Predsednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Fausto Pokar pozvao je u ponedeljak pred Generalnom skupštinom UN na hapšenje optuženih Ratka Mladića i Gorana Hadžića i pohvalio Srbiju zbog hapšenja Radovana Karadžića i Stojana Župljanina.
Predsednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Fausto Pokar pozvao je u ponedeljak pred Generalnom skupštinom UN na hapšenje optuženih Ratka Mladića i Gorana Hadžića i pohvalio Srbiju zbog hapšenja Radovana Karadžića i Stojana Župljanina.
Podnoseći redovan godišnji izveštaj Generalnoj skupštini UN, Pokar je u Njujorku, kako je u Hagu saopštio Tribunal, "pohvalio Vladu Srbije za njenu ključnu saradnju hapšenjem Stojana Župljanina i Radovana Karadžića".
Pokar je ocenio da su ta hapšenja "ključan korak ka okončanju procesa pred Tribunalom".
"Predsednik Tribunala je, međutim, naglasio da je i dalje neophodno da države obezbede brzo hapšenje prostalih begunaca - Ratka Mladića i Gorana Hadžića i sprovedu svoju obavezu da sarađuju sa Tribunalom", piše u saopštenju objavljenom popodne u Hagu.
Kašnjenje hapšenja nužno utiče na okončanje rada Tribunala i doprinosi zastojima u brzom odvijanju procesa, upozorio je Pokar.
On je pozvao članice UN da nastave podršku Tribunalu u ispunjenju mandata i okončanju misije, podvlačeći "brojne uspehe" Suda.
Kao krajnji cilj Tribunala, Pokar je naveo osiguravanje da "borba protiv nekažnjivosti ostane prioritet međunarodne zajednice, kao i da domaći partneri suda, naročito u bivšoj Jugoslaviji, nastave da pomažu u privođenju pravdi osoba odgovornih za ozbiljne međunarodne zločine".
Pokar je kao dostignuća Tribunala izdvojio "rekordnu produktinvost", ulogu bez presedana u učvršćivanju i razvoju međunarodnog krivičnog prava i doprinos uspostavljanju mira i pomirenju u bivšoj Jugoslaviji.
Podrška zemalja UN Tribunalu je, naznačio je Pokar, neophodna za okončanje postupaka koji su u toku, za hapšenje begunaca, i za podršku pravosuđu u bivšoj Jugoslaviji.
Od 161 osobe optužene pred Tribunalom, procesi protiv 116 su okončani, postupci su u 43 slučaja počeli, precizirao je predsednik suda u Hagu.
Zatraživši podršku za sudove za ratne zločine u bivšoj Juolsaviji, Pokar je naglasio da te sudove očekuju "hiljade postupaka", pored 13 predmeta koje im je ustupio Tribunal.
Uz ocenu da stalno jača partnerstvo tih sudova i Tribunala i da je napredak u uspostavljanju vladavine prava u bivšoj Jugoslaviji primetan, Pokar je upozorio da su ta dostignuća "i dalje izuzetno krhka".
Podvukao je da još postoje "političke prepreke" za izručenje optuženih državljana jedne države drugim država u regionu.
Kao primer za neophodno poboljšavanje stanja u zatvorima naveo je primer bekstva bosanskog Srbina Radovana Stankovića iz fočanskog zatvora gde je izdržavao kaznu od 20 godina zbog zločina nad Muslimankama u tom gradu 1992. godine.
Postupak protiv Stankovića, Tribunal je ustupio Državnom sudu BiH u Sarajevu,koji ga je i osudio. Stanković još nije nađen.
(Beta)
Podnoseći redovan godišnji izveštaj Generalnoj skupštini UN, Pokar je u Njujorku, kako je u Hagu saopštio Tribunal, "pohvalio Vladu Srbije za njenu ključnu saradnju hapšenjem Stojana Župljanina i Radovana Karadžića".
Pokar je ocenio da su ta hapšenja "ključan korak ka okončanju procesa pred Tribunalom".
"Predsednik Tribunala je, međutim, naglasio da je i dalje neophodno da države obezbede brzo hapšenje prostalih begunaca - Ratka Mladića i Gorana Hadžića i sprovedu svoju obavezu da sarađuju sa Tribunalom", piše u saopštenju objavljenom popodne u Hagu.
Kašnjenje hapšenja nužno utiče na okončanje rada Tribunala i doprinosi zastojima u brzom odvijanju procesa, upozorio je Pokar.
On je pozvao članice UN da nastave podršku Tribunalu u ispunjenju mandata i okončanju misije, podvlačeći "brojne uspehe" Suda.
Kao krajnji cilj Tribunala, Pokar je naveo osiguravanje da "borba protiv nekažnjivosti ostane prioritet međunarodne zajednice, kao i da domaći partneri suda, naročito u bivšoj Jugoslaviji, nastave da pomažu u privođenju pravdi osoba odgovornih za ozbiljne međunarodne zločine".
Pokar je kao dostignuća Tribunala izdvojio "rekordnu produktinvost", ulogu bez presedana u učvršćivanju i razvoju međunarodnog krivičnog prava i doprinos uspostavljanju mira i pomirenju u bivšoj Jugoslaviji.
Podrška zemalja UN Tribunalu je, naznačio je Pokar, neophodna za okončanje postupaka koji su u toku, za hapšenje begunaca, i za podršku pravosuđu u bivšoj Jugoslaviji.
Od 161 osobe optužene pred Tribunalom, procesi protiv 116 su okončani, postupci su u 43 slučaja počeli, precizirao je predsednik suda u Hagu.
Zatraživši podršku za sudove za ratne zločine u bivšoj Juolsaviji, Pokar je naglasio da te sudove očekuju "hiljade postupaka", pored 13 predmeta koje im je ustupio Tribunal.
Uz ocenu da stalno jača partnerstvo tih sudova i Tribunala i da je napredak u uspostavljanju vladavine prava u bivšoj Jugoslaviji primetan, Pokar je upozorio da su ta dostignuća "i dalje izuzetno krhka".
Podvukao je da još postoje "političke prepreke" za izručenje optuženih državljana jedne države drugim država u regionu.
Kao primer za neophodno poboljšavanje stanja u zatvorima naveo je primer bekstva bosanskog Srbina Radovana Stankovića iz fočanskog zatvora gde je izdržavao kaznu od 20 godina zbog zločina nad Muslimankama u tom gradu 1992. godine.
Postupak protiv Stankovića, Tribunal je ustupio Državnom sudu BiH u Sarajevu,koji ga je i osudio. Stanković još nije nađen.
(Beta)
