Uz pomoć Rumunije, Srbija može brže u EU? | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Srbija

Uz pomoć Rumunije, Srbija može brže u EU?

Izvor mondo.rs
Izvor mondo.rs

Da li je Srbija dobro iskoristila 2018. u procesu približavanja EU, kako može da joj pomogne Rumunija, predsedavajući EU u prvoj polovini 2019, a da li će turbulencije u EU odmoći, rapravljalo se danas u Beogradu.

eu srbija, evropska unija, srbija Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Srbija je u 2018. godini ponovo otvorila dva poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU. Da li je to mnogo ili malo i šta nas očekuje u 2019 godini, raspravljalo se, između ostalog, na panelu "Od Austrije do Rumunije - Kakvi su izgledi za proširenje Unije koja se bavi sobom".

"Rezultat je dobar. Ne treba brkati brzinu i kvantitet (donošenja zakona ili otvaranja pregovaračkih poglavlja) sa kvalitetom. Važno je da se proces kreće i da se radi na vladavini prava, koje se provlači kroz sva poglavlja jer je fundament cele EU", optimista je Sem Fabrici, šef Misije EU u Srbiji.

Parlament "ne radi" posao

Da će Srbija, kao i ostale zelje regiona, nešto posebno dobro iskoristiti "balkansko" predsedavanje EU Rumunije, Srđan Majstorović nije baš uveren. "Samit EU u Sibiu je u maju sledeće godine. Već sad bi za njega trebalo da imamo regionalne inicijative, ili bar posebne inicijative zemalja kandidata. U Srbiji pritom evropski put nije u pažnji javnosti, situacija je takva da je izostala čak i reakcija na konstataciju EU u dokumentu o praćenju napretka da naš parlament ne obavlja svoju osnovnu funkciju - kontrolu izvršne vlasti", kaže Majstorović.

Ambasador Austrije u Srbiji, zemlje koja za koju nedelju predaje predsedavanje EU Rumuniji, Nikolas Luteroti se slaže i kaže da je broj poglavlja i posledica evropskih okolnosti u vreme njihovog otvaranja.

Što se tiče previranja u Evropskoj Uniji, od Brexita i izbora za evropski parlament do pitanja imigracije, i tu je diplomata Fabrici optimističan.

"Evropa se neće mnogo promeniti ni posle izbora, bar ne u delu koji se tiče Zapadnog Balkana. Sve velike političke grupacije u EU, populisti, liberali, socijalisti, su se izjasnili za politiku proširenja, tako da se tu ništa ne menja. Sve je na regionu, da nastavi reforme, uvede vladavinu prava, pomire se države međusobno i pokaže inicijativu ka Briselu", kaže Fabrici.

Dva otvorena poglavlja, malo ili mnogo stvar je gledanja u polupunu ili polupraznu čašu, kaže Srđan Majstorović, predsednik UO Centra za evropske politike, koji je i organizator panela.

"Mislim da Srbija može i mora da bude ambicioznija od toga da svake godine otvara po dva poglavlja, iako svi znamo da ne zavisi sve od nje. A bojim se da ceo region u 2019. može da zapadne 'zimski san', čekajući da vidi šta će se dogoditi u EU i sa EU", kaže Majstorović.

Veliki izazov koji sledi zove se "trek rekord" (en. track record - pregled postignutog), odnosno da se uveri EU da se u dosadašnjem napretku primenjuju evropski propisi a ne samo da su izglasani (prepisani) zakoni u Skupštini.

KORAK KA EU: Otvorili smo još dva poglavlja

"Sa poglavljima 23 (pravosuđe i osnovana ljudska prava) i 24 (prvda, sloboda i bezbednost) uši smo u potpuno novu fazu pregovora i to nije lako. Test će biti velike stvari koje se događaju u reformi pravosuđa, recimo uvođenje besplatne pravne pomoći kao potpuno novog sistema, ili novi zakon o migracijama i azilu. Imali smo veliku pomoć i podršku od Austrije a ništa manje ne očekujemo ni od  Rumunije", kaže prof. Tanja Mišćević, šef srpskog Pregovaračkog tima za pristupanje EU.

A iskustva sa primenom propisa, i to loših, ima upravo Rumunija.

Rezolucija EP o Srbiji: Ekonomija dobro, prava baš i ne

"Imali smo problema sa primenom propisa i zbog toga smo kao član EU bili pod prismotrom Brisela. Zbog toga imamo i to iskustvo, i možemo mnogo da pomognemo Srbiji, ako zatraži", rekla je ambasadorka te zemlje u Srbiji, Oana-Kristina Popu.

Ali Rumunija je i primer šta znači biti blizu i u EU.

Proširenje EU: Hrvati se opet žale na Srbiju

"Kada smo počeli pregovore 2002. godine, Rumunija je imala BDP isti kao Srbija, a četiri godine kasnije, kada smo iz završili ali još nismo bili član (ušli su 2007), privredni rast je već bio veći od šest odsto i danas je takođe najveći u ovom delu sveta. Pritom, privreda Rumunije više nije samo Bukurešt, već je izvršena decentralizacija pa se sada i mnogi rumunski gradovi prijavljuju za titulu 'pametnih gradova'", kaže Popa.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 17

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Zlatan Lav av

Dajte bre referendum o tome... Nas će rumunija i bugarska da uvode u eu... Na šta smo mi spali...da smo najsiromasnija drzava u evropi..pokeadeni i obespravljeni u sopstvenoj drzavi ...

Srki

Ma koja bre evropa

dufko

Ne može Srbiji Bog da pomogne koliko smo daleko od ostatka Evrope ...

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU