Skupština Srbije završila je objedinjenu načelnu raspravu o setu antikorucijskih zakona. Poslanici su razmotrili vladine predloge zakona o zaštiti podataka o ličnosti, o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, o Agenciji za borbu protiv korupcije i o izmenama Zakona o finansiranju političkih stranaka.
Skupština Srbije završila je objedinjenu načelnu raspravu o setu antikorupcijskih zakona.
Poslanici su razmotrili vladine predloge zakona o zaštiti podataka o ličnosti, o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, o Agenciji za borbu protiv korupcije i o izmenama Zakona o finansiranju političkih stranaka.
Zajedno sa tim tačkama dnevog reda, parlament je razmatrao i predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka.
Obraćajući se poslanicima po završetku rasprave, ministarka pravde Snežana Malović zahvalila je onim govornicima koji su prepoznali značaj donošenja zakona potrebnih za borbu protiv korupcije i koji su ukazali na značaj usaglašavanja sa zakonima EU.
Ona je rekla da su u izradi zakona učestvovale sve relevantne institucije i stručnjaci. Malović je navela da će Ministarstvo pravde pažljivo i detaljno razmotriti podnete amandmane i da će usvojiti one koji doprinose poboljšanju tih zakona.
Poslanici opozicije tokom rasprave kritikovali su predložene zakone, ali su navodili i da bi neki predlozi mogli da se poprave amandamanima.
Poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) rekli su da neće glasati za predložene zakone jer su loši i neefikasni. Radikali smatraju da Predlog zakona o zaštiti podataka nije u skladu sa Ustavom Srbije, da je loš, neprecizan, nepotpun i da ostavlja prostor za zloupotrebe važnih podataka.
Poslanica Demokratske stranke Srbije (DSS) Milica Radović pitala je zašto do sada nije donet zakon o borbi protiv korupcije i zašto do sada nisu obezbeđeni uslovi za valjan rad Državne revizorske institucije. Govoreći o Predlogu zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom ona je kazala da bi to mogao da bude dobar zakon i dobro sredstvo u borbi protiv korupcije ukoliko bi pretrpeo izmene.
Poslanik Liberalno demokratske partije (LDP) Zoran Ostojić kazao je da Predlog zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne može da se primenjuje bez zakona o klasifikaciji podataka na čijem usvajanju LDP insistira.
Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija kazala je da će ta poslanička grupa glasati za predložene zakone koji su, prema njenim recima, važni u sprovođenju borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ona je kazala da su ti zakoni neophodni za ubrzanje evropskih integracija Srbije i da su usaglašeni sa evropskim propisima.
Poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugović kazao je da će ti zakoni Srbiju približiti EU i istakao da se predloženih zakona "jedino plaše tajkuni i političke elite koje finasiraju ti tajkuni". "Ovih zakona i EU ne treba da se plaši radnik, profesor, lekar i zanatlija jer oni su radili i kada nisu za to dobijali platu", kazao je Jugović.
Poslanici opozicije prethodno su zatražili da se u Skupstini Srbije raspravlja o svetskoj ekonomskoj krizi i zahtevali obaveštenje o merama koje će Vlada preduzeti kako bi se ublažile posledice te krize na Srbiju.Poslanici su razmotrili vladine predloge zakona o zaštiti podataka o ličnosti, o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, o Agenciji za borbu protiv korupcije i o izmenama Zakona o finansiranju političkih stranaka.
Zajedno sa tim tačkama dnevog reda, parlament je razmatrao i predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka.
Obraćajući se poslanicima po završetku rasprave, ministarka pravde Snežana Malović zahvalila je onim govornicima koji su prepoznali značaj donošenja zakona potrebnih za borbu protiv korupcije i koji su ukazali na značaj usaglašavanja sa zakonima EU.
Ona je rekla da su u izradi zakona učestvovale sve relevantne institucije i stručnjaci. Malović je navela da će Ministarstvo pravde pažljivo i detaljno razmotriti podnete amandmane i da će usvojiti one koji doprinose poboljšanju tih zakona.
Poslanici opozicije tokom rasprave kritikovali su predložene zakone, ali su navodili i da bi neki predlozi mogli da se poprave amandamanima.
Poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) rekli su da neće glasati za predložene zakone jer su loši i neefikasni. Radikali smatraju da Predlog zakona o zaštiti podataka nije u skladu sa Ustavom Srbije, da je loš, neprecizan, nepotpun i da ostavlja prostor za zloupotrebe važnih podataka.
Poslanica Demokratske stranke Srbije (DSS) Milica Radović pitala je zašto do sada nije donet zakon o borbi protiv korupcije i zašto do sada nisu obezbeđeni uslovi za valjan rad Državne revizorske institucije. Govoreći o Predlogu zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom ona je kazala da bi to mogao da bude dobar zakon i dobro sredstvo u borbi protiv korupcije ukoliko bi pretrpeo izmene.
Poslanik Liberalno demokratske partije (LDP) Zoran Ostojić kazao je da Predlog zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne može da se primenjuje bez zakona o klasifikaciji podataka na čijem usvajanju LDP insistira.
Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija kazala je da će ta poslanička grupa glasati za predložene zakone koji su, prema njenim recima, važni u sprovođenju borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ona je kazala da su ti zakoni neophodni za ubrzanje evropskih integracija Srbije i da su usaglašeni sa evropskim propisima.
Poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugović kazao je da će ti zakoni Srbiju približiti EU i istakao da se predloženih zakona "jedino plaše tajkuni i političke elite koje finasiraju ti tajkuni". "Ovih zakona i EU ne treba da se plaši radnik, profesor, lekar i zanatlija jer oni su radili i kada nisu za to dobijali platu", kazao je Jugović.
Opozicija za raspravu o krizi
Opozicija je, javljajući se da reklamira povredu Poslovnika, tražila zakazivanje sednice skupštinskog Odbora za finansije kojoj bi prisustvovali premijer Mirko Cvetković, ministarka finansija Dijana Dragutinović, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić i direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić.
Slavica Đukić-Dejanović izjavila je nakon toga novinarima da je taj zahtev ispunjen i da će Odbor za finansije biti zakazan kada stigne potvrdan odgovor na taj poziv, jer poslanici smatraju da nema svrhe da razgovaraju bez njihovog prisustva. "Mi smo još dok je trajala sednica poslali pisma svim licima koje sam pomenula i nadam se da će to biti u dogledno vreme", kazala je ona.
Prema njenim rečima, u državi će morati svako da radi svoj posao, a sugestije da je potrebno da se i skupština izjasni o svetskoj finansijskoj krizi koja se preliva u Srbiju potpuno su prihvaćene.
Tokom rasprave, šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović kazao je da će, ako se o toj krizi ne bude razgovaralo danas, biti kasno da se razgovara kada se finasijski sistem sruši. "Ako zajedno uložimo svoje autoritete možda napravimo neki pomak i ekonomsku sigurnost građana", kazao je Jovanović.
Poslanik LDP Zoran Ostojić, navodeći da je "jasno da je kriza zakucala i na vrata Srbije", tražio je od guvernera NBS da saopšti gde se nalaze devizne rezerve Srbije i gde se nalazi novac koji se čuva kao obavezna rezerva.
Poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Nenad Popović kazao je da će kriza dostići vrhunac u februaru ili martu sledeće godine i naveo da je to glavna tema svih parlamenata u Evropi i da je potrebno da o tome raspravlja i Skupština Srbije.
On je naveo da je poslednjih nekoliko meseci gubitak na srpskom finasijskom tržištu bio 3,1 milijarda evra i zatržio od vlade da saopšti koje će mere preduzeti povodom ekonomske krize.
Popović je kazao da ne želi da diže paniku, ali je naveo da ne treba zatvarati oči pred problemom.
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić naveo je da ne postoji ekonomska politika vlade već da postoje "političke igrarije" kojima se uništavaju veliki ekonomski projekti kao što su izgradnja auto-puta Horgoš-Požega i energetskog sporazuma sa Rusijom.
Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić pitao je u kojim bankama su devizne rezerve Srbije i da li su te banke ugrožene i da li su možda bankrotirale.
"To su ozbiljna pitanja i morate da nam date odgovor. Značajni su evropski zakoni, ali ovo je značajnije", kazao je Ilić.
Prenos iz UN prekinuo raspravu o finansijskim ugovorima
Skupština Srbije počela je u sredu objedinjenu načelnu raspravu o četiri međunarodna finansijska ugovora, a nakon manje od sat vremena rasprave određena je pauza zbog početka prenosa sednice Generalne skupštine UN.Poslanici će posle pauze nastaviti objedinjenu raspravu o vladinim predlozima zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj "Beogradski autoput i obilaznica", i o potrđivanju Ugovora o garanciji između Srbije i Evropske investicione banke "Obilaznica oko Beograda".
Sa tim tačkama objedinjeni su i Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu zaključenog između Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope kao i Predlog zakona o davanju garancije Srbije Nemačkoj finansijskoj instituciji KFW po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije" (mere zaštite životne sredine u termoelektranama na lignit).
Ministarka za nacionalni investicioni plan Verica Kalanović obrazlažući predložene zakone pozvala je poslanike da ratifikuju te ugovore, jer je reč o četiri velika nacionalna projekta koji su u interesu građana i od kojih će najveću korist imati građani.
Ona je rekla da su u pitanju zajmovi o velikim infrastrukturnim projektima koji su vezani za obilaznicu Beograda, sanaciju mosta Gazela, izgradnju 500 stanova i unapređenje ekologije u okolini termoelektrana.
Kalanović je rekla da je Okvirni ugovor o zajmu zaključen između Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope potpisan 2007. godine i da vredi 10 miliona evra, a da će se tim novcem izgraditi 500 stanova od čega 400 za izbeglice i 100 za socijalno ugrožene.
Ona je kazala da se Ugovorom o garanciji između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj "Beogradski autoput i obilaznica" obezbeđuje 80 miliona evra, a njima će biti izvršena sanacija mosta Gazela, pristupnih puteva, kružnog puta i završetak deonice A obilaznice oko Beograda.
Prema njenim rečima, vrednost Ugovora o garanciji između Srbije i Evropske investicione banke "Obilaznica oko Beograda" je 60 miliona evra koji se odbobrava JP "Putevi Srbije" koja će biti izdvojena za radove na deonici A obilaznici oko Beograda i izgradnju 10 kilometara od Batajnice do Dobanovaca.
Ta dva projekta, prema njenim rečima, će poboljšati infrastrukturu u Srbiji i rasteretiti saobraćaj u glavnom gradu.
Kako je navela, predlog zakona o davanju Garancije Srbije Nemačkoj finansijskoj instituciji KFW vredan je 36 miliona evra, a cilj je rehabilitacija daljinskog grejnog sistema na termoelektrani "Nikola Tesla" i termoelektrani "Kostolac".
Na sednici je kontatovan i prestanak mandata poslanika koji je izabran sa liste Srpske radikalne stranke Verana Panića.
(Beta)
