Posle intenzivnih diplomatskih napora za pridobijanje podrške, Srbija gaji umereni optimizam da će Generalna skupština UN u sredu usvojiti njenu rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Prema dosadašnjim izjavama zvaničnika i nezvaničnim informacijama, Srbija prekosutra može da računa na podršku velikog broja malih zemalja, zatim članica pokreta nesvrstanih, izvesnog broja arapskih zemalja i Rusije, kao i na blagonaklonost većine članica Evropske unije.
Glavnu prepreku srpskoj inicijativi na sednici 8. oktobra predstavlja mogućnost da neke zemlje podnesu amandmane u pokušaju da "razvodne" srpsku rezoluciju, ukazuju za Tanjug spoljnopolitički eksperti, dok Beograd najavljuje da će se usprotiviti bilo kakvoj izmeni tog dokumenta.
Rezoluciju će na plenarnoj sednici obrazložiti ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.
Prema predviđenoj proceduri, predsedavajući Generalne skupštine Migel Desko Brokman će posle Jeremićevog izlaganja pozvati prisutne da se, ukoliko žele, jave za reč.
Ukoliko se posle obrazlaganja rezolucije niko ne bi javio za reč, predsedavajući bi mogao da konstatuje da je rezolucija usvojena.
Druga mogućnosti je da se razvije diskusija, konstatuje neslaganje i usvajanje odloži, a treća, koju poznavaoci smatraju najverovatnijom, je da se predlog ali i eventualni amandmani posle diskusije stave na glasanje.
Sam tok sednice umnogome zavisi i od predsedavajućeg, kažu spoljnopolitički eksperti, a to bi, kako se procenjuje Srbiji moglo da ide u prilog, budući da je aktuelni predsednik Brokman bio i prvi značajan glas "za" srpsku inicijativu.
On je u razgovoru sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, prošlog meseca u Njujorku, istakao da je zahtev Srbije od velikog značaja za budućnost UN, jer se time međunarodno pravo vraća u središte diskusije o budućnosti svetske organizacije.
Jedna od glavnih prepreka usvajanju rezolucije je mogućnost da se neke od manjih zemalja, koje nameravaju da podrže dokument, u poslednjem trenutku pod pritiskom odluče da se uzdrže ili da ne prisustvuju glasanju.
Još izvesnija nepovoljna mogućnost je da jedna ili više zemalja zajedno ulože amandman u pokušaju da preformuilšu i razvodne dokument. Eventualni amandmani bi takođe bili stavljeni na glasanje i usvojeni, odnosno odbačeni prostom većinom.
Članice Evropske unije još uvek se nisu zvanično izjasnile kako će glasati, ali izjave više evropskih zvaničnika ukazuju da bi njihov stav mogao biti uzdržanost.
Finska u UN "u svakom slučaju neće glasati protiv inicijative Srbije", najavila je i predsednica Tarja Halonen, dodajući da "ukoliko EU bude imala zajednički stav" - taj stav može biti samo uzdržanost.
Italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini prošle takođe očekuje da će zemlje EU biti uzdržane, a takvu procenu deli i grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani, čija zemlja se smatra jednim od glavnih zagovornika zajedničkog stava o uzdržanosti.
Prema diplomatskim izvorima, sa ovakvim izjašnjavanjem do sada su se složile sve osim jedne članice Evropske unije, budući da Velika Britanija još uvek drži sve opcije otvorenim u očekivanju da Vašington zauzme konkretan stav.
Američki ambasador u Srbiji Kameron Manter izjavio je u Beogradu da se SAD "ne slažu" sa odlukom srpske vlade da pred Generalnom skupštinom UN iznese inicijativu da to telo od Međunarodnog suda pravde traži mišljenje o legalnosti nezavisnosti Kosova, ali da ''poštuju pravo Srbije, da izabere taj postupak''.
Za zemlje poput Britanije i SAD, koje se protive srpskoj inicijativi moguće opcije su da glasaju protiv, što je relativno teško, s obzirom na neutralnost sprskog pitanja, ili da direktno ili preko neke druge zemlje ulože amandman u pokušaju da na taj način dovedu u pitanje srpski predlog.
Na tu mogućnost ukazao je i britanski ambasador u UN Džon Sojers, koji je rekao da London još nije doneo odluku o tome kako će se izjasniti na Generalnoj skupštini, ali i dodao da su još moguće "neke izmene u samom pitanju".
Za srpsku stranu svaka izmena rezolucije je neprihvatljiva, što su, tokom nedavnog boravka u Njujorku, predsednik Tadić i Jeremić jasno stavili do znanja mnogobrojnim sagovornicima iz sveta.
Članice Generalne skupštine će odluku o usvajanju rezolucije, kojom Srbija traži da to telo UN Međunarodnom sudu pravde postavi pitanje "da li je proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", doneti prostom većinom glasova.
Ukoliko predlog bude usvojen, to postaje zahtev Generalne skupštine svetske organizacije, jer savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde mogu da traže samo organi UN i to pre svega Generalna skupština i Savet bezbednosti.
Usvajanje rezolucije Srbije pred Generalnom skupštinom UN, istakao je Tadić, bilo bi značajno, ne samo za Srbiju, već i za svetsku organizaciju koja nastoji da uspostavi mehanizam za rešavanje konflikata koji bi se mogli uporediti sa onim koji se dogodio na Kosovu i Metohiji.
Savetodavno mišljenje Suda nije pravno obavezujuće, ali, s obzirom na autoritet i ugled suda i njegovog mišljenja, teško da neko u međunarodnoj zajednici može da ga zaobiđe. Srbija se očekuje da će mišljenje Suda pravde otvoriti prostor za nove pregovore o Kosovu.
Prema dosadašnjim izjavama zvaničnika i nezvaničnim informacijama, Srbija prekosutra može da računa na podršku velikog broja malih zemalja, zatim članica pokreta nesvrstanih, izvesnog broja arapskih zemalja i Rusije, kao i na blagonaklonost većine članica Evropske unije.
Glavnu prepreku srpskoj inicijativi na sednici 8. oktobra predstavlja mogućnost da neke zemlje podnesu amandmane u pokušaju da "razvodne" srpsku rezoluciju, ukazuju za Tanjug spoljnopolitički eksperti, dok Beograd najavljuje da će se usprotiviti bilo kakvoj izmeni tog dokumenta.
Rezoluciju će na plenarnoj sednici obrazložiti ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.
Prema predviđenoj proceduri, predsedavajući Generalne skupštine Migel Desko Brokman će posle Jeremićevog izlaganja pozvati prisutne da se, ukoliko žele, jave za reč.
Ukoliko se posle obrazlaganja rezolucije niko ne bi javio za reč, predsedavajući bi mogao da konstatuje da je rezolucija usvojena.
Druga mogućnosti je da se razvije diskusija, konstatuje neslaganje i usvajanje odloži, a treća, koju poznavaoci smatraju najverovatnijom, je da se predlog ali i eventualni amandmani posle diskusije stave na glasanje.
Sam tok sednice umnogome zavisi i od predsedavajućeg, kažu spoljnopolitički eksperti, a to bi, kako se procenjuje Srbiji moglo da ide u prilog, budući da je aktuelni predsednik Brokman bio i prvi značajan glas "za" srpsku inicijativu.
On je u razgovoru sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, prošlog meseca u Njujorku, istakao da je zahtev Srbije od velikog značaja za budućnost UN, jer se time međunarodno pravo vraća u središte diskusije o budućnosti svetske organizacije.
Jedna od glavnih prepreka usvajanju rezolucije je mogućnost da se neke od manjih zemalja, koje nameravaju da podrže dokument, u poslednjem trenutku pod pritiskom odluče da se uzdrže ili da ne prisustvuju glasanju.
Još izvesnija nepovoljna mogućnost je da jedna ili više zemalja zajedno ulože amandman u pokušaju da preformuilšu i razvodne dokument. Eventualni amandmani bi takođe bili stavljeni na glasanje i usvojeni, odnosno odbačeni prostom većinom.
Članice Evropske unije još uvek se nisu zvanično izjasnile kako će glasati, ali izjave više evropskih zvaničnika ukazuju da bi njihov stav mogao biti uzdržanost.
Finska u UN "u svakom slučaju neće glasati protiv inicijative Srbije", najavila je i predsednica Tarja Halonen, dodajući da "ukoliko EU bude imala zajednički stav" - taj stav može biti samo uzdržanost.
Italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini prošle takođe očekuje da će zemlje EU biti uzdržane, a takvu procenu deli i grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani, čija zemlja se smatra jednim od glavnih zagovornika zajedničkog stava o uzdržanosti.
Prema diplomatskim izvorima, sa ovakvim izjašnjavanjem do sada su se složile sve osim jedne članice Evropske unije, budući da Velika Britanija još uvek drži sve opcije otvorenim u očekivanju da Vašington zauzme konkretan stav.
Američki ambasador u Srbiji Kameron Manter izjavio je u Beogradu da se SAD "ne slažu" sa odlukom srpske vlade da pred Generalnom skupštinom UN iznese inicijativu da to telo od Međunarodnog suda pravde traži mišljenje o legalnosti nezavisnosti Kosova, ali da ''poštuju pravo Srbije, da izabere taj postupak''.
Za zemlje poput Britanije i SAD, koje se protive srpskoj inicijativi moguće opcije su da glasaju protiv, što je relativno teško, s obzirom na neutralnost sprskog pitanja, ili da direktno ili preko neke druge zemlje ulože amandman u pokušaju da na taj način dovedu u pitanje srpski predlog.
Na tu mogućnost ukazao je i britanski ambasador u UN Džon Sojers, koji je rekao da London još nije doneo odluku o tome kako će se izjasniti na Generalnoj skupštini, ali i dodao da su još moguće "neke izmene u samom pitanju".
Za srpsku stranu svaka izmena rezolucije je neprihvatljiva, što su, tokom nedavnog boravka u Njujorku, predsednik Tadić i Jeremić jasno stavili do znanja mnogobrojnim sagovornicima iz sveta.
Članice Generalne skupštine će odluku o usvajanju rezolucije, kojom Srbija traži da to telo UN Međunarodnom sudu pravde postavi pitanje "da li je proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", doneti prostom većinom glasova.
Ukoliko predlog bude usvojen, to postaje zahtev Generalne skupštine svetske organizacije, jer savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde mogu da traže samo organi UN i to pre svega Generalna skupština i Savet bezbednosti.
Usvajanje rezolucije Srbije pred Generalnom skupštinom UN, istakao je Tadić, bilo bi značajno, ne samo za Srbiju, već i za svetsku organizaciju koja nastoji da uspostavi mehanizam za rešavanje konflikata koji bi se mogli uporediti sa onim koji se dogodio na Kosovu i Metohiji.
Savetodavno mišljenje Suda nije pravno obavezujuće, ali, s obzirom na autoritet i ugled suda i njegovog mišljenja, teško da neko u međunarodnoj zajednici može da ga zaobiđe. Srbija se očekuje da će mišljenje Suda pravde otvoriti prostor za nove pregovore o Kosovu.
Suroi: Srbiju će podržati mnoge zemlje
Kosovski političar i novinar Veton Suroi ocenio je da će mnogo zemalja u Generalnoj skupštini UN podržati inicijativu Srbije, kao i da to može na godinu ili dve zaustaviti talas njegovog priznavanja.
"Niko ne može biti protiv, pa ni Kosovo, jedne inicijative da sud razmatra legalitet uspostavljanja nezavisne države. To bi bilo van pravne logike", rekao je Suroi za Radio-televiziju B92.
Suroi, koji je bio i član kosovske delegacije u pregovorima o statusu te pokrajine, dodao je da će, ukoliko srpska inicijativa dobije podršku u Ujedinjenim nacijama, dosta zemalja sačekati odluku Međuanrodnog suda pravde.
"Mnoge zemlje koje su van regiona i nemaju neke direktne interese imaće dobar alibi da kažu: 'Mi ćemo sačekati da vidimo šta će sud odlučiti pa ćemo tek tada razmišljati o priznanju'", naveo Suroi.
(agencije/MONDO)
"Niko ne može biti protiv, pa ni Kosovo, jedne inicijative da sud razmatra legalitet uspostavljanja nezavisne države. To bi bilo van pravne logike", rekao je Suroi za Radio-televiziju B92.
Suroi, koji je bio i član kosovske delegacije u pregovorima o statusu te pokrajine, dodao je da će, ukoliko srpska inicijativa dobije podršku u Ujedinjenim nacijama, dosta zemalja sačekati odluku Međuanrodnog suda pravde.
"Mnoge zemlje koje su van regiona i nemaju neke direktne interese imaće dobar alibi da kažu: 'Mi ćemo sačekati da vidimo šta će sud odlučiti pa ćemo tek tada razmišljati o priznanju'", naveo Suroi.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.