Skupština Srbije završila je rad u petak uveče u 20.30 sati, a raspravu o amandmanima na Predlog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije nastaviće u subotu u 10.00 sati. Poslanici SRS i NS kritikovali su Predlog zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela ističući da pravno lice ne može da bude krivično odgovorno, već samo fizičko lice.
Skupština Srbije završila je rad u petak uveče u 20.30 sati, a raspravu o amandmanima na Predlog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije nastaviće u subotu u 10.00 sati.
Poslanici bi trebalo da razmotre još sedam amandmana na taj zakonski predlog, a sledeća tačka dnevnog reda je rasprava o amandmanima na izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka.
Poslanici Liberalno demokratske partije istakli su u raspravi značaj veće depolitizacije i nepristrasnosti u izboru članova Agencije za borbu protiv korupcije.
LDP je naveo da ličnosti angažovane u Agenciji moraju biti od autoriteta i odluke donositi samostalno.
Šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović rekao je da su postojeći institucionalni mehanizmi za borbu protiv korupcije nedovoljni i neefikasni pre svega zbog prenaglašenog uticaja izvršne vlasti.
Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija rekla je da će ta poslanička grupa podržati amandmane LDP-a koji se odnose na depolitizaciju i nepristrasnost agencije.
Poslanici Srpske radikalne stranke ocenili su da vlast ne namerava istinski da se obračuna sa kriminalom i korupcijom.
Radikali su ocenili da zakon ima cilj da zadrži postojeći stepen korupcije, a da će obaveza da funkcioneri prijavljuju svoju imovinu, ostati i bez usvajanja predloženog zakona.
Radikali su tvrdili da vlast pravi agenciju koja nije ni državni organ ni politička organizacija, već je parapolitički organ, kako su rekli "sredstvo prinude".
Poslanici Nove Srbije smatraju da je neralano da izjednačavati platu direktora agencije sa platom ministra, a poslanici DSS da je potreban "stvarni i potpuni obračun s korupcijom" i da bi predlozenim zakonom na tome trebalo insistirati, jer kako je to bila jedna od centralnih tema većine stranaka u izbornoj kampanji.
Prema Predlogu zakona o Agenciji za brobu protiv korupcije, nju čine direktor i Odbor koji, prema nacrtu zakona, ima devet članova, a koje bira parlament na predlog ovlašćenih predlagača.
Među njima su predsednik Republike, Vlada, Administrativni odbor skupštine, Vrhovni kasacioni sud, Državna revizorska institucija, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, Socijalno-ekonomski savet, Advokatska komora Srbije i Udruženje novinara.
Članovi Agencije biraju se na četiri godine.
Pre ove rasprave poslanici su pretresali i Predlog zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Poslanici SRS i NS kritikovali su zakonski ističući da pravno lice ne može da bude krivično odgovorno, već samo fizičko lice.
Poslanik SRS Aleksandar Martinović kazao je tokom rasprave u pojedinostima da je celokupna koncepcija tog predloga zakona sporna i da ono što piše u predloženom zakonu "anulira dostignuća krivičnog prava".
"Samo fizičko lice koje ima psihološke elemente - svest i volju može da bude krivično odgovorno. Pravno lice ne može iz prostog razloga što nema biološki subjektivitet. Pravno lice je jedna pravna konstrukcija", kazao je Martinović.
On je rekao da je u predloženom zakonu suviše široko postavljen princip objektivne odgovornosti i da se neće znati ko odgovara za to krivično delo, ni ko ga je počinio.
Poslanik SRS Zoran Krasić ocenio je da je Predlog zakona samo "obična knjiga reči koja se svodi na isto, da bi se zamaglila suština".
Poslanik NS Srđan Spasojević takođe je kazao da je nelogično da pravno lice može biti odgovorno i naveo da "nema subjektivne odgovornosti pravnog lica".
Ministarka pravde Snežana Malović kazala je da niz međunarodnih konvencija preporučuje donošenje tog zakona i navela da je "niko ne može ubediti da za zagađenje životne sredine u Pancevu postoji isključivo odgovornost samo fizičkog lica".
Tim predlogom zakona prvi put se predviđa odgovornost pravnog lica za krivična dela, a do sada je bila utvrđena samo prekršajna ili odgovornost za privredni prestup.
Pravno lice odgovara za krivično delo koje u okviru svojih poslova učini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari korist.
Kako se dodaje, odgovornost pravnog lica postoji i ako odgovorno lice nije vršilo nadzor ili kontrolu čime je omogućeno da fizičko lice izvrši krivično delo u korist pravnog lica.
Taj zakon primenjuje se na domaće i strano pravno lice koje odgovara za krivično delo počinjeno na teritoriji Srbije, kao i za krivično delo učinjeno u inostranstvu na šettu Republike.
Vrste krivičnih sankcija predviðene predlogom zakona su kazna, uslovna osuda i mera bezbednosti.
Kazna može biti novčana ili prestanak pravnog lica. Novčana kazna ne može biti manja od 100.000 dinara ni veća od 500 miliona dinara.
Pravno lice prestaje da postoji brisanjem iz registra koji vodi nadležni organ.
Predlogom zakona je predviđeno i da pravno lice može biti oslobođeno kazne ako otkrije i prijavi krivično delo pre nego što je saznalo za pokretanje krivičnog postupka i ako dobrovoljno i bez odlaganja otkloni nastale štetne posledice ili izvrši povraæaj protiv pravno stečene imovinske koristi.
Mere bezbednosti koje se izriču su zabrana obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova, oduzimanje predmeta, javno objavljivanje presude, a sud može izreći jednu ili više mera bezbednosti.
Prethodno su poslanici Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije tražili sednicu na kojoj bi se raspravljalo o državnoj politici prema Kosovu i o Euleksu.
Poslanik DSS Jovan Palalić tražio je da predstavnici Vlade Srbije odgovore da li sa drugim zemljama razgovaraju o tome kada će da priznaju nezavisnost Kosova, navodeći da je premijer Crne Gore Milo Đukanović u intervjuu kazao da se sa zvaničnom Srbijom dogovorio o tome kada to uraditi.
Palalić je rekao da u parlament treba da dođe predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i resorni ministar i objasne poslanicima i građanima kakvu politika vode.
Poslanici SRS zatražili su da se na dnevni red stavi rezolucija o Kosovu i Metohiji koju je podnelo 108 poslanika SRS, DSS i Nove Srbije. Poslanica SRS Vjerica Radeta kazala je da je potrebno sataviti tu rezoluciju na dnevni red kako bi se videlo šta ko misli o "nasilničkoj misiji Euleks na teritoriji Kosova i Metohije.
Radikali za govornicom komentarišu i izjavu predsednika Borisa Tadića o Euleksu navodeći da je ona zbunjujuća i da "dezavuiše građane".
Poslanici LDP-a zatražili su da predsednica parlamenta u 13 časova odredi pauzu kako bi svi zainteresovani poslanici mogli da prisustvuju sednici Odbora za industriju na koju će doći ministar za energetiku Petar Škundrić i na kojoj će govoriti o poskupljenju gasa.
Predsednica Skupštine Srbije rekla je da ne može da prihvati predlog LDP navodeći da ne treba ni jedan odbor da blokira rad skupštine i dodala da odbor verovatno neće biti završen do redovne pauze i da će poslanici tada moći da prisustvuju odboru.
(agencije/MONDO)
Poslanici bi trebalo da razmotre još sedam amandmana na taj zakonski predlog, a sledeća tačka dnevnog reda je rasprava o amandmanima na izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka.
Poslanici Liberalno demokratske partije istakli su u raspravi značaj veće depolitizacije i nepristrasnosti u izboru članova Agencije za borbu protiv korupcije.
LDP je naveo da ličnosti angažovane u Agenciji moraju biti od autoriteta i odluke donositi samostalno.
Šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović rekao je da su postojeći institucionalni mehanizmi za borbu protiv korupcije nedovoljni i neefikasni pre svega zbog prenaglašenog uticaja izvršne vlasti.
Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija rekla je da će ta poslanička grupa podržati amandmane LDP-a koji se odnose na depolitizaciju i nepristrasnost agencije.
Poslanici Srpske radikalne stranke ocenili su da vlast ne namerava istinski da se obračuna sa kriminalom i korupcijom.
Radikali su ocenili da zakon ima cilj da zadrži postojeći stepen korupcije, a da će obaveza da funkcioneri prijavljuju svoju imovinu, ostati i bez usvajanja predloženog zakona.
Radikali su tvrdili da vlast pravi agenciju koja nije ni državni organ ni politička organizacija, već je parapolitički organ, kako su rekli "sredstvo prinude".
Poslanici Nove Srbije smatraju da je neralano da izjednačavati platu direktora agencije sa platom ministra, a poslanici DSS da je potreban "stvarni i potpuni obračun s korupcijom" i da bi predlozenim zakonom na tome trebalo insistirati, jer kako je to bila jedna od centralnih tema većine stranaka u izbornoj kampanji.
Prema Predlogu zakona o Agenciji za brobu protiv korupcije, nju čine direktor i Odbor koji, prema nacrtu zakona, ima devet članova, a koje bira parlament na predlog ovlašćenih predlagača.
Među njima su predsednik Republike, Vlada, Administrativni odbor skupštine, Vrhovni kasacioni sud, Državna revizorska institucija, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, Socijalno-ekonomski savet, Advokatska komora Srbije i Udruženje novinara.
Članovi Agencije biraju se na četiri godine.
Pre ove rasprave poslanici su pretresali i Predlog zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Poslanici SRS i NS kritikovali su zakonski ističući da pravno lice ne može da bude krivično odgovorno, već samo fizičko lice.
Poslanik SRS Aleksandar Martinović kazao je tokom rasprave u pojedinostima da je celokupna koncepcija tog predloga zakona sporna i da ono što piše u predloženom zakonu "anulira dostignuća krivičnog prava".
"Samo fizičko lice koje ima psihološke elemente - svest i volju može da bude krivično odgovorno. Pravno lice ne može iz prostog razloga što nema biološki subjektivitet. Pravno lice je jedna pravna konstrukcija", kazao je Martinović.
On je rekao da je u predloženom zakonu suviše široko postavljen princip objektivne odgovornosti i da se neće znati ko odgovara za to krivično delo, ni ko ga je počinio.
Poslanik SRS Zoran Krasić ocenio je da je Predlog zakona samo "obična knjiga reči koja se svodi na isto, da bi se zamaglila suština".
Poslanik NS Srđan Spasojević takođe je kazao da je nelogično da pravno lice može biti odgovorno i naveo da "nema subjektivne odgovornosti pravnog lica".
Ministarka pravde Snežana Malović kazala je da niz međunarodnih konvencija preporučuje donošenje tog zakona i navela da je "niko ne može ubediti da za zagađenje životne sredine u Pancevu postoji isključivo odgovornost samo fizičkog lica".
Tim predlogom zakona prvi put se predviđa odgovornost pravnog lica za krivična dela, a do sada je bila utvrđena samo prekršajna ili odgovornost za privredni prestup.
Pravno lice odgovara za krivično delo koje u okviru svojih poslova učini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari korist.
Kako se dodaje, odgovornost pravnog lica postoji i ako odgovorno lice nije vršilo nadzor ili kontrolu čime je omogućeno da fizičko lice izvrši krivično delo u korist pravnog lica.
Taj zakon primenjuje se na domaće i strano pravno lice koje odgovara za krivično delo počinjeno na teritoriji Srbije, kao i za krivično delo učinjeno u inostranstvu na šettu Republike.
Vrste krivičnih sankcija predviðene predlogom zakona su kazna, uslovna osuda i mera bezbednosti.
Kazna može biti novčana ili prestanak pravnog lica. Novčana kazna ne može biti manja od 100.000 dinara ni veća od 500 miliona dinara.
Pravno lice prestaje da postoji brisanjem iz registra koji vodi nadležni organ.
Predlogom zakona je predviđeno i da pravno lice može biti oslobođeno kazne ako otkrije i prijavi krivično delo pre nego što je saznalo za pokretanje krivičnog postupka i ako dobrovoljno i bez odlaganja otkloni nastale štetne posledice ili izvrši povraæaj protiv pravno stečene imovinske koristi.
Mere bezbednosti koje se izriču su zabrana obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova, oduzimanje predmeta, javno objavljivanje presude, a sud može izreći jednu ili više mera bezbednosti.
Prethodno su poslanici Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije tražili sednicu na kojoj bi se raspravljalo o državnoj politici prema Kosovu i o Euleksu.
Poslanik DSS Jovan Palalić tražio je da predstavnici Vlade Srbije odgovore da li sa drugim zemljama razgovaraju o tome kada će da priznaju nezavisnost Kosova, navodeći da je premijer Crne Gore Milo Đukanović u intervjuu kazao da se sa zvaničnom Srbijom dogovorio o tome kada to uraditi.
Palalić je rekao da u parlament treba da dođe predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i resorni ministar i objasne poslanicima i građanima kakvu politika vode.
Poslanici SRS zatražili su da se na dnevni red stavi rezolucija o Kosovu i Metohiji koju je podnelo 108 poslanika SRS, DSS i Nove Srbije. Poslanica SRS Vjerica Radeta kazala je da je potrebno sataviti tu rezoluciju na dnevni red kako bi se videlo šta ko misli o "nasilničkoj misiji Euleks na teritoriji Kosova i Metohije.
Radikali za govornicom komentarišu i izjavu predsednika Borisa Tadića o Euleksu navodeći da je ona zbunjujuća i da "dezavuiše građane".
Poslanici LDP-a zatražili su da predsednica parlamenta u 13 časova odredi pauzu kako bi svi zainteresovani poslanici mogli da prisustvuju sednici Odbora za industriju na koju će doći ministar za energetiku Petar Škundrić i na kojoj će govoriti o poskupljenju gasa.
Predsednica Skupštine Srbije rekla je da ne može da prihvati predlog LDP navodeći da ne treba ni jedan odbor da blokira rad skupštine i dodala da odbor verovatno neće biti završen do redovne pauze i da će poslanici tada moći da prisustvuju odboru.
(agencije/MONDO)
