Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, primajući uglednu nemačku nagradu "Kvadriga", da to priznanje prima "kao Evropljanin".
"Uveravam vas da primam ovu nagradu kao Evropljanin, predsednik zemlje koja sa vama deli iste vrednosti; kao predsednik Srbije koja je posvećena miru i stabilnosti i koja želi da uđe u Evropsku uniju sa svojim identitetom", rekao je Tadić na svečanosti uručenja nemačkog priznanja, koje se povodom Dana ujedinjenja te zemlje dodeljuje za "hrabrost, istrajnost i političku nepokolebljivost".
Predsednik Srbije je podsetio da je Dan ujedinjenja Nemačke dan velike pobede demokratije, ali i pobede nad podelom Nemačcke i Evrope, koja je omoćila da Evropska unija postane "najuspešniji projekat mira, pomirenja, saradnje i integracije" u čitavoj našoj istoriji: "Na nama je danas odgovornost da učinimo ovaj projekat održivim u budućnosti. Imamo i odgovornosta za širenje mirovnog projekta u celoj Evropi - u ime zajedničkih vrednosti i stabilnosti evropskog kontinenta."
"Nema sumnje da Srbija i zemlje Zapadnog Balkana treba da postanu članice Evropske unije", rekao je srpski predsednik u tom kontekstu.
Srbija, kao država koja se nalazi u srcu Evrope, okružena državama EU, prema Tadićevim rečima, želi da deli evropske vrednosti, primenjuje evropske standarde i poštuje evropske zakone. "Ako krenete iz Srbije na istok ili zapad, stići ćete u zemlje EU. To je i praktičan razlog zbog čega Srbija želi da postane punopravna članica EU", poručio je Tadić.
Zahvaljujući na nagradi, predsednik Tadić je istakao da ona nije samo lično priznanje, već i priznanje građanima Srbije za demokratizaciju društva.
Nagradu Kvadriga dodeljuje ugledna nevladina organizacija "Radionica Nemačka" za "hrabrost, istrajnost i političku nepokolebljivost", a priznanje je predsedniku Srbije uručio predsednik Austrije Hajnc Fišer.
Boris Tadić zasadio je danas u parku dvorca ''Sansusi'' (Sanšouci) u Potsdamu, zajedno sa drugim dobitnicima nemačke nagrade ''Kvadriga'', drvo trešnje, koje simbolizije srastanje i jedinstvo istoka i zapada, Nemačke i Evrope, Evrope i sveta.
''Tadić se ove godine odlikuje za hrabru nepokoljebljivost. Kompas predsednika Republike Srbije pokazuje u pravcu Evropske unije", navedeno je u obrazloženju ugledne nevladine organizacije ''Radionica Nemačka''.
Među dobitinicima ''Kvadrige'' je i Vikipedija (internet enciklopedija), koja ''ostvaruje prastari san čovečanstva da se znanje sveta sabere na jednom mestu'', kao i Piter Gebrijel, muzičar.
"Kvadriga" je dobila ime po bronzanoj skulpturi s vrha Brandenburške kapije u Berlinu, koja prikazuje boginju pobede u kolima s četvorostrukom konjskom zapregom. Za vreme hladnog rata, taj spomenik podsećao je na ideološku podeljenost sveta, a danas simbolizuje borbu za njegovo jedinstvo i slogu.
Nagradu "Kvadriga" prethodnih godina dobio je niz istaknutih svetskih ličnosti, između ostalih i nemački kancelari Helmut Kol i Gerhard Šreder, premijeri Luksemburga i Turske Žan Klod Junker i Tajip Erdogan, predsednici Izraela, Ukrajine i Avganistana Šimon Peres, Viktor Juščcenko i Hamid Karzai, švedska kraljica Silvija, britanski arhitekta Ser Norman Foster i drugi.
(Tanjug/MONDO)
"Uveravam vas da primam ovu nagradu kao Evropljanin, predsednik zemlje koja sa vama deli iste vrednosti; kao predsednik Srbije koja je posvećena miru i stabilnosti i koja želi da uđe u Evropsku uniju sa svojim identitetom", rekao je Tadić na svečanosti uručenja nemačkog priznanja, koje se povodom Dana ujedinjenja te zemlje dodeljuje za "hrabrost, istrajnost i političku nepokolebljivost".
Predsednik Srbije je podsetio da je Dan ujedinjenja Nemačke dan velike pobede demokratije, ali i pobede nad podelom Nemačcke i Evrope, koja je omoćila da Evropska unija postane "najuspešniji projekat mira, pomirenja, saradnje i integracije" u čitavoj našoj istoriji: "Na nama je danas odgovornost da učinimo ovaj projekat održivim u budućnosti. Imamo i odgovornosta za širenje mirovnog projekta u celoj Evropi - u ime zajedničkih vrednosti i stabilnosti evropskog kontinenta."
"Nema sumnje da Srbija i zemlje Zapadnog Balkana treba da postanu članice Evropske unije", rekao je srpski predsednik u tom kontekstu.
Srbija, kao država koja se nalazi u srcu Evrope, okružena državama EU, prema Tadićevim rečima, želi da deli evropske vrednosti, primenjuje evropske standarde i poštuje evropske zakone. "Ako krenete iz Srbije na istok ili zapad, stići ćete u zemlje EU. To je i praktičan razlog zbog čega Srbija želi da postane punopravna članica EU", poručio je Tadić.
Zahvaljujući na nagradi, predsednik Tadić je istakao da ona nije samo lično priznanje, već i priznanje građanima Srbije za demokratizaciju društva.
Nagradu Kvadriga dodeljuje ugledna nevladina organizacija "Radionica Nemačka" za "hrabrost, istrajnost i političku nepokolebljivost", a priznanje je predsedniku Srbije uručio predsednik Austrije Hajnc Fišer.
Boris Tadić zasadio je danas u parku dvorca ''Sansusi'' (Sanšouci) u Potsdamu, zajedno sa drugim dobitnicima nemačke nagrade ''Kvadriga'', drvo trešnje, koje simbolizije srastanje i jedinstvo istoka i zapada, Nemačke i Evrope, Evrope i sveta.
''Tadić se ove godine odlikuje za hrabru nepokoljebljivost. Kompas predsednika Republike Srbije pokazuje u pravcu Evropske unije", navedeno je u obrazloženju ugledne nevladine organizacije ''Radionica Nemačka''.
Među dobitinicima ''Kvadrige'' je i Vikipedija (internet enciklopedija), koja ''ostvaruje prastari san čovečanstva da se znanje sveta sabere na jednom mestu'', kao i Piter Gebrijel, muzičar.
"Kvadriga" je dobila ime po bronzanoj skulpturi s vrha Brandenburške kapije u Berlinu, koja prikazuje boginju pobede u kolima s četvorostrukom konjskom zapregom. Za vreme hladnog rata, taj spomenik podsećao je na ideološku podeljenost sveta, a danas simbolizuje borbu za njegovo jedinstvo i slogu.
Nagradu "Kvadriga" prethodnih godina dobio je niz istaknutih svetskih ličnosti, između ostalih i nemački kancelari Helmut Kol i Gerhard Šreder, premijeri Luksemburga i Turske Žan Klod Junker i Tajip Erdogan, predsednici Izraela, Ukrajine i Avganistana Šimon Peres, Viktor Juščcenko i Hamid Karzai, švedska kraljica Silvija, britanski arhitekta Ser Norman Foster i drugi.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
