Albanija i Srbija žele dobre odnose i saradnju, za šta postoji veliki potencijal, pre svega u oblasti privrede, kao i svim drugim koja se ne tiču politike, ali nema pomaka dok je "slon u sobi" - Kosovski problem.

Postoje pozitivne tendencije i volja da se prevaziđu negativni stereotipi u odnosima između Srba i Albanaca, porucio je ministar spoljnih poslova Albanije Ditmir Bušati, na početku konferenciju, uz ocenu da će normalizacija odnosa Beogradai Prištine otvoriti put za stabilnost regiona.

"Odnosi Srba i Albanaca mogu biti normalni, oni se progresivno razvijaju, sa usponima i padovima, i incidentima...i imaju veliki neistraženi potencijal", kazao je Bušati.

On je primetio da postoje signali i volja da se prevaziđu stvari iz prošlosti.

"Ali teško je ignorisati slona u prostoriji, a taj slon je Kosovo. Mišljenje Albanije je da je proces normalizacija težak, ali da se uz posredovanje EU razvija. Verujemo u dijalog i kompromis jer jedino će to dovesti do vise stabilnosti u regionu ali i više investicija", rekao je on.

Hanes Svoboda,član Upravnog odbora Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi (CDRSEE) smatra da je za buduće odnose bitno da obe zemlje preuzmu odgovornost ne, samo za sebe već ceo region.

Prema njegovim recima, proces pomirenja je bolan i širi, te ne sme biti ostavljen po strani i prepušten zaboravu.

Svoboda smatra da to pitanje ne bi smelo da bude rešeno otvaranjem drugog, odnosno da to ima posledice po, na primer, Bosnu i Hercegovinu.

Bivši predstavnik EU za Kosovo i nekadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Volfgang Petrič upozorio je da bi propuštanje aktuelne prilike za rešavanje kosovskog pitanja moglo voditi ka stvaranju zamrznutog konflikta u Evropi i poručio da iskustva iz regiona pokazuju da nametnuta rešenja nisu dobra.

Petrič je istakao da je veoma važno da se, pod pokroviteljstvom EU, nastavi dijalog Beograda i Prištine i nađe rešenje, jer će se okolnosti u EU još više menjati s obzirom na predstojeće izbore za Evropski parlament iduće godine koji će u poslaničke klupe, kako tvrdi, uvesti još više ekstremista iz zapadne i centralne Evrope.

"Ako Federika Mogerniji ne uspe onda ne verujem da će njen naslednik pokretati to pitanje i postoji opasnost da taj problem ostane zamrznuti konflikt usred Evrope", rekao je austrijski diplomata.

Koliko Srbi (ne)vole Albance, i obratno (ANKETA)

Direktorka Tanjuga Branka Đukić poručila je na ovom skupu da je neophodno da, Srbi i Albanci koji žive blizu jedni drugih, kojima su istorije i sudbine isprepletane, zajedno sagledaju na čemu u budućnosti mogu da grade kvalitetnije veze.

"Za ono što je prošlo mi nismo odgovorni I ne treba da upiremo prst jedni u druge. Za vreme koje dolazi jesmo. Onoliko koliko nam pripada. Zato treba da iskoristimo i ovu priliku. Da razgovaramo. U interesu naše dece", rekla je Đukić.

I po mišljenju direktorke albanske novinske agencije ATA Armele Krasnići važno je što je nastavljena debata o budućnosti dve nacije, jer je to pitanje ključno za ceo Balkan.

"Složili smo se svi da ta budućnost ne bude budućnost konflikata. Vidimo budućnost kao deo evropske porodice. Izazova ima jos, a mediji takođe treba da daju svoj doprinos", kazala je Krasnići.

Panelisti na ovom skupu bili su Majlinda Bregu iz Regionalnog saveta za saradnju, Đerđi Mura, izvrsni direktor Fonda za Zapadni Balkan, Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku i predsednik Centra za globalizaciju studija Dejan Miletić istoričar i bivši ministar spoljnih poslova Paskal Milo, Nikolom Jaka, predsednik Privredne komore u Tirani, koordinator Nacionalnog konventa za EU Nataša Dragojlović i Nenad Đurđević, savetnik predsednika PKS.

Srbi i Albanci: Da li je moguće pomirenje?

Šefica albanske Unije komora za trgovinu i industriju Ines Mučostepa podsetila je da je robna razmena između dve zemlje dostigla 220 miliona evra, što je po njenoj oceni samo pocetak, ali da nedostaju zajednički projekti i nastupi na tržištu.