Kada se uporede stavovi Srba i Albanaca, uočava se da su i jedni i drugi malo zainteresovani za međusobni odnos, a pitanje Kosova i Metohije izdvaja se kao glavni kamen spoticanja u poboljšanju odnosa dva naroda.

To je pokazalo danas predstavljeno istraživanje "Odnos srpskog i albanskog naroda, perspektiva tog odnosa, tačke sporenja, mogućnosti i polja saradnje".

Istraživanje koje je uradila agencija Faktor plus, na inicijativu Novinske agencije Tanjug, urađeno je na 2.000 ispitanika - po 1.000 Srba i Albanaca, a pokazalo je da su Srbi ti koji su veoma zainteresovani za odnos sa Albancima, veliki je broj i onih kojima je stalo da odnosi budu korektni, što je takođe više izraženo kod građana Srbije.

Kod građana Srbije, muškarci su zainteresovaniji za odnose između Srba i Albanca - 32 odsto, kod žena 17 odsto, a što se tiče Albanaca, i kod njih se javlja polna razlika u istom smeru kao i kod Srba, muškarci -21 odsto su zainteresovaniji nego žene - devet odsto.

Imaju li Srbi i Albanci budućnost?

Kako je naveo glavni istraživač i direktor agencije Faktor Plus Vladimir Pejić, da bi se govorilo o odnosima neophodno je bilo ustanoviti koliko se međusobno poznaju građani Srbije i Albanije, a istraživanje je pokazalo da veoma mali broj njih poznaje nekog Srbina ili Albanca.

To nepoznavanje utiče na odnose dva naroda, navodi Pejić i dodaje da su predrasude jedan od glavnih uzročnika za nedovoljno dobre odnose.

Srbi imaju negativniji stav prema Albancima - 64 odsto, nego Albanci prema Srbima - 59 odsto, pokazalo je istraživanje, a Pejić kaže da pored svih problema sa kojima se susrećemo, međusobno nepoznavanje je jedan od glavnih razloga za tako lošu sliku.

I građani Srbije i građani Albanije imaju negativan stav o drugom, još postoje predrasude, a jedni druge vide kao agresivne, što je, kako ocenjuje Pejić, i dosta opasno.

"Srbi Albance vide kao lojalne, sujeverne, što je zanimljivo jer Albanija je dugo bila komunistička zemlja i vera nije imala veliku ulogu", napomenuo je Pejić.

Gotovo polovina ispitanika i u Srbiji i Albaniji smatra da sličnosti između dva naroda ne postoje, a mali broj njih vidi sličnost u istorijskom poreklu i geografskoj pripadnosti.

Trećina ispitanika se izjasnila da bi posetila drugu zemlju, što Pejić ocenjuje kao ne toliko loš rezultat i dodaje da je loše to što polovina ispitnih ne bi pristala da rade jedni sa drugima, što je malo bolji rezultat nego kada je u pitanju suživot jednih sa drugima.

"Tri četvrtine ne bi pristalo da budu komšije jedni drugima, a kada je brak u pitanju - tu je isključiv podatak, čak 92 odsto Srba i 85 odsto Albanaca nije spremno na brak sa drugim navedenim narodom", kaže Pejić.

Kao posledicu loših odnosa između dva naroda, istraživanje je pokazalo da se ubedljivo izdvaja pitanje Kosova, makar što se tiče Srba, rekao je Pejić i naveo da su Albanci nešto manje zainteresovani za Kosovo, jer ih manje dotiče u smislu svakodnevnog života.

KAMEN SPOTICANJA GODINAMA ISTI

I jednima i drugima je vrlo važno da se postigne rešenje u vezi Kosova i Metohije i da se uspostave bolji odnosi, a na pitanje od čega zavisi u kom pravcu će se kretati odnosi dva naroda, najviše odgovora je da će to zavisiti od rešavanja pitanja Kosova i Metohije, za šta se gledišta Srba i Albanaca razlikuju.

U odnosu na pre pet godina, kada je takođe rađeno istrazivanje o odnosima Srba i Albanaca, nema nekih velikih promena, kaže Pejić i ocenjuje da je to logično s obzirom na stalne tenzije u vezi Kosova i Metohije.

Upitani šta bi dobro donelo to ukoliko bi saradnja dva naroda bila na višem nivou, građani Srbije i Albanije navode ekonomiju kao vrlo bitan segment, koji zavisi od odnosa dve zemlje, kao i opštu sigurnost i stabilnost, kojima i jedni i drugi teže nevezano za odnose.

Zajednički cilj i jednima i drugima je samo Evropska unija, a pored toga nema nešto što bi bilo bitno.

"Očigledno je da težnja za ulazak u EU može da bude kohezioni faktor i da stvori uslove za bolje odnose", rekao je Pejić.

Političari negativno utiču na odnos Srba i Albanaca, mišljenja su građani te dve zemlje, a kao kamen spoticanja najviše vide pitanje Kosova i Metohije, navodi Pejić.

Na pitanje da li bi ekonomska i politička saradnja pomogla dvema zemljama u odnosima sa Rusijom, SAD, EU, Kinom, kod građana postoje razlike, ali očigledno je da saradnja Srbije i Albanije doprinosi boljem životu u tim zemljama, kao i odnosima sa velikim silama, prema mišljenju ispitanih.

"Odnosi bi bili bolji da se umešaju velike sile, u Srbiji Rusija, u Albaniji EU i SAD, ali najbolje rešenje je da se umešaju sve te sile", naveo je Pejić komentarišući rezultate istraživanja na pitanje da li bi umešanost velikih sila doprinela poboljšavanju odnosa.