On takođe smatra da je razmena teritorija prihvatljiva za ceo Balkan.
"Primetio sam da tu opciju sada podržavaju i predsednici Srbije i Kosova. Mislim da niko u međunarodnoj zajednici nije u poziciji da stoji na putu dogovora Beograda i Prištine. Ako te dve strane mogu da se dogovore o rešenju, onda to niko ne treba da sprečava, a primetio sam i da je to pozicija koju trenutno zastupa američka vlada", rekao je Roberts u intervjuu za nedeljnik "Ekspres".
Uveren je da bi "neki novi Berlinski kongres" mogao da se bavi svim otvorenim pitanjima na Balkanu.
"To nije idealno rešenje, ali ništa nije savršeno. Ponekad su i nesavršena rešenja bolja od nepostojećih", ocenio je Roberts i dodao da bi "cena koju bi Srbija trebalo da plati je priznavanja nezavisnosti Kosova".
Britanski ambasador u Jugoslaviji od 1994. do 1997. godine, koji je vodio mirovne pregovore za prekid rata u Bosni, konstatovao je da je vrlo razočaravajuće što je Bosna 25 godina posle Dejtona i dalje problematična država, nestabilna, sa izraženim nacionalističkim tenzijama.
"Poslednjih 25-30 godina u Bosni je katastrofalno. Sve strane treba ponovo da sednu za sto i da vide šta mogu da učine kako bi stabilizovale situaciju. Ako Bosna želi da ima evropsku budućnost, onda mora da promeni način razmišljanja. Treba postići dogovor koji će biti prihvatljiv za sve strane, i za Bosance, i za Hrvate, i naravno za Srbe",rekao je Roberts.
S druge strane primetio je da su dešavanja u Makedoniji u poslednje vreme vrlo pozitivna i ocenio da je premijer Zoran Zaev uradio odličnu stvar kada je rešio problem naziva, dodavši da nam treba više tako hrabrih ljudi.
Osvrnuvši se na situaciju u Crnoj Gori, naglasio je da ako ona želi da napreduje kroz zapadne institucije, mora da ispuni visoke strandarde vladavine prava, nekoruptivnosti, nezavisnosti pravosuđa i medija, jer se "trenutno ništa od toga ne poštuje".
Roberts je rekao i da je Velika Britanije trenutno potpuno okrenuta sebi, "opsednuta sobom, Bregzitom i odnosima sa Evropskom unijom" i da će morati da prođe dosta vremena pre nego što budu mogli operativno da se uključe u globalne probleme.
"Kosovo nije na listi prioriteta. Ljudi su ovde i dalje zabrinuti zbog situacije na Bliskom istoku i Korejskom poluostrvu. Posle Bregzita verujem da će se Britanija uključiti u međunarodna pitanja i da će demonstrirati svoj globalni uticaj. Ipak, verujem da će kao rezultat Bregzita, oslabiti njen međunarodni uticaj, tako da ideja o ponovnom vraćanju uticaja na Balkan deluje kao nemoguća misija", ocenio je Roberts.
Što se tiče uticaja Rusije na Balkanu, britanski diplomata primećuje da da su Rusi vrlo posvećeni tome da umanje prisustvo Zapada u balkanskim zemljama i da su bili vrlo razočarani ulaskom Crne Gore u NATO, jer su se "nadali da će od nje napraviti vazalsku državu".
"Rusija ima legitimne interese na Balkanu, kao najveća slovenska zemlja na svetu. Potpuno je prirodan njihov interes na ovim prostorima. Uprkos tome, Rusija bi trebalo da poštuje volju naroda Balkana, a ne da nameće svoju, tačnije Putinovu. Ljudi na Balkanu treba sami da odlučuju o svojoj budućnosti i svojoj orjentaciji, o tome da li će biti prozapadna, proruska ili balansirana između te dve opcije", ocenio je Roberts.
Navijač u dresu Barselone ušao na Marakanu: Delije sa kapuljačama mu odmah prišle, evo kako se sve završilo
Da li je vreme za alarme u Partizanu? Četiri uzastopna poraza u Evroligi, a najteže tek dolazi
Ovako je Partizan izgubio utakmicu u Parizu: Katastrofalna greška Marinkovića na 100 sekundi do kraja!
Mondo ukrštenica za 8. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
"Partizanovi igrači rade nešto što drugi ne vide, a ja vidim": Đurović kritikuje crno-bele, jedno mu smeta