Skupština Srbije usvojila je rebalans budžeta za 2008. godinu u kojem je deficit povećan sa 40,9 na 45,8 milijardi dinara. Za rebalans budžeta glasali su samo poslanici vladajuće koalicije. Na početku rada Skupštine poslanici opozicije nisu govorili o amandmanima već su reklamirali povrede Poslovnika, a poslanici DSS zatražili su hitnu raspravu o smeni Vlade Srbije.
Skupština Srbije usvojila je rebalans budžeta za 2008. godinu u kojem je deficit povećan sa 40,9 na 45,8 milijardi dinara. Za rebalans budžeta glasali su samo poslanici vladajuće koalicije.
Ukupni rashodi povećani su sa 680,5 milijardi na 695,9 milijardi dinara, u najvećoj meri zbog usklađivanja i porasta penzija za 10 odsto, za šta je potrebno 12,7 milijardi dinara.
Povećanju rashoda doprinelo je i izdvajanje dodatnih sredstva od sedam milijadi dinara za subvencije poljoprivredi.
Povećani su i izdaci za izgradnju obilaznice oko Beograda i autoputa na Koridoru 10, u ukupnom iznosu od 2,3 milijarde dinara, kao i obezbeđivanje 1,97 milijardi dinara za investicije i osnivački ulog u zajedničko preduzeće sa Fijatom.
Utvrđeno je i obezbeđivanje dodatnih sredstava za tekuću budžetstku rezervu, pošto su sredstva planirana za ovu godinu uglavnom iskorišćena za predsedničke i parlametnarne izbore (2,9 milijardi dinara).
Dotacije i transferi u strukturi ukupnih rashoda budžeta Srbije za 2008. godinu čine 33,3 odsto, odnosno 247,5 milijardi dinara. Od toga dotacije organizacijama obaveznog socijalnog ukupno iznose 178,7 milijardi dinara.
Rashodi za zaposlene biće smanjeni za 1,18 milijardi dinara i iznosiće ukupno 166,6 milijardi dinara.
Rebalansom budžeta je utvrđeno i povećanje prihoda sa 639,6 milijardi dinara na 650 milijardi dinara, odnosno 1,6 odsto.
Povećanje prihoda se očekuje na osnovu ostvarene naplate prihoda u prvih osam meseci ove godine i nastavka pozitivnog trenda makroekonomskih kretanja.
Prema tim očekivanjima, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji bi trebalo da bude sedam odsto, inflacija 9,5 procenata, deficit tekućeg računa 18,3 odsto, realni rast prosečne zarade šest odsto, rast broja zaposlenih 0,1 odsto i rast produktivnosti 6,9 odsto.
Planirano je da se poreski prihodi povećaju na 606,5 milijardi dinara sa prvobitno planiranih 596,2 milijare dinara. Prihod od akciza će biti manji za devet milijardi dinara i iznosiće 102,3 milijarde dinara.
Prihodi od carine povećaće se sa 61,6 milijardi dinara na 70,4 milijarde dinara. Ostali poreski prihodi iznosiće 5,9 milijardi dinara, a neporeski prihodi 43,7 milijardi dinara.
Vlada Srbije je predložila usvajanje rebalansa budžeta po hitnom postupku radi obezbeđenja neophodnih uslova za finansiranje rada državnih organa i organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja.
Predloženo je i da rebalans budžeta stupi na snagu dan nakon donošenja kako bi se omogućila isplata penzija uvećanih za 10 odsto i subvencija za poljoprivredu.
Skupština je danas prihvatila nekoliko amandmana koji su podneli poslanici opozicije.
Prihvaćena su dva amandmana koji se odnose na ukidanje troškova namenjenih apelacionim sudovima koji još nisu ni formirani. Te amandmane podele su Judita Popović iz LDP-a i Milica Radović iz DSS-a.
Prihvaćen je i amandman koji je podneo poslanički klub manjina kojim je predviđeno da se u rebalansu budžeta u delu koji se odnosi na dotacije nevladinim organizacijama, u dva razdela, tačno preciziraju iznosi sredstava (62,5 i 87,5 miliona dinara) koji će biti namenjen za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Skupština je prihvatila i amandman Nove Srbije po kojem će 12 miliona biti obezbeđeno za izgradnju sportskih objekata za osobe sa invaliditetom.
Na početku rada Skupštine poslanici opozicije nisu govorili o amandmanima na rebalans budžeta već su reklamirali povrede Poslovnika, a poslanici Demokratske stranke Srbije (DSS) zatražili su hitnu raspravu o smeni Vlade Srbije.
Kasnije tokom dana, poslanici DSS, Nove Srbije (NS) i Srpske radikalne stranke (SRS) podneli su Skupštini Srbije predlog o izglasavanju nepoverenja Vladi Srbije zbog, kako su naveli, saradnje Srbije u uspostavljanju Misije Euleks na Kosovu i Metohiji.
"Razlog za predlog je spremnost Vlade i najviših zvaničnika Srbije da sarađuju i daju svoje dopuštenje u uspostavljanju Misije Euleks na Kosovu i Metohiji čiji je plan nezavisno Kosovo", rekao je novinarima u Skupštini poslanik DSS-a Slobodan Samardžić.
Prema njegovim rečima, inicijativu za opoziv Vlade potpisalo je 86 poslanika te tri stranke koji su zatražili da rasprava o razrešenju Vlade bude prva tačka sledeće sednice Skupštine koja počinje sutra.
Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić je izjavio da će ta stranka, takođe, podržati inicijativu koju su podnele DSS, NS i SRS, ali da od njih to niko nije tražio.
Nikolić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da to što njegova stranka nije pozvana da učestvuje u toj inicijativi "govori o onome ko je podneo zahtev" i dodao da oni koji su podneli zahtev znaju da bi ga i SNS potpisao.
"Glasaćemo uvek za opoziv vlade, samo bih zamolio DSS da budemo obavešteni bar malo pre javnosti, pa da onda sednemo i razgovaramo o setu razloga zbog kojih vlada treba da padne, a ne da se vezujemo samo za jednu tačku", naveo je Nikolić.
Samardžić je izrazio očekivanje da će se rasprava o opozivu Vlade naći na dnevnom redu i pozvao sve poslenike da učestvuju u raspravi i razmisle o toj inicijativi, kao i da se prilikom glasanja povedu po svesti i savesti.
Samardžić je optužio Vladu da je vodila prikrivenu i tajnu politiku, bez informisanja javnosti i Skupštine.
"Obzirom da nismo uspeli da nateramo Vladu da Rezoluciju o Kosovu, koja je dva puta povlačena, iznese pred Skupšinu i da nismo uspeli da se dogovorimo o tekstu Rezolucije odlučili smo da prionemo ovom jačem postupku i da tražimo razrešenja Vlade", istakao je on.
Dodao je da je motiv za tu inicijativu to što se razgovori o uspostavljanju Misije Euleks privode kraju i mogućnosti da Savet bezbednosti UN 7. novembra donese odluku o legalizaciji Euleksa.
Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je da je zahtev DSS za smenu vlade neodgovoran potez i "zločin prema društvu" u trenutku kada se suočavamo sa ekonomskom krizom.
"Ne postoji ni jedna normalna zemlja u kojoj se sada ne razvija partnerstvo između vlasti i opozicije kao preduslov odgovrnog postupanja u ovako nepovoljnim ekonomksim prilikama", rekao je Jovanović na konferenciji za novinare u parlamentu.
On je zapitao i kako bi u novoj izbornoj kampanji država mogla da zaštiti interese građana, ako bi se vodilo računa samo o strankama, dodajući da se Srbija u "izbornom procesu", još od donošenja Ustava 2006. godine.
LDP je zatražila politički dogovor parlamentarnih stranaka o hitnom usvajanju mera za ublažavanje ekonomske krize, kao o hitnom planu usvajanja i harmonizacije zakonodavstva sa standardima EU.
Jovanović je rekao je da se dogovor mora hitno postići i da bi morao da obuhvati saglasnost i plan akcije o hitnim potezima u narednih sto dana i najvažnijih poslova u 2009. godini.
LDP je, kako je naveo Jovanović, predložio i redosled poteza koji podrazumeva održavanje posebne sednice posvećene ekonomskoj krizi i blokadi evropskih integracija.
Dodao je da bi trebalo usvojiti predložene ekonomske mere, postići dogovor o principima novog budžeta, smanjenju javne potrošnje, kontroli deficita i merama državne štednje.
LDP predlaže i usvajanje izmena Poslovnika o radu koji će omogućiti ubrzano usvajanje "evropskih zakona" i olakšanu parlamentarnu proceduru za zakone o kojima je postignuta saglasnost šefova poslaničkih grupa.
Parlament mora da postigne dogovor sa Vladom o godišnjem planu predlaganja i usvajanja evropskih zakona u 2009. godini, rekao je Jovanović.
Tokom rasprave u parlamentu, poslanik DSS Željko Tomić rekao je da je Vlada pokazala da je "krajnje nesposobna" i da se i dalje ponaša kao da se ništa ne događa u uslovima ekonomske krize.
On je naveo da je u vrlo kratkom roku 1.000 radnika ostalo bez posla i naveo da su među njima radnici pančevačke pivare, namenske indrustije u Čačku i Livnice u Kikindi.
Poslanica DSS-a Milica Vojić Marković rekla je da je MMF došao u Srbiju da potvrdi ono što DSS govori, a to je da je povećanje penzija u 2009. godini na nivo od 70 odsto od posečne plate nemoguće, jer bi se time ugrozila država i smanjile investicije.
Ona je rekla i da su stručnjaci procenili da će deficit u budžetu u 2009. godini biti 50 milijadri dinara bez povećanja penzija.
Poslanik Nove Srbije Miroslav Markićević postavio je pitanje ministru odbrane i komadantu vojske šta će biti sa namenskom industrijom i kasarnama.
On je rekao da je posle 60 godina 31. oktobra zatvoren Tehničko remontni zavod u Čačku i da je 361 radnik ostao bez posla, a da su ostali otišli na prinudni odmor.
"Šuška se da je to po nalogu (Dragana) Šutanovca koji je na turističkom putovanju na Dalekom istoku", kazao je Markićević i dodao da se radnici spremanju na štrajk i da im niko nije rekao da će fabrika biti zatvorena nego da su samo 31. oktobra naišli na kapije zatvorene lancima.
On je u oštroj diskusiji rekao da nema reakcije sindikata i naveo da je predsednik samostalnog sindikata sestrić Dragoljuba Mićunovića, nakon čega mu je predsednica parlamenta isključila mikrofon.
Poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) zatražili su da se povećaju sredstva za Skupštinu zajednica opština Kosova i Metohije.
Oni su tražili i obaveštenje o slučaju Miladina Kovačevića od tužilaštva i od nadležnog suda i naveli da se prema Kovačeviću "sprovodi nepravda".
Ministarka finansija Diana Dragutinović obavestila je poslanike da su prihvaćeni amandmani Miroslava Markićevića o izgradnji sportskih terena za osobe sa invaliditetom i Milice Radović iz DŠ-a kojim se zahteva izbacivanje troškova putovanja za apelacione sudove koji još nisu ni formirani.
Prema njenim rečima, prihvaćen je i jedan amandman koji je podneo poslanički klub manjina kojim je predviđeno da se u rebalansu budžeta u delu koji se odnosi na dotacije nevladinim organizacijama, u dva razdela, tačno preciziraju iznosi sredstava (62,5 i 87,5 miliona dinara) koji će biti namenjen za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Dragutinović je rekla da će biti prihvaćen i jedan amandman Judite Popović iz Liberalno demokratske partije.
Na dnevnom redu je razmatranje još deset amandmana o rebalansu od ukupno 84 podnetih.
Predlozenim rebalansom budžeta za 2008. godinu predviđeno je povećanje deficita sa 40,9 na 45,8 milijardi dinara.
Poslanici su nešto posle ponoći završili jučerašnji rad, a tokom trodnevnog pretresa u pojedinostima razmotrili su 74 od ukupno 84 amandmana na predlog rebalansa, kojim se predviđa povećanje deficita u državnoj kasi sa 40,9 na 45,8 milijardi dinara.
Ukupni rashodi budžeta povećavaju se sa 680,5 na 695,9 milijardi dinara, od čega je za povećanje penzija predviđeno 12,7 milijardi dinara.
Poslanici opozicije kritikovali su rebalans budžeta za 2008. godinu, ponavljajući da je sadašnja vlada skupa i da bi njihovim amandmanima bili bolje preraspoređeni planirani troškovi.
U nastavku sednice poslanici treba da razmotre u pojedinostima predloge zakona o mirovanju i otpisu duga na osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno i socijalno osiguranje.
(agencije/MONDO)
Ukupni rashodi povećani su sa 680,5 milijardi na 695,9 milijardi dinara, u najvećoj meri zbog usklađivanja i porasta penzija za 10 odsto, za šta je potrebno 12,7 milijardi dinara.
Povećanju rashoda doprinelo je i izdvajanje dodatnih sredstva od sedam milijadi dinara za subvencije poljoprivredi.
Povećani su i izdaci za izgradnju obilaznice oko Beograda i autoputa na Koridoru 10, u ukupnom iznosu od 2,3 milijarde dinara, kao i obezbeđivanje 1,97 milijardi dinara za investicije i osnivački ulog u zajedničko preduzeće sa Fijatom.
Utvrđeno je i obezbeđivanje dodatnih sredstava za tekuću budžetstku rezervu, pošto su sredstva planirana za ovu godinu uglavnom iskorišćena za predsedničke i parlametnarne izbore (2,9 milijardi dinara).
Dotacije i transferi u strukturi ukupnih rashoda budžeta Srbije za 2008. godinu čine 33,3 odsto, odnosno 247,5 milijardi dinara. Od toga dotacije organizacijama obaveznog socijalnog ukupno iznose 178,7 milijardi dinara.
Rashodi za zaposlene biće smanjeni za 1,18 milijardi dinara i iznosiće ukupno 166,6 milijardi dinara.
Rebalansom budžeta je utvrđeno i povećanje prihoda sa 639,6 milijardi dinara na 650 milijardi dinara, odnosno 1,6 odsto.
Povećanje prihoda se očekuje na osnovu ostvarene naplate prihoda u prvih osam meseci ove godine i nastavka pozitivnog trenda makroekonomskih kretanja.
Prema tim očekivanjima, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji bi trebalo da bude sedam odsto, inflacija 9,5 procenata, deficit tekućeg računa 18,3 odsto, realni rast prosečne zarade šest odsto, rast broja zaposlenih 0,1 odsto i rast produktivnosti 6,9 odsto.
Planirano je da se poreski prihodi povećaju na 606,5 milijardi dinara sa prvobitno planiranih 596,2 milijare dinara. Prihod od akciza će biti manji za devet milijardi dinara i iznosiće 102,3 milijarde dinara.
Prihodi od carine povećaće se sa 61,6 milijardi dinara na 70,4 milijarde dinara. Ostali poreski prihodi iznosiće 5,9 milijardi dinara, a neporeski prihodi 43,7 milijardi dinara.
Vlada Srbije je predložila usvajanje rebalansa budžeta po hitnom postupku radi obezbeđenja neophodnih uslova za finansiranje rada državnih organa i organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja.
Predloženo je i da rebalans budžeta stupi na snagu dan nakon donošenja kako bi se omogućila isplata penzija uvećanih za 10 odsto i subvencija za poljoprivredu.
Skupština je danas prihvatila nekoliko amandmana koji su podneli poslanici opozicije.
Prihvaćena su dva amandmana koji se odnose na ukidanje troškova namenjenih apelacionim sudovima koji još nisu ni formirani. Te amandmane podele su Judita Popović iz LDP-a i Milica Radović iz DSS-a.
Prihvaćen je i amandman koji je podneo poslanički klub manjina kojim je predviđeno da se u rebalansu budžeta u delu koji se odnosi na dotacije nevladinim organizacijama, u dva razdela, tačno preciziraju iznosi sredstava (62,5 i 87,5 miliona dinara) koji će biti namenjen za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Skupština je prihvatila i amandman Nove Srbije po kojem će 12 miliona biti obezbeđeno za izgradnju sportskih objekata za osobe sa invaliditetom.
Na početku rada Skupštine poslanici opozicije nisu govorili o amandmanima na rebalans budžeta već su reklamirali povrede Poslovnika, a poslanici Demokratske stranke Srbije (DSS) zatražili su hitnu raspravu o smeni Vlade Srbije.
Kasnije tokom dana, poslanici DSS, Nove Srbije (NS) i Srpske radikalne stranke (SRS) podneli su Skupštini Srbije predlog o izglasavanju nepoverenja Vladi Srbije zbog, kako su naveli, saradnje Srbije u uspostavljanju Misije Euleks na Kosovu i Metohiji.
"Razlog za predlog je spremnost Vlade i najviših zvaničnika Srbije da sarađuju i daju svoje dopuštenje u uspostavljanju Misije Euleks na Kosovu i Metohiji čiji je plan nezavisno Kosovo", rekao je novinarima u Skupštini poslanik DSS-a Slobodan Samardžić.
Prema njegovim rečima, inicijativu za opoziv Vlade potpisalo je 86 poslanika te tri stranke koji su zatražili da rasprava o razrešenju Vlade bude prva tačka sledeće sednice Skupštine koja počinje sutra.
Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić je izjavio da će ta stranka, takođe, podržati inicijativu koju su podnele DSS, NS i SRS, ali da od njih to niko nije tražio.
Nikolić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da to što njegova stranka nije pozvana da učestvuje u toj inicijativi "govori o onome ko je podneo zahtev" i dodao da oni koji su podneli zahtev znaju da bi ga i SNS potpisao.
"Glasaćemo uvek za opoziv vlade, samo bih zamolio DSS da budemo obavešteni bar malo pre javnosti, pa da onda sednemo i razgovaramo o setu razloga zbog kojih vlada treba da padne, a ne da se vezujemo samo za jednu tačku", naveo je Nikolić.
Samardžić je izrazio očekivanje da će se rasprava o opozivu Vlade naći na dnevnom redu i pozvao sve poslenike da učestvuju u raspravi i razmisle o toj inicijativi, kao i da se prilikom glasanja povedu po svesti i savesti.
Samardžić je optužio Vladu da je vodila prikrivenu i tajnu politiku, bez informisanja javnosti i Skupštine.
"Obzirom da nismo uspeli da nateramo Vladu da Rezoluciju o Kosovu, koja je dva puta povlačena, iznese pred Skupšinu i da nismo uspeli da se dogovorimo o tekstu Rezolucije odlučili smo da prionemo ovom jačem postupku i da tražimo razrešenja Vlade", istakao je on.
Dodao je da je motiv za tu inicijativu to što se razgovori o uspostavljanju Misije Euleks privode kraju i mogućnosti da Savet bezbednosti UN 7. novembra donese odluku o legalizaciji Euleksa.
Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je da je zahtev DSS za smenu vlade neodgovoran potez i "zločin prema društvu" u trenutku kada se suočavamo sa ekonomskom krizom.
"Ne postoji ni jedna normalna zemlja u kojoj se sada ne razvija partnerstvo između vlasti i opozicije kao preduslov odgovrnog postupanja u ovako nepovoljnim ekonomksim prilikama", rekao je Jovanović na konferenciji za novinare u parlamentu.
On je zapitao i kako bi u novoj izbornoj kampanji država mogla da zaštiti interese građana, ako bi se vodilo računa samo o strankama, dodajući da se Srbija u "izbornom procesu", još od donošenja Ustava 2006. godine.
LDP je zatražila politički dogovor parlamentarnih stranaka o hitnom usvajanju mera za ublažavanje ekonomske krize, kao o hitnom planu usvajanja i harmonizacije zakonodavstva sa standardima EU.
Jovanović je rekao je da se dogovor mora hitno postići i da bi morao da obuhvati saglasnost i plan akcije o hitnim potezima u narednih sto dana i najvažnijih poslova u 2009. godini.
LDP je, kako je naveo Jovanović, predložio i redosled poteza koji podrazumeva održavanje posebne sednice posvećene ekonomskoj krizi i blokadi evropskih integracija.
Dodao je da bi trebalo usvojiti predložene ekonomske mere, postići dogovor o principima novog budžeta, smanjenju javne potrošnje, kontroli deficita i merama državne štednje.
LDP predlaže i usvajanje izmena Poslovnika o radu koji će omogućiti ubrzano usvajanje "evropskih zakona" i olakšanu parlamentarnu proceduru za zakone o kojima je postignuta saglasnost šefova poslaničkih grupa.
Parlament mora da postigne dogovor sa Vladom o godišnjem planu predlaganja i usvajanja evropskih zakona u 2009. godini, rekao je Jovanović.
Tokom rasprave u parlamentu, poslanik DSS Željko Tomić rekao je da je Vlada pokazala da je "krajnje nesposobna" i da se i dalje ponaša kao da se ništa ne događa u uslovima ekonomske krize.
On je naveo da je u vrlo kratkom roku 1.000 radnika ostalo bez posla i naveo da su među njima radnici pančevačke pivare, namenske indrustije u Čačku i Livnice u Kikindi.
Poslanica DSS-a Milica Vojić Marković rekla je da je MMF došao u Srbiju da potvrdi ono što DSS govori, a to je da je povećanje penzija u 2009. godini na nivo od 70 odsto od posečne plate nemoguće, jer bi se time ugrozila država i smanjile investicije.
Ona je rekla i da su stručnjaci procenili da će deficit u budžetu u 2009. godini biti 50 milijadri dinara bez povećanja penzija.
Poslanik Nove Srbije Miroslav Markićević postavio je pitanje ministru odbrane i komadantu vojske šta će biti sa namenskom industrijom i kasarnama.
On je rekao da je posle 60 godina 31. oktobra zatvoren Tehničko remontni zavod u Čačku i da je 361 radnik ostao bez posla, a da su ostali otišli na prinudni odmor.
"Šuška se da je to po nalogu (Dragana) Šutanovca koji je na turističkom putovanju na Dalekom istoku", kazao je Markićević i dodao da se radnici spremanju na štrajk i da im niko nije rekao da će fabrika biti zatvorena nego da su samo 31. oktobra naišli na kapije zatvorene lancima.
On je u oštroj diskusiji rekao da nema reakcije sindikata i naveo da je predsednik samostalnog sindikata sestrić Dragoljuba Mićunovića, nakon čega mu je predsednica parlamenta isključila mikrofon.
Poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) zatražili su da se povećaju sredstva za Skupštinu zajednica opština Kosova i Metohije.
Oni su tražili i obaveštenje o slučaju Miladina Kovačevića od tužilaštva i od nadležnog suda i naveli da se prema Kovačeviću "sprovodi nepravda".
Ministarka finansija Diana Dragutinović obavestila je poslanike da su prihvaćeni amandmani Miroslava Markićevića o izgradnji sportskih terena za osobe sa invaliditetom i Milice Radović iz DŠ-a kojim se zahteva izbacivanje troškova putovanja za apelacione sudove koji još nisu ni formirani.
Prema njenim rečima, prihvaćen je i jedan amandman koji je podneo poslanički klub manjina kojim je predviđeno da se u rebalansu budžeta u delu koji se odnosi na dotacije nevladinim organizacijama, u dva razdela, tačno preciziraju iznosi sredstava (62,5 i 87,5 miliona dinara) koji će biti namenjen za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Dragutinović je rekla da će biti prihvaćen i jedan amandman Judite Popović iz Liberalno demokratske partije.
Na dnevnom redu je razmatranje još deset amandmana o rebalansu od ukupno 84 podnetih.
Predlozenim rebalansom budžeta za 2008. godinu predviđeno je povećanje deficita sa 40,9 na 45,8 milijardi dinara.
Poslanici su nešto posle ponoći završili jučerašnji rad, a tokom trodnevnog pretresa u pojedinostima razmotrili su 74 od ukupno 84 amandmana na predlog rebalansa, kojim se predviđa povećanje deficita u državnoj kasi sa 40,9 na 45,8 milijardi dinara.
Ukupni rashodi budžeta povećavaju se sa 680,5 na 695,9 milijardi dinara, od čega je za povećanje penzija predviđeno 12,7 milijardi dinara.
Poslanici opozicije kritikovali su rebalans budžeta za 2008. godinu, ponavljajući da je sadašnja vlada skupa i da bi njihovim amandmanima bili bolje preraspoređeni planirani troškovi.
U nastavku sednice poslanici treba da razmotre u pojedinostima predloge zakona o mirovanju i otpisu duga na osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno i socijalno osiguranje.
(agencije/MONDO)
