Društvo sudija Srbije smatra da reizbor sudija predložen setom pravosudnih zakona omogućava politički obračun sa sudijama i ugrožava nezavisnost pravosuđa, izjavila je u četvrtak članica Upravnog odbora društva Zdravka Pisarić.
Društvo sudija Srbije smatra da reizbor sudija predložen setom pravosudnih zakona omogućava politički obračun sa sudijama i ugrožava nezavisnost pravosuđa, izjavila je u četvrtak članica Upravnog odbora društva Zdravka Pisarić.
"Postojeća rešenja su sasvim dovoljna za odstranjivanje sudija koje ne rade dobro", rekla je Zdravka Pisarić na konferenciji za novinare Društva sudija Srbije.
Društvo je ocenilo da su neustavne prelazne i završne odredbe Nacrta zakona o sudijama, objavljene na internet sajtu Ministarstva pravde www.mpravde.sr.gov.yu i najavilo da će tražiti da se Ustavni sud Srbije izjasni o tom pitanju ako Skupština donese zakon u tom obliku.
U prelaznim odredbama navodi se da sudije izabarane po do sada važećem zakonu nastavljaju funkciju u sudovima u koje su izabrane do 31. jula 2009. godine, a sudije za prekršaje do 31. oktobra 2009. godine.
Pre reizbora sudija, odnosno izbora novih sudija, Visoki savet sudstva doneće odluku o broju sudija i sudija porotnika, i to u roku od 30 dana od dana izbora prvog sastava Visokog saveta sudstva.
Prethodno će za to dobiti saglasnost ministra pravde.
Izbor sudija izvršiće se najkasnije u roku od šest meseci od dana izbora prvog sastava Visokog saveta sudstva.
Sudije izabrane u skladu sa novim zakonom stupiće na funkciju 1. avgusta 2009. godine, a sudije prekršajnih i Višeg prekršajnog suda 1. novembra 2009. godine.
Sudije koje ne budu reizabrane imaće pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci u visini plate koju su imali u trenutku prestanka dužnosti.
Visoki savet sudstva postaviće i vršioce funkcija predsednika sudova i oni će stupiti na dužnost 1. avgusta 2009. godine, odnosno 1. novembra 2009. godine, u prekršajnim sudovima.
Dužnost će obavljati do izbora predsednika u skladu sa novim zakonom, a u roku od šest meseci.
Potpredsednik Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović rekao je da predstavnici udruženja nisu videli te odredbe dok nisu objavljene na sajtu ministarstva, a da su se tokom stručne rasprave protivili reizboru.
"Nikada nismo videli ni Nacrt zakona o sedištu sudova, kojim se predviđa ukidanje 39 opštinskih sudova. Ne zameramo što se ukidaju sudovi, nego zato što nisu jasni kriterijumi za ukidanje sudova, pa se možda radi o političkim kriterijumima", reko je Hadžiomerović.
Predsednica Društva Dragana Boljević zauzela se za javnu raspravu jer se suštinski zakoni ne mogu usvajati bez javne rasprave.
"Ako političari tvrde da ne žele da utiču na nezavisnost sudstva, a mi predlažemo suprotno od onog što je objavljeno na sajtu ministarstva, zašto onda ne prihvate bar javnu raspravu", upitala je Dragana Boljević.
Set pravosudnih zakona upućen je u skupštinsku proceduru i poslanici bi tokom jesenjeg zasedanja trebalo da se izjasne o zakonima o sudijama, Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca, o Javnom tužilaštvu, uređenju sudova, o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima.
Društvo sudija Srbije je kao loše ocenilo i predloženi način izbora članova budućeg Visokog saveta sudstva, koji će imati 11 članova, od kojih šest sudija.
Prema Nacrtu zakona o Visokom savetu sudstva, šest sudija članova saveta biraće Skupština na predlog sudija, ali će prvi put biti birani na predlog sadašnjeg Visokog saveta pravosuđa, što, kako je rekao Hadžiomerović, nije dobro, jer bi i prvi put trebalo da budu izabrani na predlog sudija.
Društvo sudija Srbije se ne slaže i sa rešenjem da se plate sudija određuju na osnovu Zakona o budžetu, jer, kako je ocenjeno, takvo rešenje ugrožava nezavisnost pravosuđa zbog zavisnosti sudija od izvršne i zakonodavne vlasti.
Hadžiomerović je naveo i da bi penzionisane sudije trebalo da dobijaju penziju koja bi iznosila 80 odsto od poslednje plate.
(Beta)
"Postojeća rešenja su sasvim dovoljna za odstranjivanje sudija koje ne rade dobro", rekla je Zdravka Pisarić na konferenciji za novinare Društva sudija Srbije.
Društvo je ocenilo da su neustavne prelazne i završne odredbe Nacrta zakona o sudijama, objavljene na internet sajtu Ministarstva pravde www.mpravde.sr.gov.yu i najavilo da će tražiti da se Ustavni sud Srbije izjasni o tom pitanju ako Skupština donese zakon u tom obliku.
U prelaznim odredbama navodi se da sudije izabarane po do sada važećem zakonu nastavljaju funkciju u sudovima u koje su izabrane do 31. jula 2009. godine, a sudije za prekršaje do 31. oktobra 2009. godine.
Pre reizbora sudija, odnosno izbora novih sudija, Visoki savet sudstva doneće odluku o broju sudija i sudija porotnika, i to u roku od 30 dana od dana izbora prvog sastava Visokog saveta sudstva.
Prethodno će za to dobiti saglasnost ministra pravde.
Izbor sudija izvršiće se najkasnije u roku od šest meseci od dana izbora prvog sastava Visokog saveta sudstva.
Sudije izabrane u skladu sa novim zakonom stupiće na funkciju 1. avgusta 2009. godine, a sudije prekršajnih i Višeg prekršajnog suda 1. novembra 2009. godine.
Sudije koje ne budu reizabrane imaće pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci u visini plate koju su imali u trenutku prestanka dužnosti.
Visoki savet sudstva postaviće i vršioce funkcija predsednika sudova i oni će stupiti na dužnost 1. avgusta 2009. godine, odnosno 1. novembra 2009. godine, u prekršajnim sudovima.
Dužnost će obavljati do izbora predsednika u skladu sa novim zakonom, a u roku od šest meseci.
Potpredsednik Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović rekao je da predstavnici udruženja nisu videli te odredbe dok nisu objavljene na sajtu ministarstva, a da su se tokom stručne rasprave protivili reizboru.
"Nikada nismo videli ni Nacrt zakona o sedištu sudova, kojim se predviđa ukidanje 39 opštinskih sudova. Ne zameramo što se ukidaju sudovi, nego zato što nisu jasni kriterijumi za ukidanje sudova, pa se možda radi o političkim kriterijumima", reko je Hadžiomerović.
Predsednica Društva Dragana Boljević zauzela se za javnu raspravu jer se suštinski zakoni ne mogu usvajati bez javne rasprave.
"Ako političari tvrde da ne žele da utiču na nezavisnost sudstva, a mi predlažemo suprotno od onog što je objavljeno na sajtu ministarstva, zašto onda ne prihvate bar javnu raspravu", upitala je Dragana Boljević.
Set pravosudnih zakona upućen je u skupštinsku proceduru i poslanici bi tokom jesenjeg zasedanja trebalo da se izjasne o zakonima o sudijama, Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca, o Javnom tužilaštvu, uređenju sudova, o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima.
Društvo sudija Srbije je kao loše ocenilo i predloženi način izbora članova budućeg Visokog saveta sudstva, koji će imati 11 članova, od kojih šest sudija.
Prema Nacrtu zakona o Visokom savetu sudstva, šest sudija članova saveta biraće Skupština na predlog sudija, ali će prvi put biti birani na predlog sadašnjeg Visokog saveta pravosuđa, što, kako je rekao Hadžiomerović, nije dobro, jer bi i prvi put trebalo da budu izabrani na predlog sudija.
Društvo sudija Srbije se ne slaže i sa rešenjem da se plate sudija određuju na osnovu Zakona o budžetu, jer, kako je ocenjeno, takvo rešenje ugrožava nezavisnost pravosuđa zbog zavisnosti sudija od izvršne i zakonodavne vlasti.
Hadžiomerović je naveo i da bi penzionisane sudije trebalo da dobijaju penziju koja bi iznosila 80 odsto od poslednje plate.
(Beta)
