VOICE navodi da je od Agencije tražio te podatke, jer se poslednjih nedelja u različitim medijima, uz navođenje Agencije kao izvora, pojavilo više različitih podataka, između ostalog i onaj prema kojem je broj javnih funkcionera u Srbiji porastao sa 12.000 iz 2011. na gotovo 34.000 na kraju 2017. godine

Agencija za borbu protiv korupcije nije, kako se navodi, VOICE-u dostavila podatke po godinama, od 2011. do 2017, uz napomenu da ih je moguće pronaći u godišnjim izveštajima o radu.

Ipak, u tim izveštajima moguće je pronaći broj ukupno obrađenih i objavljenih obaveštenja u Registru funkcionera.

Ta brojka je za 2014. godinu iznosila 41.530, za 2015. 47.500, a za 2016. cak 52.511. Ipak, na osnovu saopštenja Agencije u 2014. godini vidi se da je poslednjeg dana 2013. godine u Srbiji bilo 25.587 funkcionera, dok je na kraju 2015. taj broj porastao na nešto više od 28.000, piše VOICE.

Sagovornici VOICE-a upozorili su da je pojam javnog funkcionera u Srbiji definisan veoma široko, da veliki problem predstavljaju nejasni kriterijumi za određivanje njihovog broja, kao i njihov obuhvat, zbog čega ih, realno ima više nego što pokazuju podaci Agencije za borbu protiv korupcije.

Zoran Stojiljković, bivši predsednik Odbora Agencije, za VOICE je istakao da postoji izvestan broj ljudi koji su nosioci funkcija koje su po prirodi stvari značajne, iako istovremeno nisu nosioci izvršnih ovlašćenja, a da oni iz tog razloga izmiču Agenciji za borbu protiv korupcije.

Od narednih izbora na lokalu manje funkcionera

"Po tome, recimo, obavezu da podnosi izveštaj ima dekan fakulteta, a prodekani nemaju. Ili članovi borda nemaju, a ima direktor. Takozvani savetnici nemaju obavezu da podnose izveštaje, a često se radi o funkcijama koje su unosnije i uticajnije nego formalne funkcije, recimo, direktora osnovne škole. To je pitanje obuhvata", rekao je Stojiljković.