomatije Vuk Jeremić su se na marginama 63. zasedanja Generalne skupštine UN sastali sa oko 50 svetskih zvaničnika, čime je sa inicijativom Srbije upoznata četvrtina država članica UN.
"Prolazak ovakve rezolucije značio bi da je Srbija izašla iz pritiska i agonije u kojima je bila proteklih 18 godina, a onda bi se, korak po korak, Srbija okrenula ka stvaranju novih kapaciteta za svoju međunarodnu politiku i odbranu svog integriteta na Kosovu", rekao je Tadić.
Predsednik je istakao da je srpska delegacija u Njujorku nastojala da u direktnim susretima učvrsti stav država koje podržavaju politiku Beograda po pitanju Kosova i Metohije, ali i pridobije države koje se kolebaju da li da priznaju nezavisnost Kosova.
Tadić je naglasio da bi, pre svega, za region bilo opasno da nezavisnost Kosova priznaju Crna Gora i Makedonija, na koje se vrše pritisci dela međunarodne zajednice da tako postupe: "Ukoliko bi Kosovo priznale Crna Gora i Makedonija, to bi bilo direktno uplitanje u naša unutrašnje pitanje, sa relativizacijom naših granica. To je nešto što bi svakako unazadilo naše diplomatske odnose. Srbija naravno ne želi da se to desi."
Srbija, iako ima podršku Rusije, mora neprestano insistirati na promeni stava SAD po pitanju Kosova, istakao je Tadić i dodao: "Nerealno je očekivati da će SAD povući odluku o priznanju, ali ima mnogo prostora da se traga za kompromisnim rešenjem u budućnosti."
Tadić je, prvog dana debate 63. zasedanja Generalne skupštine UN, zatražio od Generalne skupštine UN da podrži rezoluciju Srbije kojom se od Međunarodnog suda pravde traži odgovor na pitanje "da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom".
Predsednik Srbije je tom prilikom, kao i u seriji potonjih razgovora sa predstavnicima država članica UN, izrazio uverenje da bi savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde za posledicu imalo vraćanje predstavnika Beograda i Prištine za pregovarački sto.
Predsednik Generalne skupštine UN Migel Deskoto Brokman je predsedniku Tadiću pružio uveravanja da će rezolucija Srbije, po završetku generalne debate, početkom oktobra biti jedna od prvih tačaka o kojima će se izjašnjavati učesnici Generalne skupštine.
Da bi od Međunarodnog suda pravde bilo zatraženo mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, inicijativu Srbije mora da podrži većina od 192 zemlje članice UN, ali treba imati u vidu da države članice imaju mogućnost i da se uzdrže od glasanje.
(Tanjug/MONDO)
