Šest srpskih eksperata pripremilo je predlog sporazuma o razgraničenju, prema kojem bi Kosovu pripala opština Preševo, a Srbiji četiri severne opštine - Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i severna Mitrovica, piše prištinski "Zeri".
"Zeri" se nakon objavljivanja te informacije pozvao na dokument u koji su, navodno, imali uvid.
Taj predlog je deo obimnog dokumenta pod nazivom "Ekonomski, demografski i socijalni efekti i različiti scenariji za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine", a sačinilo ga je, kako tvrdi prištinski list, šest srpskih eksperata, u aprilu ove godine, uz podršku beogradskog Fonda za otvoreno društvo.
Uz objavljeni faksimil dokumenta, "Zeri" piše da ovaj predlog detaljno razrađuje sve ekonomske, demografske i socijalne efekte normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Ambasador: Albanci, Preševska dolina nije vaša
Dokument sadrži 90 strana, a autori su, prema listu, Miladin Kovačević, Dušan Gavrilović, Dragan Popović, Milena B. Stevović, Ljiljana Sekulić i Katarina Stančić.
Dokument, inače, razmatra mogućnost normalizacije odnosa između Beograda i Prištine sa scenarijom za razmenu teritorija, scenarijom bez razmene teritorija, zatim scenario potpune implementacije Briselskog sporazuma iz 2013. godine, kao i scenario u kojem bi bio zadržan "status kvo".
Šta konkretno znači razgraničenje s Kosovom?
Zeri piše da predlog o razgraničenju podrazumeva da Priština preuzme opštinu Preševo, a da se centralnoj Srbiji pripoje četiri opštine severa KiM.
Navodi se i da bi u tom slučaju Srbija bila "u prednosti" za 2,7 milijardi evra.
"Srbija i Kosovo mogu da postignu sporazum o razmeni teritorija, tako što bi Kosovo preuzelo opštinu Preševo, bez Bujanovca i Medveđe, dok bi četiri severne opštine (Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i severna Mitrovica) bile pridružene susednoj zemlji", navodi Zeri.
Navodi se i da autori ovog dokumenta konstatuju da u opštini Medveđa živi samo 7,1 odsto Albanaca, te da stoga opcija njenog pridruživanja Kosova nije održiva opcija.
Tači: Nećemo dozvoliti novu RS na Kosovu
Istovremeno, procenjuje se da u Bujanovcu živi oko 54 odsto albanskog stanovništva, pa bi, kako se navodi, razmena ove teritorije mogla da predstavlja "političku i bezbednosnu pretnju na duži rok".
