Situacija u regionu zapadnog Balkana sada je mnogo boljo nego pre dvadesetak godina, ali i dalje postoje brojni izazovi i nerešeni problemi poput Kosova, ocenio je direktor Direkcije za zapadni Balkan EU Štefan Lene.
Situacija u regionu zapadnog Balkana sada je mnogo boljo nego pre dvadesetak godina, ali i dalje postoje brojni izazovi i nerešeni problemi poput Kosova, ocenio je direktor Direkcije za zapadni Balkan EU Štefan Lene.
Lene je na konferenciji, koja je u beogradskom hotelu "Hajat" održana povodom pete godišnjice Balkanskog fonda za demokratiju, istakao da je stanje u regionu bolje pre svega zbog toga što su države u mnogo većoj meri fokusirane na približavanje EU.
"Hrvatska očekuje da sledeće godine završi pregovore oko ulaska u EU, Crna Gora i Albanija su takođe odmakle u pregovaračkom procesu, tu su i druge države. Mislim da je za Srbiju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) takođe veoma značajan podstrek", kazao je Lene.
Dodao je da se SSP pokazao kao najmoćniji instrument u stabilizaciji prilika u regionu i izrazio očekivanje da bi Srbija mogla 2009. godine da dobije status kandidata za članstvo u EU, uz ispunjavanja obaveza kao što je saradnja sa Haškim tribunalom.
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović naveo je da je Kosovo veliki problem za Srbiju, ali i da Beograd više ne vodi politiku na način na koji je to činio u prošlosti.
"Mi sada, kao što vidite, tražimo pravdu pred sudom, dok se ranije slala vojska i pravojne formacije. To je nešto što treba ceniti", kazao je Ivanović i dodao da Srbi žele da budu više uključeni u dešavanja na Kosovu.
Podvukao je da Srbija nema ništa protiv misije EU na Kosovu, ali da to mora biti urađeno preko UN, poštujući pravo, jer bi u suprotnom to moglo da izgleda kao sastavni deo odbačenog plana međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.
Publicista Tim Džuda napravio je paralelu sa situacijom u Beogradu pre 20 godina i sada. Kazao je da danas kada šetam Beogradom vidi velike kontraste: s jedne strane tu su zdanja koja potiču iz nekih starih, Titovih vremena, a s druge moderni trgovinski centri i šoping molovi.
"Iako spolja svi govore o Mladiću i Karadžiću, ovde postoje i druge stvari. To je kao jedan drugi život. Srbija treba da postane jedna dosadna država, kao i sve druge", kazao je Džuda.
Zamenica generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju Jelica Minić naglasila je da je u regionu zabeležen značajan ekonomski rast, kao i da je poboljšana regionalna saradnja posebno u oblasti zaštite ljudskih prava, borbi protiv organizovanog kriminala i boljem položaju statusa Roma.
"U tom procesu veoma važnu ulogu ima sektor civilnog društva, jer politička volja da se srađuje nije samo stvar političara. Nevladine organizacije imaju veoma važnu ulogu i predstavljaju značajan partner vlasti u čitavom procesu", rekla je Minić.
Predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko iznela je stav da u Srbiji u ovom trenutku ne postoji konsenzus o evropskoj budućnosti i navela da Rusija svojom politikom na Balkanu pravi taocima i Srbiju i Kosovo.
Prema njenim rečima, postoji velika opasnost od takve ruske politike, za koju se ne zna koliko bi mogla da traje.
Britanski publicista i stručnjak za Balkan Miša Gleni, koji je bio moderator današnje konferencije, ocenio je da Rusija nema ništa protiv evropskih integracija Srbije, kao što nije bila protiv ni integracija Bugarske ili Crne Gore.
Prema njegovim rečima, politika Rusije na Balkanu ima više veze sa odnosom te zemlje prema NATO-u i sukoba koji u poslednje vreme postoji.
Gleni je naveo da se u reginu veoma malo pažnje poklanja poremećajima na svetskim berzama, koje će se, kako je rekao, nesumnjivo odraziti i na region Balkana.
"Cena nafte i hrane raste gotovo svakog dana. Mislim da se ne možemo pretvarati da to neće pogoditii ovaj region. Ovde se inače veoma malo proučavao uticaj velike ekonomske krize iz 1929. na ovo područje", kazao je Gleni.
Konferencija u "Hajatu", koja je počela u četvrtak, organizovana je u saradnji Balkanskog fonda za demokratiju i Maršalovog fonda. Dvodnevni skup završava danas se panelom "Uloga civilnog društva u tranzicionim demokratijama".
(Beta/Na slici: Ksenija Milivojević i ambasador SAD u Beogradu Kameron Manter na Konferenciji)
Lene je na konferenciji, koja je u beogradskom hotelu "Hajat" održana povodom pete godišnjice Balkanskog fonda za demokratiju, istakao da je stanje u regionu bolje pre svega zbog toga što su države u mnogo većoj meri fokusirane na približavanje EU.
"Hrvatska očekuje da sledeće godine završi pregovore oko ulaska u EU, Crna Gora i Albanija su takođe odmakle u pregovaračkom procesu, tu su i druge države. Mislim da je za Srbiju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) takođe veoma značajan podstrek", kazao je Lene.
Dodao je da se SSP pokazao kao najmoćniji instrument u stabilizaciji prilika u regionu i izrazio očekivanje da bi Srbija mogla 2009. godine da dobije status kandidata za članstvo u EU, uz ispunjavanja obaveza kao što je saradnja sa Haškim tribunalom.
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović naveo je da je Kosovo veliki problem za Srbiju, ali i da Beograd više ne vodi politiku na način na koji je to činio u prošlosti.
"Mi sada, kao što vidite, tražimo pravdu pred sudom, dok se ranije slala vojska i pravojne formacije. To je nešto što treba ceniti", kazao je Ivanović i dodao da Srbi žele da budu više uključeni u dešavanja na Kosovu.
Podvukao je da Srbija nema ništa protiv misije EU na Kosovu, ali da to mora biti urađeno preko UN, poštujući pravo, jer bi u suprotnom to moglo da izgleda kao sastavni deo odbačenog plana međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.
Publicista Tim Džuda napravio je paralelu sa situacijom u Beogradu pre 20 godina i sada. Kazao je da danas kada šetam Beogradom vidi velike kontraste: s jedne strane tu su zdanja koja potiču iz nekih starih, Titovih vremena, a s druge moderni trgovinski centri i šoping molovi.
"Iako spolja svi govore o Mladiću i Karadžiću, ovde postoje i druge stvari. To je kao jedan drugi život. Srbija treba da postane jedna dosadna država, kao i sve druge", kazao je Džuda.
Zamenica generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju Jelica Minić naglasila je da je u regionu zabeležen značajan ekonomski rast, kao i da je poboljšana regionalna saradnja posebno u oblasti zaštite ljudskih prava, borbi protiv organizovanog kriminala i boljem položaju statusa Roma.
"U tom procesu veoma važnu ulogu ima sektor civilnog društva, jer politička volja da se srađuje nije samo stvar političara. Nevladine organizacije imaju veoma važnu ulogu i predstavljaju značajan partner vlasti u čitavom procesu", rekla je Minić.
Predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko iznela je stav da u Srbiji u ovom trenutku ne postoji konsenzus o evropskoj budućnosti i navela da Rusija svojom politikom na Balkanu pravi taocima i Srbiju i Kosovo.
Prema njenim rečima, postoji velika opasnost od takve ruske politike, za koju se ne zna koliko bi mogla da traje.
Britanski publicista i stručnjak za Balkan Miša Gleni, koji je bio moderator današnje konferencije, ocenio je da Rusija nema ništa protiv evropskih integracija Srbije, kao što nije bila protiv ni integracija Bugarske ili Crne Gore.
Prema njegovim rečima, politika Rusije na Balkanu ima više veze sa odnosom te zemlje prema NATO-u i sukoba koji u poslednje vreme postoji.
Gleni je naveo da se u reginu veoma malo pažnje poklanja poremećajima na svetskim berzama, koje će se, kako je rekao, nesumnjivo odraziti i na region Balkana.
"Cena nafte i hrane raste gotovo svakog dana. Mislim da se ne možemo pretvarati da to neće pogoditii ovaj region. Ovde se inače veoma malo proučavao uticaj velike ekonomske krize iz 1929. na ovo područje", kazao je Gleni.
Konferencija u "Hajatu", koja je počela u četvrtak, organizovana je u saradnji Balkanskog fonda za demokratiju i Maršalovog fonda. Dvodnevni skup završava danas se panelom "Uloga civilnog društva u tranzicionim demokratijama".
(Beta/Na slici: Ksenija Milivojević i ambasador SAD u Beogradu Kameron Manter na Konferenciji)
