Mesto spomenika još nije definitivno odabrano, a najverovtnije će branioci Srbije iz 1999. godine dostojan monument dobiti nedaleko od bulevara koji nosi njihovo ime, navodi list.

Iza inicijative da se u Beogadu podigne spomenik poginulim pripadnicima Vojske Jugoslavije stoji njihov ratni komandant, pukovnik u penziji Ljubinko Ðurković.

On je za "Novosti" izjavio da se nada da će ovo obeležje biti postavljeno do 23. juna kada se obeležava 20 godina od odbrane karaule Košare.

"Spomenik je završen još krajem prošle godine, a trenutno se nalazi u Beogradu, na Terazijskom platou. Bio sam komandant ovim junacima, a 108 poginulih heroja obavezuje mene, kao i čitav naš narod, da im se odužimo. Raduje me što je iza ove inicijative stao veliki broj građana, medija i udruženja", rekao je Ðurković.

Autor spomenika je vajar Miša Rogan, a njegova umetnička vizija herojstva oficira i vojnika VJ naći će se na postamentu koji će po izboru lokacije upotpuniti spomenik.

Odlukom čelnika države i gradskih vlasti biće odata počast i radnicima poginulim u bombardovanju zgrade RTS 1999. godine.

Plan je da pored postojećeg spomenika bude urađen i poseban memorijal koji će činiti celinu sa spomenikom "Zašto?".

Ko su istinski heroji bitke na Košarama

Na Veliki petak, 9. aprila 1999. godine, udružene snage terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, regularne vojske Albanije i NATO-a predvođenog Amerikancima, koji su davali vazdušnu podršku, pokrenule su veliku ofanzivu na karaulu Košare, na granici tadašnje SRJ i Albanije.

U bici je poginulo 108 srpskih vojnika, od kojih 18 oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista i 24 dobrovoljca, među kojima i jedan ruski dobrovoljac.

Odbrana Košara sprečila je kopnenu invaziju na Srbiju i onemogućila prekid komunikacija među srpskim formacijama