Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da ga sa političke scene neće oterati fabrikovane afere, već da će otići kada to sam bude hteo.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da ga sa političke scene neće oterati fabrikovane afere, već da će otići kada to sam bude hteo.
"Fabrikovanjem lažnih afera pokušavaju da mi naude, da me oteraju iz politike, ali u suštini su nemoćni, ne mogu mi ništa, sve ovo ću napustiti onda kad ja to budem hteo", izjavio je Dinkić u intervjuu za najnoviji broj magazina Status.
Prema njegovoj proceni, protivnici su "raznoraznih vrsta, od vlasnika zatvorenih banaka, do političara koji u meni vide konkurenta".
"Najviše su me napadali takozvani prijatelji, a onda su radikali samo reciklirali njihove napade. Svesno ili nesvesno, glavni kreator mog blaćenja bio je Božidar Đelić. Meni je strašno žao zbog toga, ali pregrmeo sam to odavno, idemo dalje", kazao je Dinkić i dodao da ima korektnu saradnju sa Đelićem, ali da se ne druže.
Odbijajući da je konfliktna ličnost, Dinkić je naglasio da profesionalno sarađuje sa svima s kojima mora da sarađuje. Takođe je odbio navode da su ga tajkuni (Cepter, Cane, Hamović) kontrolisali, a tvrdnje da je sestrić Miroslava Miškovića nazvao je budalaštinom.
Odgovarajući na pitanje o prirodi svojih konflikata sa pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem, Dinkić je kazao da su načinili grešku zato što su u jednom trenutku počeli da komuniciraju preko medija i kazao da takvu grešku neće ponoviti u odnosima sa liderom DS Borisom Tadićem.
"To je bila greška, jer da smo mi seli i popričali došli bismo do toga da iza celog incidenta stoji neko treći", kazao je on navodeći da je reč o Đinđićevom neposrednom okruženju, "saradnicima i poltronima koji su mu se na takav način dodvoravali".
Podsećajući se početka saradnje, Dinkić je naveo da je praktično od 1995. godine bio Đinđićev tajni ekonomski savetnik.
"Nisam želeo da dođem u sukob sa velikim imenima ekonomske struke u DS. Kako bi se osećali pojedini profesori kada bi saznali da je glavni ekonomski savetnik Đinđića - asistent", rekao je on i naveo da su se tih godina viđali "kod Gorice Mojović ili kod Zorana" i da nikada nije ušao u prostorije DS-a.
Prema njegovim rečima, već u to vreme je tražio da bude guverner Narodne banke kada opozicija bude pobedila.
Navodeći da režim Slobodana Miloševića ne bi mogao biti oboren bez pomoći nevladinih organizacija i nezavisnih medija, Dinkić je naglasio i ulogu evropskih zemalja.
"Iako se Miloševićev režim fokusirao na Amerikance, misleći da oni vuku sve konce, srpskoj opoziciji su najviše pomagale zemlje koje su bile u senci. Evo, sad ću prvi put reći da nam je izuzetno pomogao Sere Johanson, tadašnji norveški ambasador. Zbog toga smo Koštunica i ja, u znak zahvalnosti, nakon 5. oktobra, prvo otišli u Norvešku", dodao je on.
Takođe, kako je kazao, u to vreme se prvi put suočio i sa Koštuničinom neodlučnošću i sporošću, jer mu se nije dopala ideja da bude kandidat za predsednika države.
"Više puta smo išli da ga, bukvalno, molimo. To je išlo dotle da je nedelju dana pred zvanično isticanje kandidature Zoran (Đinđić) meni poslao izaslanika sa porukom: U slučaju da Koštunica ne prihvati da bude kandidat za predsednika, ti ćeš morati da se kandiduješ'", kazao je on navodeći da o tome prvi put govori, i dodao da Ružica Đinđić može to da potvrdi.
"Bio sam u Crnoj Gori kad mi je stigao taj Zoranov predlog... Nisam imao nikakve dileme: bio sam gotovo nepoznat, mlad, bez ikakvih šansi da uopšte ulazim u takvu trku. Počeo sam još žešće da lobiram da Koštunica prihvati kandidaturu", dodao je.
Optužbe da je oborio tri postoktobarske vlade, među kojima dve Koštuničine u kojima je bio ministar Dinkić je odbacio kao urbanu legendu i naveo da je oborio samo Živkovićevu.
"Živković, suštinski, nije bio dorastao tom trenutku. Apsolutno sam bio ubeđen da treba promeniti Vladu pri čemu naravno nisam imao isti stav prema svim članovima te vlade, već prema jednom delu. Da, ja sam srušio tu vladu, definitivno! Samo tu", kazao je Dinkić Statusu.
(Beta)
"Fabrikovanjem lažnih afera pokušavaju da mi naude, da me oteraju iz politike, ali u suštini su nemoćni, ne mogu mi ništa, sve ovo ću napustiti onda kad ja to budem hteo", izjavio je Dinkić u intervjuu za najnoviji broj magazina Status.
Prema njegovoj proceni, protivnici su "raznoraznih vrsta, od vlasnika zatvorenih banaka, do političara koji u meni vide konkurenta".
"Najviše su me napadali takozvani prijatelji, a onda su radikali samo reciklirali njihove napade. Svesno ili nesvesno, glavni kreator mog blaćenja bio je Božidar Đelić. Meni je strašno žao zbog toga, ali pregrmeo sam to odavno, idemo dalje", kazao je Dinkić i dodao da ima korektnu saradnju sa Đelićem, ali da se ne druže.
Odbijajući da je konfliktna ličnost, Dinkić je naglasio da profesionalno sarađuje sa svima s kojima mora da sarađuje. Takođe je odbio navode da su ga tajkuni (Cepter, Cane, Hamović) kontrolisali, a tvrdnje da je sestrić Miroslava Miškovića nazvao je budalaštinom.
Odgovarajući na pitanje o prirodi svojih konflikata sa pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem, Dinkić je kazao da su načinili grešku zato što su u jednom trenutku počeli da komuniciraju preko medija i kazao da takvu grešku neće ponoviti u odnosima sa liderom DS Borisom Tadićem.
"To je bila greška, jer da smo mi seli i popričali došli bismo do toga da iza celog incidenta stoji neko treći", kazao je on navodeći da je reč o Đinđićevom neposrednom okruženju, "saradnicima i poltronima koji su mu se na takav način dodvoravali".
Podsećajući se početka saradnje, Dinkić je naveo da je praktično od 1995. godine bio Đinđićev tajni ekonomski savetnik.
"Nisam želeo da dođem u sukob sa velikim imenima ekonomske struke u DS. Kako bi se osećali pojedini profesori kada bi saznali da je glavni ekonomski savetnik Đinđića - asistent", rekao je on i naveo da su se tih godina viđali "kod Gorice Mojović ili kod Zorana" i da nikada nije ušao u prostorije DS-a.
Prema njegovim rečima, već u to vreme je tražio da bude guverner Narodne banke kada opozicija bude pobedila.
Navodeći da režim Slobodana Miloševića ne bi mogao biti oboren bez pomoći nevladinih organizacija i nezavisnih medija, Dinkić je naglasio i ulogu evropskih zemalja.
"Iako se Miloševićev režim fokusirao na Amerikance, misleći da oni vuku sve konce, srpskoj opoziciji su najviše pomagale zemlje koje su bile u senci. Evo, sad ću prvi put reći da nam je izuzetno pomogao Sere Johanson, tadašnji norveški ambasador. Zbog toga smo Koštunica i ja, u znak zahvalnosti, nakon 5. oktobra, prvo otišli u Norvešku", dodao je on.
Takođe, kako je kazao, u to vreme se prvi put suočio i sa Koštuničinom neodlučnošću i sporošću, jer mu se nije dopala ideja da bude kandidat za predsednika države.
"Više puta smo išli da ga, bukvalno, molimo. To je išlo dotle da je nedelju dana pred zvanično isticanje kandidature Zoran (Đinđić) meni poslao izaslanika sa porukom: U slučaju da Koštunica ne prihvati da bude kandidat za predsednika, ti ćeš morati da se kandiduješ'", kazao je on navodeći da o tome prvi put govori, i dodao da Ružica Đinđić može to da potvrdi.
"Bio sam u Crnoj Gori kad mi je stigao taj Zoranov predlog... Nisam imao nikakve dileme: bio sam gotovo nepoznat, mlad, bez ikakvih šansi da uopšte ulazim u takvu trku. Počeo sam još žešće da lobiram da Koštunica prihvati kandidaturu", dodao je.
Optužbe da je oborio tri postoktobarske vlade, među kojima dve Koštuničine u kojima je bio ministar Dinkić je odbacio kao urbanu legendu i naveo da je oborio samo Živkovićevu.
"Živković, suštinski, nije bio dorastao tom trenutku. Apsolutno sam bio ubeđen da treba promeniti Vladu pri čemu naravno nisam imao isti stav prema svim članovima te vlade, već prema jednom delu. Da, ja sam srušio tu vladu, definitivno! Samo tu", kazao je Dinkić Statusu.
(Beta)
