Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić izjavio je da Nacrt zakona o nacionalnim savetima predviđa formiranje posebnih biračkih spiskova, koji će biti korišćeni prilikom neposrednih izbora za nacionalne savete.
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić izjavio je da Nacrt zakona o nacionalnim savetima predviđa formiranje posebnih biračkih spiskova, koji će biti korišćeni prilikom neposrednih izbora za nacionalne savete.
Čiplić je u intervjuu za novosadski "Dnevnik" rekao da se jedna od ključnih odredbi radne verzije Nacrta zakona odnosi na proceduru izbora nacionalnih saveta i da je rešenje tog pitanja "postavljeno asimetrično i dosta fleksibilno".
"To znači da će postojati mogućnost da se saveti biraju na najdemokratskiji način, dakle neposredno, uz formiranje posebnih biračkih spiskova, ali i da se biraju posredno, elektorski", rekao je on.
Prema njegovim rečima, ministarstvo je time želelo da uvaži želje, kapacitete i specifičnosti nacionalnih saveta, ali i činjenicu da su neke zajednice velike, da žive na kompaktnom prostoru, a da su neke male ili da su teritorijalno razuđene.
"Formiranje posebnog biračkog spiska je prva i najdelikatnija mera nakon donošenja zakona, i to je pretpostavka održavanja i direktnih i elektorskih izbora. Jer, izbori će biti istovremeno održani za sve nacionalne savete", rekao je Čiplić.
On je kazao da su posebni birački spiskovi kod nekih nacionalnih saveta izazvali rezerve i strahove, dok su drugi saveti na njima insistirali.
Prema Čiplićevim rečima, zakonodavac je predvideo da nacionalne zajednice koje ne upišu više od 50 odsto svoje populacije u posebne biračke spiskove imaju elektorske izbore.
Time se izbegava da, kako je naveo, postojeći nacionalni saveti, kojima je istekao mandat, u ime nacionalne zajednice opredeljuju način izbora, već je to pitanje potpuno objektivizovano.
Čiplić je naveo da će vođenje posebnih biračkih spiskova biti stvar državnih organa Srbije i predviđeno je da bude u ingerenciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava, uz asistenciju nadležnih organa u lokalnim samoupravama koji vode i opšte biračke spiskove.
"Kada je u pitanju formiranje manjinskog biračkog spiska, otežavajuća okolnost je činjenica da opšti birački spisak nema za ovaj posao upotrebljive podatke jer u njemu nema nacionalnosti birača", rekao je ministar za ljudska i manjinska prava.
Zato će se, kako je rekao, koristiti neke druge relevantne državne baze podataka, ali će temelj činiti inicijalni birački spisak, koji će biti formiran nakon donošenja zakona, i to na osnovu javnog poziva da se građani svih nacionalnih zajednica upišu na poseban birački spisak.
Nacionalnim savetima ministarstvo je dostavilo radnu verzija teksta i ostavljen im je rok do 28. novembra, do kada bi trebalo da dostave svoje primedbe, koje će biti proučene pre utvrđivanja konačnog teksta zakona, koji će biti upućen Vladi Srbije na usvajanje.
(Beta)
Čiplić je u intervjuu za novosadski "Dnevnik" rekao da se jedna od ključnih odredbi radne verzije Nacrta zakona odnosi na proceduru izbora nacionalnih saveta i da je rešenje tog pitanja "postavljeno asimetrično i dosta fleksibilno".
"To znači da će postojati mogućnost da se saveti biraju na najdemokratskiji način, dakle neposredno, uz formiranje posebnih biračkih spiskova, ali i da se biraju posredno, elektorski", rekao je on.
Prema njegovim rečima, ministarstvo je time želelo da uvaži želje, kapacitete i specifičnosti nacionalnih saveta, ali i činjenicu da su neke zajednice velike, da žive na kompaktnom prostoru, a da su neke male ili da su teritorijalno razuđene.
"Formiranje posebnog biračkog spiska je prva i najdelikatnija mera nakon donošenja zakona, i to je pretpostavka održavanja i direktnih i elektorskih izbora. Jer, izbori će biti istovremeno održani za sve nacionalne savete", rekao je Čiplić.
On je kazao da su posebni birački spiskovi kod nekih nacionalnih saveta izazvali rezerve i strahove, dok su drugi saveti na njima insistirali.
Prema Čiplićevim rečima, zakonodavac je predvideo da nacionalne zajednice koje ne upišu više od 50 odsto svoje populacije u posebne biračke spiskove imaju elektorske izbore.
Time se izbegava da, kako je naveo, postojeći nacionalni saveti, kojima je istekao mandat, u ime nacionalne zajednice opredeljuju način izbora, već je to pitanje potpuno objektivizovano.
Čiplić je naveo da će vođenje posebnih biračkih spiskova biti stvar državnih organa Srbije i predviđeno je da bude u ingerenciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava, uz asistenciju nadležnih organa u lokalnim samoupravama koji vode i opšte biračke spiskove.
"Kada je u pitanju formiranje manjinskog biračkog spiska, otežavajuća okolnost je činjenica da opšti birački spisak nema za ovaj posao upotrebljive podatke jer u njemu nema nacionalnosti birača", rekao je ministar za ljudska i manjinska prava.
Zato će se, kako je rekao, koristiti neke druge relevantne državne baze podataka, ali će temelj činiti inicijalni birački spisak, koji će biti formiran nakon donošenja zakona, i to na osnovu javnog poziva da se građani svih nacionalnih zajednica upišu na poseban birački spisak.
Nacionalnim savetima ministarstvo je dostavilo radnu verzija teksta i ostavljen im je rok do 28. novembra, do kada bi trebalo da dostave svoje primedbe, koje će biti proučene pre utvrđivanja konačnog teksta zakona, koji će biti upućen Vladi Srbije na usvajanje.
(Beta)
