Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da Međunarodni sud pravde neće po hitnom postupku razmatrati legalnost jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. "Naknadnom proverom sam utvrdio da (Rezolucija UN usvojena na inicijativu Srbije) neće ići po hitnom postupku, tako da ćemo morati da čekamo nekoliko godina", rekao je Cvetković
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da Međunarodni sud pravde neće po hitnom postupku razmatrati legalnost jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
"Naknadnom proverom sam utvrdio da (Rezolucija UN usvojena na inicijativu Srbije) neće ići po hitnom postupku, tako da ćemo morati da čekamo nekoliko godina", rekao je Cvetković na konferenciji za novinare, povodom 100 dana rada Vlade Srbije.
Međunarodni sud pravde primio je u petak, 10. oktobra, zahtev Generalne skupštine UN usvojen u Njujorku 8. doktobra, za savetodavno mišljenje o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu s međunarodnim pravom.
Profesor Tibor Varadi ocenio je prethodno da, ukoliko MSP stane na stanovište da je proglašenje jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije suprotno međunarodnom pravu, sadašnje stanovište Srbije bi postalo potvrđeno stanovište međunarodnog prava, ocenio je .
Varadi, profesor međunarodnog prava, je u u članku "Politici" ukazao da će rezultat razmatranja u MSP biti savetodavno mišljenje, a pošto je reč o krupnom i dalekosežnom pravnom stavu on veruje da će sud u Hagu "tom zadatku pristupiti sa punom strucnom odgovornošću."
Varadi je primetio da mišljenje MSP, po sebi, naravno ne može da vrati Kosmet, ali bi, prema profesoru, odluka takođe imala samo deklarativan značaj da je Srbija tužila neke zemlje koje su priznale ilegalni akt privremenih institucija samouprave u Prištini.
"Da smo tužili, recimo Belgiju (ili bilo koju zemlju), što je priznala Kosovo, efekat naravno ne bi mogao biti vraćanje Kosova, već bi sud u najboljem slučaju odlučio da je priznanje protivno međunarodnom pravu," primetio je Varadi, koji je bio pravnom timu Srbije u višegodišnjem procesu koji je Bosna i Hercegovina svojevremeno pokrenula pred MSP.
Varadi smatra da je pitanje koje je Rezolucijom Generalne skupštine UN sada postavljeno MPS, direktnije i pažnja je usredsređena na samo proglasenje nezavisnosti, a ne što je nekoliko država priznalo taj čin koji zvanični Beograd ocenjuje kao nezakonit.
Prema profesoru Varadiju, ukoliko bi u svom savetodavnom mišljenju MSP stao na stanovište da je proglasenje nezavisnosti Kosmeta suprotno međunarodnom pravu, to bi bio veoma krupan događaj.
"Time bi nastala šansa da se pitanje ponovo otvori," primetio je Varadi, koji je zaključuje da ne vidi kako bi Srbija do te šanse mogla da dođe drugim putem nego stavom MSP.
Sramno je što se većina zemalja Evropske unije, među njima i Nemačka, uzdržale od glasanja na zasedanju Generalne skupštine UN kada se odlučivalo o zahtevu Srbija da Međunarodni sud pravde preispita pravnu zasnovanost proglašenja nezavisnosti Kosova, ocenio je berlinski profesor prava Ekart Štratenšulte."Naknadnom proverom sam utvrdio da (Rezolucija UN usvojena na inicijativu Srbije) neće ići po hitnom postupku, tako da ćemo morati da čekamo nekoliko godina", rekao je Cvetković na konferenciji za novinare, povodom 100 dana rada Vlade Srbije.
Međunarodni sud pravde primio je u petak, 10. oktobra, zahtev Generalne skupštine UN usvojen u Njujorku 8. doktobra, za savetodavno mišljenje o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu s međunarodnim pravom.
Profesor Tibor Varadi ocenio je prethodno da, ukoliko MSP stane na stanovište da je proglašenje jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije suprotno međunarodnom pravu, sadašnje stanovište Srbije bi postalo potvrđeno stanovište međunarodnog prava, ocenio je .
Varadi, profesor međunarodnog prava, je u u članku "Politici" ukazao da će rezultat razmatranja u MSP biti savetodavno mišljenje, a pošto je reč o krupnom i dalekosežnom pravnom stavu on veruje da će sud u Hagu "tom zadatku pristupiti sa punom strucnom odgovornošću."
Varadi je primetio da mišljenje MSP, po sebi, naravno ne može da vrati Kosmet, ali bi, prema profesoru, odluka takođe imala samo deklarativan značaj da je Srbija tužila neke zemlje koje su priznale ilegalni akt privremenih institucija samouprave u Prištini.
"Da smo tužili, recimo Belgiju (ili bilo koju zemlju), što je priznala Kosovo, efekat naravno ne bi mogao biti vraćanje Kosova, već bi sud u najboljem slučaju odlučio da je priznanje protivno međunarodnom pravu," primetio je Varadi, koji je bio pravnom timu Srbije u višegodišnjem procesu koji je Bosna i Hercegovina svojevremeno pokrenula pred MSP.
Varadi smatra da je pitanje koje je Rezolucijom Generalne skupštine UN sada postavljeno MPS, direktnije i pažnja je usredsređena na samo proglasenje nezavisnosti, a ne što je nekoliko država priznalo taj čin koji zvanični Beograd ocenjuje kao nezakonit.
Prema profesoru Varadiju, ukoliko bi u svom savetodavnom mišljenju MSP stao na stanovište da je proglasenje nezavisnosti Kosmeta suprotno međunarodnom pravu, to bi bio veoma krupan događaj.
"Time bi nastala šansa da se pitanje ponovo otvori," primetio je Varadi, koji je zaključuje da ne vidi kako bi Srbija do te šanse mogla da dođe drugim putem nego stavom MSP.
"Sramna uzdržanost zemalja EU"
U komentaru za današnji "Frankfurter rundšau" Štratenšulte, koji je i direktor Evropske akademije u Berlinu, ocenio je da je time "data municija onima koji posredništvo u međunarodnim sukobima ionako smatraju besmislicom".
"Zaista je sramno da se većina zemalja EU, uključujući i Nemačku, uzdržala, kao da je trebalo da se odluči o pauzi za pušenje. Gde je vladavina prava kao najviši prioritet? Kako možemo da budemo verodostojni ako smo prema Srbima ravnodušni samo zato što se plašimo odluke sudija", navodi se u komentaru.
Štratenšulte smatra da su "Srbi pod novim rukovodstvom dobri đaci" i da "trenutno sve rade ispravno".
"Za razliku od velikog prijatelja Zapada, gruzijske usijane glave predsednika Sakašvilija, Srbi ne ulaze u tenkove i ne pokušavaju da ,oslobode' Kosovo. Upravo suprotno: Srbija je privržena međunarodnom pravu", ukazuje autor.
Dodaje da će Srbija "ukoliko sud kaže da odluka o nezavisnosti Kosova nije bila u skladu sa međunardnim pravom, naravno podneti i tužbu".
Srbija će, međutim, isto tako i da "prihvati odluku, ako sudije zaključe da je nezavisnost Kosova bila neizbežna i time sa međunarodnopravnog stanovišta u redu, čime bi se slučaj Kosovo okončao mirno", navodi se u komentaru.
Profesor Štratenšulte navodi da ne čudi što su Amerikanci glasali protiv zahteva Srbije "jer poremećeni odnos SAD prema međunarodnom pravu nije nov."
"U Vašingtonu oduvek važi da onaj ko ne deli naše mišljenje, nije u pravu. Zato Vašingtonu i nije potrebno mišljenje sudija", ukazuje se u komentaru i podseća da su samo one članice EU koje nisu priznale Kosovo glasale za zahtev Srbije.
Štratenšulte smatra da te dve stvari, priznanje Kosova i glasanje o zahtevu da Međunarodni sud da o njemu svoje mišljenje, treba da se odvoje.
"Stav da je nezavisnost Kosova bila neizbežna ne isključuje mogućnost da onaj ko misli drugačije zatraži pravni savet. Može se biti za suverenitet Kosova i istovremeno za zahtev Srbije. U Oslu, Rejkjaviku i Lihtenštajnu su to uvideli, u Briselu, Parizu, Berlinu i Londonu nažalost ne", piše direktor Evropske akademije koja se bavi pitanjima evropskih integracija i širenjem evropskih iudeja.
Podsećajući da je vladavina prava jedna od ključnih vrednosti koje EU želi da uvede i u zemljama zapadnog Balkana, Štratenšulte navodi da "đaci ne uče samo na predavanjima, nego i od uzora" i da je ta šansa propuštena u slučaju glasanja u UN.
(agencije/MONDO)
