Evropska komisija odlučila je da izdvoji za Srbiju 584,4 miliona evra za podršku reformama i razvoju u periodu od 2008. do 2010. godine u okviru programa predpristupne pomoći, saopšteno je u Briselu.
Evropska komisija odlučila je da izdvoji za Srbiju 584,4 miliona evra za podršku reformama i razvoju u periodu od 2008. do 2010. godine u okviru programa predpristupne pomoći, saopšteno je u Briselu.
Evropska komisija je usvojila plan za finansijsku pomoć zemaljama zapadnog Balkana i Turske u okviru Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA) za period od 2008. do 2010. godine, u punom iznosu od 4,471 milijardi evra.
Sredstva su namenjana zemljama sa statusom kandidata ili poticenijalnim kandidatima, u cilju jačanja političkih i ekonomskih reformi i razvoja kako bi ostvarile svoju evropsku perspektivu, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
"Put prema EU sastoji se od reformi u cilju poboljšanja svakodnevnog života građana i ispunjavanju striktnih kriterijuma za pristupanje EU. Napredak na tom putu ne zahteva samo mnogo političke volje i istrajnosti, već i značajne finansijske napore", naveo je evropski komesar za proširenje Oli Ren.
Ren je, povodom usaglašavanja strategije finansijske pomoći za zapadni Balkan i Tursku, istakao da Evropska komisija "doprinosi tim naporima znatnom finansijskom pomoći".
Pomoćnik ministra finansija Srbije Gordana Lazarević izjavila je Tanjugu da će sredstva koje je izdvojila Evropska komisija za Srbiju u programu predpristupne pomoći, biti raspoređena u 36 projekata, a rok realizacije biće do 2010. godine.
"Evropska unija pravi program budžetske projekcije na šest godina, a ta projekcija bliže se utvrđuje na tri godine, pa onda za svaku godinu pojedinačno. To znači da je Evropska komisija donela odluku, pošto nam je 2007. godina već odobrena, da treba da bude odobrena i za ovu i naredne dve godine", precizirala je ona.
Lazarević je kazala da ta sredstva Evropska komisija treba zvanično da odobri u novembru ili decembru ove godine, a posle toga Vlada Srbije mora da potpiše finansijski sporazum, početkom 2009. godine.
Pomoćnik ministra finansija u Sektoru za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći rekla je da su sredstva od oko 584,4 miliona evra u rangu očekivanja Vlade Srbije, u trenutku kada naša zemlja još nema status kandidata za prijem u EU i nije započela pregovore za članstvo.
Odgovarajući na pitanje za koje namene će biti potrošena ta sredstva, Lazarević je navela da će biti upotrebljena za projekte kao što su podrška razvoju infrastrukture na nivou opština (45 miliona evra) zaštita životne sredine u sektoru energetike (11 miliona) i precizirala da će taj novac biti upotrebljen u termoelektrani "Nikola Tesla B" za uklanjanje piralena i rekonstrukciju prečišćivača filtera na termoelektrani "Kolubari A".
Za jačanje institucionalnih kapaciteta Narodne banke Srbije biće izdvojeno 2,5 miliona evra, upravljanje javnim finansijama - dva miliona, podršku izbeglicama i interno raseljenim licima - šest miliona, za podršku medijima u Srbiji - tri miliona evra, za školarine - četiri miliona evra, navela je ona.
Lazarević je navela da će sredstva biti dodeljena i za podršku pripremi projekata (sest miliona), implementaciju informacionog sistema u sektoru zdravstva (7,5 miliona), povećanje konkurentnosti malih preduzeća (tri miliona), osnovno obrazovanje za odrasle (4,5 miliona), razvoj informacionog sistema za kontrolu graničnih prelaza (četiri miliona), tretman medicinskog otpada (šest miliona)...
U okviru plana pomoći za 2008-2010, Evropska komisija je namenila Kosovu 359,1 miliona evra, Crnoj Gori 99,9 miliona evra, Bosni i Hercegovini 269,9 miliona evra, Hrvatskoj 451,4 miliona evra, Makedoniji 244,3 miliona i Albaniji 245,1 milion.Evropska komisija je usvojila plan za finansijsku pomoć zemaljama zapadnog Balkana i Turske u okviru Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA) za period od 2008. do 2010. godine, u punom iznosu od 4,471 milijardi evra.
Sredstva su namenjana zemljama sa statusom kandidata ili poticenijalnim kandidatima, u cilju jačanja političkih i ekonomskih reformi i razvoja kako bi ostvarile svoju evropsku perspektivu, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
"Put prema EU sastoji se od reformi u cilju poboljšanja svakodnevnog života građana i ispunjavanju striktnih kriterijuma za pristupanje EU. Napredak na tom putu ne zahteva samo mnogo političke volje i istrajnosti, već i značajne finansijske napore", naveo je evropski komesar za proširenje Oli Ren.
Ren je, povodom usaglašavanja strategije finansijske pomoći za zapadni Balkan i Tursku, istakao da Evropska komisija "doprinosi tim naporima znatnom finansijskom pomoći".
Pomoćnik ministra finansija Srbije Gordana Lazarević izjavila je Tanjugu da će sredstva koje je izdvojila Evropska komisija za Srbiju u programu predpristupne pomoći, biti raspoređena u 36 projekata, a rok realizacije biće do 2010. godine.
"Evropska unija pravi program budžetske projekcije na šest godina, a ta projekcija bliže se utvrđuje na tri godine, pa onda za svaku godinu pojedinačno. To znači da je Evropska komisija donela odluku, pošto nam je 2007. godina već odobrena, da treba da bude odobrena i za ovu i naredne dve godine", precizirala je ona.
Lazarević je kazala da ta sredstva Evropska komisija treba zvanično da odobri u novembru ili decembru ove godine, a posle toga Vlada Srbije mora da potpiše finansijski sporazum, početkom 2009. godine.
Pomoćnik ministra finansija u Sektoru za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći rekla je da su sredstva od oko 584,4 miliona evra u rangu očekivanja Vlade Srbije, u trenutku kada naša zemlja još nema status kandidata za prijem u EU i nije započela pregovore za članstvo.
Odgovarajući na pitanje za koje namene će biti potrošena ta sredstva, Lazarević je navela da će biti upotrebljena za projekte kao što su podrška razvoju infrastrukture na nivou opština (45 miliona evra) zaštita životne sredine u sektoru energetike (11 miliona) i precizirala da će taj novac biti upotrebljen u termoelektrani "Nikola Tesla B" za uklanjanje piralena i rekonstrukciju prečišćivača filtera na termoelektrani "Kolubari A".
Za jačanje institucionalnih kapaciteta Narodne banke Srbije biće izdvojeno 2,5 miliona evra, upravljanje javnim finansijama - dva miliona, podršku izbeglicama i interno raseljenim licima - šest miliona, za podršku medijima u Srbiji - tri miliona evra, za školarine - četiri miliona evra, navela je ona.
Lazarević je navela da će sredstva biti dodeljena i za podršku pripremi projekata (sest miliona), implementaciju informacionog sistema u sektoru zdravstva (7,5 miliona), povećanje konkurentnosti malih preduzeća (tri miliona), osnovno obrazovanje za odrasle (4,5 miliona), razvoj informacionog sistema za kontrolu graničnih prelaza (četiri miliona), tretman medicinskog otpada (šest miliona)...
Najviše dobila Turska
Najviše sredstva dodeljeno je Turskoj, ukupno 1,758 milijardi evra.
Nakon usvajanja tog plana, Evropska komisija će u saradnji sa zemljama koje će primiti pomoć pripremiti programe za njenu realizaciju i prema potrebama koje utvrdi Komisija.
Za Srbiju, Kosovo, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju pomoć je namenjena poboljšanju uprave i vladavine prava, ekonomskom i socijalnom razvoju, usklađivanju zakona sa zakonodavstovm EU i jačanju kapaciteta za primenu zakona.
U slučaju Hrvatske pomoć je namenjena izgradnji institucija, prekograničnoj saradnji i pripremi zemlje za učešće u evropskim politikama povezivanja i ruralnog razvoja.
Sredstva namenjena Makedoniji biće usmerena na izgradnju institucija i poboljšanje upravljanja i vladavine prava.
Turskoj će pomoć biti dodeljena za podršku stabilnosti institucija kao i za garantovanje osnovnih prava i sloboda, demokratije, vladavine prava, ljudskih prava i poštovanja i zaštite manjina, i unapređenju dijaloga civilnog društva EU-Turska.
Pored specifične pomoći zemljama, višenamenskim programom će biti podržani zajednički projekti nekoliko partnera i to u oblastima ekonomskog i socijalnog razboja, razmene studenata i stručnog i nastavnog osoblja, podrške civilnom društvu, administrativne i pravosudne reforme, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i smanjenja rizika od katastrofa.
Pomoć će doprineti i jačanju veza među susedima, uključujući i zemlje koje su članice EU, kroz projekte prekogranične saradnje, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
(agencije/MONDO)
