"Radi se o bilateralnom rešenju koje ne može da se koristi kao primer za druga pitanja", izjavio je on u Beču.

Beograd i Priština moraju da normalizuju mođusobne odnose kako bi se kvalifikovali za članstvo u EU, a onog trenutka kada se postigne dogovor, on bi trebalo da bude poštovan od strane svih članica EU, dodao je Han na konferenciji u Alpbahu, a preneo Blumberg.

Johanes Han je postizanje dogovora u dijalogu Beograda i Prištine, kome posreduje EU, opisao kao "geopolitičku neophodnost" i podsetio na obavezu EU da se "brine o evropskim zemljama, ne prepuštajući tu ulogu trećim državama u svetu".

Euroaktiv podseća da pet EU država nisu priznale nezavisnost Kosova, ne želeći da primer jednostrane promene granica Kosova postane pravilo.

U tekstu se navodi da bi rešavanjem odnosa Beograda i Prištine Srbija došla "vrlo blizu pristupanja EU", dok se evropska budućnost Kosova ocenjuje kao "manje jasna" upravo zbog nepriznavanja nezavisnosti Kosova od svih članica EU.

NE SME BITI PRESEDANA

Evropska komisija smatra da se Beogradu i Prištini mora dati prostor za dogovor o sadržaju sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, izjavila je danas u Briselu portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič.

Vučić: Tači se žalio na mene, teško do preokreta!

Evropska unija, kao posrednik, ne može da komentariše moguće elemente sporazuma, kaže Kocijančičeva, dodajući da se nastavlja intenzivan rad sa obema stranama po pitanju sporazuma.

"Njima se mora dati prostor da se saglase o sadržaju sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa. Jasno je da mi, kao posrednici, ne možemo da komentarišemo moguće elemente (sporazuma). Nastavljamo da intenzivno radimo sa obe strane po pitanju sveobuhvatnog i održivog sporazuma, koji će podržati međunarodna zajednica i koji će u potpunosti sprovesti obe strane", rekla je Kocijančič na konferenciji za štampu u Briselu.

Kako je istakla, trajno rešen

"To je vodeći princip koji imamo u ovoj, konačnoj fazi dijaloga koja je počela prošlog leta. Strane određuju zajedničke osnove za međusobnu saglasnost i već su izrazile različite poglede po pitanju toga šta vide kao svoj prioritet za ovo rešenje", rekla je ona.

Na pitanje novinara da li bi se države članice Evropske unije složile sa razmenom teritorija i promenom granica, Kocijančičeva nije želela da ulazi u detalje.

"Ono na čemu radimo je sveobuhvatan sporazum normalizacije odnosa koji će prihvatiti obe strane. Rad na ovome traje i zbog toga ne mogu da razgovaram koji elementi bi mogli ili se hoće, odnosno neće naći u sporazumu. Faza je intenzivna, videli ste da smo tokom vikenda najavili sledeći sastanak na visokom nivou, koji će se održati 7. septembra ovde u Briselu. Veoma je intenzivam proces koji traje, videli ste saopštenja, ali bih se suzdržala da ulazim u detalje u ovoj fazi", rekla je ona.

Na pitanje da Evropskoj komisiji razmena teritorija više nije tabu, Kocijančič je ponovila da rade na izvodivom, održivom i realističnom rešenju u skladu sa međunarodnim pravom.

"Strane su se javno izjasnile o tome kako vide elemente sporazuma, a mi radimo ulogu posrednika i nećemo komentarisati moguće elemente sporazuma. Neću sada spekulisati", izjavila je portparolka.

Nije želela da raspravlja o pitanju da li se Evropska komisija zalaže za etnički čiste zemlje, poručivši novinaru da "misli da zna odgovor na to pitanje".