Francuski istoričar sa Sorbone kaže da među običnim svetom u toj zemlji postoji privrženost Srbiji i da je u odnosima sa Srbijom staro prijateljstvo u Francuskoj ponovo osvojilo teren.
Predstojeća poseta predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji je sama po sebi veoma važan događaj čiji je cilj da doprinese normalizaciji odnosa dve zemlje, smatra francuski istoričar i inostrani član SANU Žan-Pol Bled.
"Biće to prvi dolazak jednog francuskog predsednika još od Žaka Širaka 2001. Prošlo je 18 dugih godina. Njen cilj je da doprinese normalizaciji odnosa između Francuske i Srbije", rekao je Bled za današnje "Večernje novosti".
To će, dodaje, za logičnu pozitivnu posledicu imati dalji razvoj saradnje koja se, imajući u vidu istorijske veze, podrazumeva.
"Otkako je preuzeo funkciju, Emanuel Makron ima želju da dinamizira spoljnu politiku Francuske, u opštem smislu, a s tim u vezi, odnosi sa Srbijom su od velikog značaja, jer je ona nezaobilazan partner na Balkanu", kaže francuski profesor sa Sorbone.
"Antifrancusko raspoloženje u Srbiji" (ANKETA)
Čini se, dodaje, da je na određen način u odnosima sa Srbijom čak staro prijateljstvo u Francuskoj ponovo osvojilo teren.
Među običnim svetom postoji privrženost što je osnažila i stogodišnjica zajedničke pobede u Prvom svetskom ratu i izuzetnih francusko-srpskih odnosa iz tog perioda, navodi on.
Bled je, inače, kako sam kaže iz solidarnosti sa srpskim narodom bio u Beogradu tokom bombardovanja Srbije pre 20 godina.
Na pitanje da li su pregovori u Rambujeu i Kleberu bili uvod u bombardovanje Bled kaže da su oni bili zasnovani na nepoznavanju istorije jer "nas istorija uči da Srbi ne pristaju na ultimatume. Videlo se to i 1914. i 1941. a onda eto i 1999. godine".
U međuvremenu, 20 godina posle bombardovanja, došlo je do ublažavanja stava koji je u ono vreme vladao u Francuskoj.
"Stvari su se dešavale tiho, bez naglih promena. Ovaj fenomen se događao, čini mi se brže nego što smo očekivali, što je siguran sam, zasnovano i na činjenici da nas je kroz istoriju vezivalo savezništvo. Postoji pozitivan pomak, uvek naravno može bolje, ali smo na dobrom putu", zaključio je francuski istoričar.
