Ovako su Albanci zamislili "vojsku Kosova"

Predviđeno je da vojska ima do 5.000 aktivnih pripadnika i da bude multietnička, što znači da bi u njenom sastavu trebalo da budu i pripadnici manjina na KiM, uključujući i Srbe.

"Kosovske snage bezbednosti su ovlašćene da koriste sile, vatreno oružje, alat i opremu koju koriste, kako bi ispunili svoje ustavne i zakonske nadležnosti i duržnosti", navedeno je u zakonima.

Osnovni zadatak KSB, koji će, kako je predviđeno, preći pod ingerencije Ministarstva odbrane, jeste da štiti teritorijalni integritet samoproglašenog Kosova, kao i da štiti građane i zajednice, daje vojnu podršku civilnim vlastima i učestvuje u međunarodnim operacijama.

Zakoni predviđaju da do transformacije u vojsku dođe u periodu od deset godina.

Vrhovni komandant KBS biće predsednik Kosova i on će u hitnim slučajevima moći da naredi mobilizaciju.

Kad je reč o strukturi, vojska će imati Generalštab, na čijem čelu će biti osoba koja će imati čin generala i koju predlaže ministar odbrane, a imenuje kosovski predsednik.

Vojska će imati četiri kategorije pripadnika, odnosno aktivni i rezervni sastav, regrute i veterane, ali i rezervno osoblje, kadete, regrute i civilno osoblje.

Predviđeno je da KBS ima pet komandi - glavni štab, Komandu kopnene sile, nacionalne garde, logističku i komandu za doktrinu i obuku.

Usvojeno: "Vojska Kosova", Srbi napustili Skupštinu

Prema zakonima, dan Kosovskih snaga bezbednosti biće 27. novembar, a simboli himna, zastava, simbol KBS i simboli jedinica KBS.

U zakonu se, kad je reč o naoružanju, navodi da će KBS biti opremljen sistemima oružja u skladu sa potrebama za ispunjavanje svojih nadležnosti i dužnosti.

Mobilizacija KBS se vrši u vreme mira naređenjem komandanta KBS, a u vreme vanrednog stanja naređenjem kosovskog predsednika.

Rama likuje: Slava mučenicima, UČK

Kosovski parlament je juče, bez prisustva poslanika Srpske liste, usvojio u prvom čitanju predlog zakona o kosovskim bezbednosnim snagama, koji definiše nadležnosti, organizaciju i funksionisanje KBS kao mutlietničke, profesionalne, oružane i ovlašćene snage za služenje u zemlji i inostranstvu, u skladu sa ustavnim i zakonskim mandatom u odbrani teritorijalnog integriteta, građana, imovine i interesa Republike Kosovo, a koji podleže demokratskoj građanskoj kontroli.

Usvojen je i Nacrt zakona o kosovskoj službi bezbednosnih snaga, koji, kako se navodi, reguliše opšte uslove službe na principima zakonitosti, profesionalnosti, komandovanja, discipline, poštovanja, časti, transparentnosti, odgovornosti i nediskriminacije.

Zakoni za sada nisu objavljeni na sajtovima Skupštine i Vlade u Prištini.

A KO VODI TU VOJSKU

Kosovske bezbednosne snage"naslednik" su Kosovskog zaštitnog korpusa,formacije koja je nastala, deset godina ranije, demilitarizacijom pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Prvi komandant Zaštitnog korpusa bio je Agim Čeku, nasledio ga je kasnije Sulejman Seljimi. Seljimi je trenutno u zatvoru zbog zločina počinjenog tokom rata, a Čeku je pod optužnicom zbog zloupotreba sa spiskovima veterana OVK, kojima se isplaćuje ratna penzija od pre par meseci.

Kosovski zaštitni korpusi činili su pripadnici OVK, terorističke formacije koja je osnovana 1994.a prvi put se u javnosti pojavila 1996. sa ciljem da se oružanom borbom domognu kosovske nezavisnosti.

Osnivač i vođa OVK bio je Adem Jašari, a u posle njegove smrti(1998) u februaru naredne godine osnovan je Glavništab ove paravojske na čijem čelu je bio Sulejman Seljimi,koga je ubrzo nasledio Agim ČCeku, inače, sada zamenik ministra KBS.

Politički lider ove terorističke organizacije bio je Hašim Tači, kome je ratni nadimak Zmija, sada kosovski predsednik.

Među bivšim vođama je i aktuelni premijer Ramuš Haradinaj, protiv kojeg je Haški tribunal podizao dve optužnice za ratne zločine nad Srbima, ali je u oba slučaja sud doneo oslobađajuće presude zbog nedostatka dokaza.

Spisak zlodela koje su OVK pripadnici počinili na Kosovu i Metohiji protiv srpskog stanovništva je ogroman, a akteri tih dela su i dan-danas, ne samo slobodni, već i na visokim pozicijama u kosovskoj vlasti.

Prema podacima MUP-a Srbije, u više od 1.800 oružanih napada jedinica i "trojki" OVK tokom devedesetih ubijeno je 364, a ranjeno 605 osoba.

Okružni sud u Prištini je 11. jula 1997. godine Tačija proglasio krivim i u odsustvu osudio na 10 godina zatvora. Po toj presudi, Tači je na području Srbije formirao neprijateljsko terorističko udruženje, kao deo OVK.

Sud je utvrdio da je Tači bio među organizatorima napada na objekte, vozila i pripadnike policije, vojske i izbegličke kampove 1993. godine na području Glogovca, u kojima su ubijena četiri i ranjena tri policajca, dok je pokušano ubistvo još 16 ljudi. Međunarodna poternica za Tačijem je u tajnosti ukinuta, a da nikada nije obelodanjeno zašto i na čiji zahtev.

Haradinaj je obuku 1996. godine završio u Albaniji i učestvovao je u stvaranju terorističkih baza u gradovima Kuks (Kukeš) na severu Albanije i Tropoja. Na Kosmet je ušao ilegalno, a trajno se vratio sredinom 1997. godine, kada je s braćom Dautom i Škeljzenom organizovao terorističke napade na policiju širom Metohije.

U aprilu 1998. godine postao je jedan od regionalnih komandanata OVK.

Na njegovu inicijativu u Glođanu je formirana specijalna jedinica "Crni orlovi" u okviru OVK, kojoj se pripisuje odgovornost za mučenja i ubijanja više desetina srpskih civila, čija su tela nađena u Radonjičkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani.

Optužen je za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998. godine na poljoprivrednoj plantaži nađeno više od 20 leševa.

Nazim Ajeti je komandovao grupom "Crvena ruka" i bio je zadužen za čišćenje Podujeva od Srba. Osuđen je na sedam godina zatvora. Učestvovao je sa bratom Avnijem u formiranju Oslobodilačke vojske Bujanovac, Preševo Medveđa i na dušu mu se stavlja paljenje, proterivanje i silovanje građana srpske nacionalnosti.

Husini Ahmeti iz 141. brigade OVK bio je od 1998. zadužen za teritoriju Kosovske Mitrovice. Okrivljen je za više desetina kidnapovanja Srba koja ni do danas nisu pronađeni.

Aktuelni ministar Kosovskih snaga bezbednosti, Rustem Beriša, organizovao je i upravljao zatvorima na teritoriji Orahovca i Prizrena. Učestvovao je u napadu na karaulu VJ na Košarama, a prema svedocima 1999. godine lično je likvidirao nekoliko srpskih vojnika, zbog čega ga je prošle godine Viši sud u Nišu osudio zbog terorizma, tačnije zbog ubistva srpskih vojnika na Košarama 1998.

Salji Beriša je bio zadužen za obuku OVK terorista u kampovima u Albaniji, a zatim i na Kosovu. Smatra se da je direktno po naređenju Hašima Tačija ubio Ekrema Redžu - komandanta "Drinija", koji je ubijen ispred svoje kuće pod misterioznim okolnostima u maju 2000. godine. U vreme rata bio je zadužen za zonu Paštrik. Pod svojom komandom imao je više od 10.000 vojnika.