Analitičko odeleljenje Evropskog parlamenta ocenjuje u svom poslednjem izveštaju da je "puno priznanje Kosova i njegovo članstvo u većini međunarodnih institucija i dalje vrlo daleko", iako je više od 100 zemalja priznalo Kosovo.
U izveštaju analitičkog centra koji služi za informisanje evropskih parlamenatraca o razvoju situacije u oblastima o kojima se razgovara u Evropskom parlamentu konstatuje se da su odnosi između Beograda i Prištine zategnuti, a napredak ka normalizaciji u zastoju.
Pacoli pisao UN: Beograd prihvatio istinu
"Uprkos sve jačem prtisku na obe strane, u cilju konačnog postizanja sporazuma koji bi otvorio vrata članstva u EU, odnosi ostaju zategnuti, a napredak ka normalizaciji je u zastoju", zaključuju u EP.
U izveštaju se takođe navodi navodi da Srbija "svoju nekadašnju pokrajinu i dalje vidi kao deo svoje teritorije" i da je EU uslovila pristupanje i Srbije i Kosova Uniji prethodnom normalizacijom odnosa dve strane i podseća da da su od 2011. godine, uz posredovanje EU, dve strane rešile neka od "tehničkih pitanja", ali do sve do danas nesalaganja sprečavaju svakodnevnu komunikaciju u oblasti trgovine, enegetike, prelaska granica.
"Uprkos naporima da integriše većinsku srpsku zajednicu sa severa Kosova, Priština se i dalje muči sa kontrolom tog regiona. Iako je 2013. i 2015. godine dogovorena autonomija za većinsku srpsku zajednicu na Kosovu, napredak po tom pitanju je u čorsokaku", stoji u izveštaju tink tank službe Evropskog paralmeta.
Dodaje se i da su 2018. godine predsednici Srbije i Kosova pokrenuli ideju o "korekciji granica", što je, kako se navodi, snažno kritikovala Nemačka, zbog straha od pokretanja nestabilnosti i dovođenja u pitanje drugih granica na zapadnom Balkanu.
Haradinaj: Neprijatelj je svako ko dirne granice
U izvešatju anlitičara koji rade za Evropski parlament dodaje se da ideja zamene teritorija ima snažan otpor i unutar Srbije i unutar Kosova.
