Pregovarački tim kosovskih privremenih institucija planira da na pregovorima o budućem statusu Kosova zatraži od Beograda nadoknadu za "štetu nanetu privredi ove teritorije nakon 1989. godine".
Pregovarački tim kosovskih privremenih institucija planira da na pregovorima o budućem statusu Kosova zatraži od Beograda nadoknadu za "štetu nanetu privredi ove teritorije nakon 1989. godine".Balkanska istraživačka mreža BIRN, koju je pokrenuo londonski Institut za izveštavanje o ratu i miru, piše u najnovijem istraživanju da bi prištinski tim "time nametnuo defanzivnu poziciju, tako što će Beogradu ispostaviti veliki račun za naknadu štete".
Kosovska delegacija je osnovala poseban tim koji se bavi ekonomskim pitanjima, a u okviru njega postoji zasebna grupa koja prikuplja podatke o pričinjenoj šteti, za koju, kako tvrde, odgovornost snosi Srbija.
Tu grupu, koja se prvi put sastala 6. januara, čini 30 eksperata za ekonomiju, pravo i tehničke nauke, uključujući i zvaničnike iz predsedništva, parlamenta, Kosovske trust agencije nadležne za privatizaciju, i direktora rudnika u "Trepči". Tim predvodi Muhamet Mustafa, direktor Riinvest instituta, neprofitne istrazivacke institucije.
"Pitanja na kojima se posebno insistira uključuju izgubljene prihode usled "antialbanske diskriminacije", kroz neisplaćene plate, penzije i uštedjevine, oštećenja imovine ratnim dejstvima, strani dug i pitanje sukcesije stare jugoslovenske države", izjavio je Mustafa i dodao da će tim pripremiti i izveštaj o ukupnoj ekonomskoj održivosti Kosova.
Član tima Muhamet Sadiku izjavio je da je do 1989. godine, kada je Srbija ukinula autonomiju pokrajine, spoljni dug Kosova iznosio izmedju 850 i 900 miliona dolara, dodajući da je do tada Kosovo upravljalo svojim spoljnim dugom, slično kao i republike Srbija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Sadiku je rekao da je od 1989. godine "Srbija na nezakonit način kontrolisala dugove Kosova, i da od tada kosovske institucije nemaju direktan pristup informacijama u vezi sa time".
"Smatramo da polazna tačka u razgovorima sa MMF-om i Svetskom bankom treba da bude stanje iz 1989, a da sve spekulacije sa kosovskim dugovima nakon toga treba da idu na teret srpske vlade", izjavio je on.
BIRN piše da eksperti iz Prištine kao jedan od glavnih argumenata navode to što se iz dokumenata jasno vidi da je Kosovo doprinosilo zajedničkim sredstvima stare jugoslovenske države na isti način kao i druge federalne jedinice.
Kosovski ekonomisti smatraju da Priština treba da zahteva povraćaj penzionog fonda u vrednosti od 300 miliona evra, 150 miliona evra deponovanih u srpskim bankama za račun Kosova i nekoliko miliona evra kao naknadu za štetu nanetu kosovskim javnim preduzećima i imovini od 1989. godine, navodi BIRN.
(Beta)
