"Mi kažemo da to nije dobro, mi ne podržavamo formiranje vojske Kosova, jer mi ne priznajemo Kosovo kao nezavisnu državu. Dakle, treba da se poštuje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN", kazao je Aleksandrovič.

On je objasnio da "stav Ukrajine po ovom pitanju proizlazi iz zvaničnog stava Ukrajine".

"A to je da mi ne priznajemo jednostranu nezavisnost Kosova. Mi kažemo da je Kosovo suvereni deo teritorije Srbije", rekao je Aleksandrovič.

On je istovremeno, na pres konferenciji, ranije u Beogradu, zamerio Srbiji što je juče u Generalnoj skupštini UN opet glasala protiv Ukrajine.

Ukrajinski ambasador navodi da je u julu, tokom posete predsednika Ukrajine Petra Porošenka Beogradu, "postignut džentlmenski dogovor da ne glasamo jedni protiv drugih", a Srbija je juče, kaže, bila jedna od 19 zemalja koje su glasale protiv rezolucije, iznete na predlog Ukrajine, protiv militarizacije Krima i Azovskog i Crnog mora.

"Srbija je mogla barem da se uzdrži", rekao je Aleksandrovič.

On je dodao da je rezolucija, u kojoj se navodi da prisustvo ruske vojske na Krimu protivreči nacionalnom suverenitetu, političkoj nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Ukrajine i osuđuje Rusija zbog toga što je izgradila most preko Kerčkog moreuza, usvojena zahvaljujući glasovima 66 zemalja.

Ruski ambasador: Grubo kršenje Rezolucije 1244

"Ne razumemo, na žalost, potez Srbije. A mi smo glasali protiv članstva Kosova u Interpolu", rekao je Aleksandrovič i poručio da Ukrajina "konkretnim koracima dokazuje to što ne priznaje nezavisnost Kosova".

Tončev zapretio ambasadoru Ukrajine

On takođe naveo da Kijev "nije srećan" što se Srbija nije priključila međunarodnim sankcijama protiv Rusije, mada, kaže, "razume" da je to zbog velikog obima srpsko-ruske trgovinske razmene.

"NA ISTOKU UKRAJINE RATOVALO 370 SRBA"

Ukrajinski ambasador u Srbiji kaže da je, prema podacima ukrajinske bezbednosne službe, od aprila 2014. do danas oko 370 srpskih državljana ratovalo na istoku Ukrajine.

On je na konfenciji za medije objasnio da taj broj obuhvata one koji su otišli na početku sukoba, ali i kasnije, kao i one koji su se vratili u Srbiju i one koji su u međuvremenu ponovo otišli na tamošnje ratište.

"Nadam se da će saradnja između Službe bezbednosti Ukrajine i (srpske) Bezbednosno-informativne agencije biti pojačana, kako bi se pojačale mere protiv ovih državljana", kazao je Aleksandrovič.

On je rekao da "ukrajinska strana redovno šalje spiskove s imenima ovih ljudi".