Predsedništvo Srpske partije socijalista Siniše Vučinića jednoglasno je odlučilo da se stranka integriše u Srpsku radikalnu stranku (SRS). Odluka je doneta na predlog predsednika partije Siniše Vučinića, političara poznatog po menjanju političkog kursa, ali i po hapšenjima.
Predsedništvo Srpske partije socijalista Siniše Vučinića jednoglasno je odlučilo da se stranka integriše u Srpsku radikalnu stranku (SRS).
Odluka je doneta na predlog predsednika partije Siniše Vučinića, političara poznatog menjanju političkog kursa, ali i po hapšenjima.
"Žestoko ćemo se suprotstaviti svim onim snagama koje su nekad pripadale SRS-u, kao i drugima koji se budu, na bilo kakav način, suprotstavljali ideologiji srpskog nacionalizma i doktrini Vojislava Šešelja", rekao je Vučinić, a prenela informativna služba Srpske partije socijalista.
Siniša Vučinić je tokom političke karijere bio ultradesničar, monarhista, vojvoda, metafizičar, radikal, umerenjak i na kraju levičar.
Kako u njegovoj biografiji navodi nedeljnik "Vreme", karijeru političara počeo je članstvom u SNO-u kod Mirka Jovića, ali je od njih otišao samo posle nekoliko meseci. Postaje predsednik Omladine Konzervativne stranke (predsednik Mihajlo Mladenović), koja postaje član Udružene rojalističke omladine.
Osnovao je paravojnu organizaciju Srpski sokolovi. Vučinić se pročuo kada je 28. avgusta 1992. proglašen za "srpskog narodnog vojvodu". Inicijacija je obavljena na Ozrenu u Republici Srpskoj pod patronatom Srpskog monarhističkog pokreta, Saveza svih Srba sveta, i Srpskog narodnog preporoda. Bio je tri godine predsednik Rojalističkog pokreta, tada je svoju stranku video kao desničarsku.
Vučinić maja 1993. poziva na demonstracije stare devizne štediše. Ako ih država ne isplati, obećavao je, otimaće bogate Jevreje i komuniste zarad otkupa. Osnovao je i Zlatnu ruku čiji je cilj bio likvidacija Genšera, Klasa, Dola i drugih "srbomrzaca". U istom periodu (1995) smetaju mu i crnci u Beogradu. Na izbore 1996. izašao je kao kandidat koalicije Rojalista i Radikalne stranke "Nikola Pašić".
Dan posle učlanjenja u stranku izabran je za predsednika RS "Nikola Pašić", 14. decembra 1996, kada je Glavni odbor smenio dotadašnjeg predsednika (Jovan Glamočanin). Za člana Direkcije JUL-a izabran je krajem prošlog veka (2000). Poslednju stranku, Srpsku partiju socijalista, osnovao je pre tri godine. Poseduje zlatni pasoš "Metafizičke države monarhije Srbske".
Prošle godine, Vučinić je bio uhapšen u Novom Sadu pod sumnjom da se sa grupom kriminalaca iz Bosne i Crne Gore bavio reketiranjem. Iz pritvora je pušten u januaru i od optužnice koja ga tereti za iznudu braniće se sa slobode.
Vučinić je hapšen i u akciji „Sablja“, 14. marta 2003. godine. U samici je zadržan mesec dana, zbog čega mu je kasnije isplaćena odšteta zbog "pretrpljenih duševnih bolova" u iznosu od 357.000 dinara.
Istakao se u akciji odbrane Slobodana Miloševića u vili "Mir" na Dedinju 2001. godine. U optužnici protiv njega, navodi se da je bio vođa grupe koja je sprečavala policiju da uhapsi Miloševića i da je nelegalno nosio automatsku pušku "kalašnjikov". Na suđenju je istakao da je u aprilu 2001. uspeo da spreči da Slobodana Miloševića otmu pripadnici zemunsko-surčinskog klana.
(MONDO, foto "Glas javnosti")
Odluka je doneta na predlog predsednika partije Siniše Vučinića, političara poznatog menjanju političkog kursa, ali i po hapšenjima.
"Žestoko ćemo se suprotstaviti svim onim snagama koje su nekad pripadale SRS-u, kao i drugima koji se budu, na bilo kakav način, suprotstavljali ideologiji srpskog nacionalizma i doktrini Vojislava Šešelja", rekao je Vučinić, a prenela informativna služba Srpske partije socijalista.
Siniša Vučinić je tokom političke karijere bio ultradesničar, monarhista, vojvoda, metafizičar, radikal, umerenjak i na kraju levičar.
Kako u njegovoj biografiji navodi nedeljnik "Vreme", karijeru političara počeo je članstvom u SNO-u kod Mirka Jovića, ali je od njih otišao samo posle nekoliko meseci. Postaje predsednik Omladine Konzervativne stranke (predsednik Mihajlo Mladenović), koja postaje član Udružene rojalističke omladine.
Osnovao je paravojnu organizaciju Srpski sokolovi. Vučinić se pročuo kada je 28. avgusta 1992. proglašen za "srpskog narodnog vojvodu". Inicijacija je obavljena na Ozrenu u Republici Srpskoj pod patronatom Srpskog monarhističkog pokreta, Saveza svih Srba sveta, i Srpskog narodnog preporoda. Bio je tri godine predsednik Rojalističkog pokreta, tada je svoju stranku video kao desničarsku.
Vučinić maja 1993. poziva na demonstracije stare devizne štediše. Ako ih država ne isplati, obećavao je, otimaće bogate Jevreje i komuniste zarad otkupa. Osnovao je i Zlatnu ruku čiji je cilj bio likvidacija Genšera, Klasa, Dola i drugih "srbomrzaca". U istom periodu (1995) smetaju mu i crnci u Beogradu. Na izbore 1996. izašao je kao kandidat koalicije Rojalista i Radikalne stranke "Nikola Pašić".
Dan posle učlanjenja u stranku izabran je za predsednika RS "Nikola Pašić", 14. decembra 1996, kada je Glavni odbor smenio dotadašnjeg predsednika (Jovan Glamočanin). Za člana Direkcije JUL-a izabran je krajem prošlog veka (2000). Poslednju stranku, Srpsku partiju socijalista, osnovao je pre tri godine. Poseduje zlatni pasoš "Metafizičke države monarhije Srbske".
Prošle godine, Vučinić je bio uhapšen u Novom Sadu pod sumnjom da se sa grupom kriminalaca iz Bosne i Crne Gore bavio reketiranjem. Iz pritvora je pušten u januaru i od optužnice koja ga tereti za iznudu braniće se sa slobode.
Vučinić je hapšen i u akciji „Sablja“, 14. marta 2003. godine. U samici je zadržan mesec dana, zbog čega mu je kasnije isplaćena odšteta zbog "pretrpljenih duševnih bolova" u iznosu od 357.000 dinara.
Istakao se u akciji odbrane Slobodana Miloševića u vili "Mir" na Dedinju 2001. godine. U optužnici protiv njega, navodi se da je bio vođa grupe koja je sprečavala policiju da uhapsi Miloševića i da je nelegalno nosio automatsku pušku "kalašnjikov". Na suđenju je istakao da je u aprilu 2001. uspeo da spreči da Slobodana Miloševića otmu pripadnici zemunsko-surčinskog klana.
(MONDO, foto "Glas javnosti")
