• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

"Mi smo dobri drugima samo kada ginemo"

Ne treba da se zanosimo iluzijama o savezništvu - Francuzi su najpre pokazali simpatije za jedan mali narod koji se bori na istoj strani, ali su ubrzo izgubili interesovanje za nas, kaže pisac i akademik Milovan Danojlić.


On je govorio o srpsko-francuskim odnosima povodom obeležavanja stogodišnjice od Velikog rata.

Kroz istoriju se prepričava dan kada su Francuzi 1916. u Poatjeu, univerzitetskom gradu jugozapadno od Pariza, primili srpske ratne izbeglice i 40 srpskih studenata, a Danojlić za TV Prva kaže da to nije bio neki poseban gest, kako se priča.

"To je normalno ponašanje, kao što recimo danas primaju izbeglice iz Sirije. Francuzi nisu o nama bog zna šta znali, osim diplomata i političara. Onda su se pojavile prve pobede u tom ratu, koje su bile naše pobede. Obično se pročujemo kada stradamo i kada ginemo. Razumljivo je da su za jedan mali narod koji se bori na istoj strani pokazali zanimanje i simpatije. Recimo, Apoliner je pisao sa fronta svojoj ljubavnici i nadao se da ako Srbi tako nastave da će on doći ranije kući", istakao je Danojlić.

Danojlić, koji decenijama živi u Parizu, kaže da su tu akciju organizovali profesori u Parizu sa dobrim namerama, iz poštovanja prema narodu koji strada.

Navodi da su to bili vidljivi znaci pažnje, ali da je nastavak priče manje veseo - Francuzi su ubrzo izgubili zanimanje za Srbe.

"Nismo im više bili potrebni. Vremenom su se ta sećanja gubila, na savezništvo i na te slavne godine. Došla je Jugoslavija i njene unutrašnje komplikacije. Francuska je katolička zemlja i pokazivala je zanimanje za neke druge narode, a ne samo za Srbe", kazao je Danojlić.



On podseća da je oružje koje su nam poslali u prvim godinama rata bilo naplaćeno 1927. godine.

"Onaj veliki spomenik zahvalnosti na Kalemegdanu smo pravili mi namećući te uspomene na prijateljstvo, a na otvaranju tog spomenika je bio ministar pošta. Nisu našli nikog važnijeg da pošalju, nego ministra pošta", konstatovao je Danojlić.

U međuvremenu se pojavio rat u Alžiru, a kako kaže akademik, Srbi su slali oružje Alžircima u vreme kad je Francuska čuvala poslednje tragove kolonijalnog carstva. I brod koji je uhvaćen da nosi oružje Alžircima zvao se "Srbija".

"Oni nisu imali nikakvog posebnog razloga da na nas obraćaju pažnju za vreme Brozove Jugoslavije. Sa Jugoslavijom nije bilo dobre saradnje, došla je liberalistička elita okrenuta Americi, onda kad je devedsetih godina Amerika odlučila da smo mi fašisti odnosno izvođači etničkog čišćenja, Francuska je krenula za Amerikom, a ne za nama.

Govorilo se da te ostatke prijateljstva treba uništiti. Na obeležavanju iskrcavanja na Normandiji Francuska nije pozvala ni predstavnike ni komunisticke ni četničke gerile? Jedni i drugi nisu bili pozvani već su bili pozvani bosanska vlada i Hrvati. Osim retkih izuzetaka, Francuzi su se poneli vrlo loše prema nama", naveo je Danojlić.


Danojlić ističe da srpski narod nema prijatelje, da to nisu ni Francuzi, ni Amerikanci, pa ni Rusi. Srbi, kako kaže, takođe veruju u sopstvene laži. Jedna od laži je čuvena priča o zvonima na Notr Dam katedrali 1389. godine, podvlači on.

"Prava priča je ono što se dešava danas. U katedrali visi zastava kosovske države sa odobrenjem današnje francuske države. Nije stvar u tome da bi Francuzi morali sada da budu zainteresovani za Kosovo kao mi, ali neka osnovna pristojnost je mogla da ih obaveže da jednu polupriznatu nepriznatu zemlju, koju oni priznaju, ne moraju da je slave sa svim drugim", rekao je Danojlić.


Razumljiva je potreba malog naroda da traži zaštitu od nekog važnog i velikog, kako kaže Danojlić. On dodaje da nije najgora sudbina biti pripadnik malog naroda - to treba znati nositi.

Rat u kojem je Srbija izgubila 1.247.000 ljudi


"Nas su i Englezi prihvatili. Kad su i oni počeli da ginu sa nama na toj strani, i oni su govorili lepo o nama. Jedini saveznik koji je to platio životom bio je ruski car. Hvala bogu da smo mu digli spomenik jer on mnogo više zaslužuje nego svi drugi saveznici", naveo je akademik.

Tokom Velikog rata, kaže on, postojale su simpatije prema Srbiji iz razumljivih razloga.

"Mi smo dobri samo kada ginemo ali na dobroj strani što se onda desilo. Postojalo je još nešto, postojalo je razumevanje među vojnicima. Francuski vojnici su bili seljaci kao i naši i po toj klasnoj osnovi razume se da su lakše uspostavljali vezu. Francuski oficiri su se divili našem ondašnjem vojniku, jer nije tražio ništa osim parčeta hleba i slanine i ide na juriš. Ovaj njegov je tražio redovne obroke. Takvog vojnika oni nisu videli nigde", zaključio je Danojlić.

Solunski front: Kad su Srbi bili narod najhrabriji

Inicijalizacija u toku...

Komentari 77

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Sumadinac

Sta se buni neko da visi siptarska i kosovo-albanska zastava po Francuskoj kada po hotelima sirom Srbije se ore sahovnice hrvatske a pod tim znakom su Hrvati 1.000.000 Srba pravoslavnih unustili na zverski nacin. Da ne govorimo o okupiranim Zapadnosrpskim zemljama od 1995.do danas.

Maxo

Nije nas Francuz ni Nemac slao na Goli Otok i tamo likvidirao..Taj sto je to radio posle je i u onoj i u ovoj vlasti udomio bogato i sina i unuka,a vi Srbi gledajte nemo. A takvih primera je mnooogoo. I danas zivimo u istoj prici samo su neki novi na vlasti i za to ce ih neko nagraditi.

Лазар

Крушевац за престоницу!

MONDO REPORTAŽA