Gospođa Nadežda, učiteljica u penziji, živi sama.

Nikada se, kaže, nije bavila politikom, ali dugo pamti i prati sve što se događa, pa je "zapazila" snagu i energiju koju Aleksandar Vučić ulaže u boljitak naroda i zemlje, koliko se on trudi i bori, što je na njenoj životnoj lestvici vrednosti visoko u vrhu i zato je i poželela da ga lično upozna.

U tom sistemu vrednosti, piše Tanjug, još jedan Aleksandar - kralj Aleksandar Karađorđević - uživao je poštovanje i naklonost tada studentkinje Nadežde, i to su jedine dve ličnosti na čelu zemlje za njenog života koje izdvaja, od vremena kralja Petra do danas.

Plakala je kada su Aleksandra Karađorđevića ubili u Marselju, a Tita nikad nije volela, a ta osećanja podelila je danas i sa predsednikom Vučićem.

Vučić je zamolio da mu ispriča kako je bilo te 1934. godine, kako je saznala za ubistvo kralja Aleksandra i kako je bilo tokom Drugog svetskog rata.

"Mi smo ga iskreno voleli... Kada je poginuo i kada se to desilo, bila sam u Beogradu, znam da smo klečali i plakali. To je bio dugački špalir", prisetila se gospođa Nadežda.

Ne seća se, kaže, kako je tačno saznala za ubistvo kralja, ali se seća da su svi izašli na glavnu ulicu.

"Imala sam novu lepu haljinu,, ali nije mi bilo žao da da kleknem i isprljam je. To je bio plač od srca", rekla je ona.

undefined Vučić - baba

Predsednik je podelio sa njom svoju zainteresovanost za kralja Aleksandra, koji je, primetio je, potpuno odbačen od Srba, nema "svoju" ulicu, spomenik, a bio je ne samo kralj ujedinitelj, već vrlo obrazovan, vešt i prilično skroman.

"Jeste... A, za Titom nismo ništa žalili", odgovorila je uz osmeh.

Nadežda se, piše Tanjug, jako obradovala Vučićevoj poseti, pažnji, ali i poklonima koje joj je doneo, a posebno brošu kakav priliči dami njenog kova

Tim pre što joj je, kako je poverila svom gostu, veoma važno kako izgleda.

Poverila mu je i da je "užasno slaba" na slatkiše, da je deca teraju da koristi hodalicu, iako joj "uopšte nije potrebna"...

Predsednik je uzvratio zahvalnošću, lično njoj, kao penzionerki, ali i svim penzionerima, što, kako je rekao, imaju razumevanja za državu, i što su pokazali poštovanje prema državi i zemlji.

Rekao joj je kako je Srbija napredovala, da ima dobre rezultate i da će i dalje napredovati i penzije rasti.

Popričao je s njom i o ulozi i značaju gerontodomaćica u životu naših najstarijih.

Mnogo mu je značilo, rekao je Nadeždi, što ju je upoznao, i podelio utisak iz susreta sa njom - kako je važan zdrav duh i kod starijih.

Nadežda Pavlović je, inače, radni vek provela kao učiteljica. Ima dvoje dece, petoro unučadi i šestoro praunučadi.

Njena ćerka živi sa porodicom u SAD, a sin u Novom Sadu.

Predsednika Vučića Nadežda je sačekala u društvu unuke Ljubice (43), iz Novog Sada, jedine njene unuke koja živi u Srbiji.

Rođena je 1. januara 1912. godine. U Beogradu je završila Učiteljsku školu i Pedagošku akademiju.

Vučić: Napisaću pismo penzionerima