Glavni zastupnik srpskog pravnog tima Tibor Varadi ocenio je da se Međunarodni sud pravde u sporu po tužbi Hrvatske protiv Srbije za genocid našao u teškoj situaciji i zato je nezahvalno prognozirati kako će se u utorak izjasniti o prigovoru kojim Srbija osporava njegovu nadležnost.
Glavni zastupnik srpskog pravnog tima Tibor Varadi ocenio je da se Međunarodni sud pravde (MSP) u sporu po tužbi Hrvatske protiv Srbije za genocid našao u teškoj situaciji i zato je nezahvalno prognozirati kako će se u utorak, 18. novembra, izjasniti o prigovoru kojim Srbija osporava njegovu nadležnost.
"Sledeći pravnu logiku i argumente, smatram da Međunarodni sud pravde nije nadležan da postupa u ovom sporu, ali ne želim da nagađam kakvu bi odluku mogao doneti", istakao je Varadi u izjavi Tanjugu.
Prema mišljenju Varadija, Sud je pred dosta teškim zadatkom, jer je doneo neke odluke o nadležnosti u vreme kada situacija u pogledu raspada bivše Jugoslavije pravno nije bila jasna".
Podsetivši da se MSP po tužbi BiH protiv SRJ (čiji je pravni naslednik Srbija) proglasio nadležnim, a po tužbi SRJ protiv NATO nenadležnim, Varadi je istakao da su ove dve odluke "teško spojive i zato mu sada nije lako da bude dosledan".
"Ukoliko Sud prihvati procesne prigovore Srbije i proglasi se nenadležnim, bio bi to kraj međudržavnih sporova koji su proizašli iz sukoba na prostoru bivše Jugoslavije", smatra on.
Varadi je ocenio da bi bilo "politički dobro i zdravo da se prestane sa konfrontacijom i nastavi s utvrđivanjem individualnih odgovornosti za zločine počinjene na svim stranama".
U slučaju da se Sud proglasi nadležnim, moguće su tri opcije: da Srbija podigne protivtužbu ili da samo nastavi odbranu, a "zamislivo je i vansudsko rešenje spora", rekao je Varadi.
On je podsetio da je Srbija, pre javne rasprave o nadležnosti, u više navrata, vrlo jasno stavila do znanja da je spremna za neki dogovor van suda, što je Hrvatska ignorisala.
Kada se sud proglasi nadležnim, a nema dogovora van suda, onda predstoji rasprava o suštini (meritumu) spora i tada bi Srbiji bio ostavljen razuman rok, ne manji od godinu dana, za pripremu odgovora i protivtužbe, objasnio je Varadi.
Protivtužbeni zahtev, kako je kazao, mora da se odnosi na genocid, što je i predmet hrvatske tužbe, pošto je MSP nadležan samo za najteži zločin, koji pravno ne zastareva.
Da li bi protivtužba Srbije polazila od kontinuiteta genocida koji je nad Srbima počinjen u vreme takozvane Nezvisne države Hrvatske (kvislinške tvorevine nacističke Nemačke u vreme Drugog svetskog rata), pitanje je pravne strategije koju ne treba otkrivati, naveo je on.
Glavni pravni zastupnik Srbije potvrdio je da će se povući iz tima posle izjašnjavanja suda u utorak, a ukoliko postupak bude nastavljen preuzeće ga, verovatno, "neko od mladih i talentovanih pravnika" koji su u timu stasavali proteklih godina otkako se Srbija spori pred MSP.
Hrvatska je 2. jula 1999. godine podigla tužbu protiv SRJ, odnosno Srbije zbog "povrede Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida počinjenog protiv njenih građana u ratu od 1991/95".
U tužbi traži da "SRJ kazni sve počinitelje genocida koji se nalaze na njenoj teritoriji i učini sve da se dozna potpuna i prava istina o nestalim 'hrvatskim braniteljima i civilima'", zahteva "vraćanje kulturnih dobara" i "naknadu štete pojedincima i državi".
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić nedavno je rekao da je Hrvatska počinila "etničko čišćenje" Srba u akciji "Oluja" početkom avgusta 1995. i pozvao je da povuče tužbu, ali je hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova to odbilo, odbacujući optužbe.
U javnoj raspravi od 26. do 30 maja ove godine, Srbija je osporavala nadležnost MSP, jer u vreme kada je Hrvatska podnela tužbu nije bila članica UN, niti potpisnica Konvencije o genocidu, što znači ni Statuta suda, pa nije mogla ni biti tužena.
Pojedini domaći analitičari smatraju da Srbiji ide u prilog i to što međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju nije nikoga ni optužio , a kamoli osudio za genocid u Hrvatskoj.
(Tanjug)
"Sledeći pravnu logiku i argumente, smatram da Međunarodni sud pravde nije nadležan da postupa u ovom sporu, ali ne želim da nagađam kakvu bi odluku mogao doneti", istakao je Varadi u izjavi Tanjugu.
Prema mišljenju Varadija, Sud je pred dosta teškim zadatkom, jer je doneo neke odluke o nadležnosti u vreme kada situacija u pogledu raspada bivše Jugoslavije pravno nije bila jasna".
Podsetivši da se MSP po tužbi BiH protiv SRJ (čiji je pravni naslednik Srbija) proglasio nadležnim, a po tužbi SRJ protiv NATO nenadležnim, Varadi je istakao da su ove dve odluke "teško spojive i zato mu sada nije lako da bude dosledan".
"Ukoliko Sud prihvati procesne prigovore Srbije i proglasi se nenadležnim, bio bi to kraj međudržavnih sporova koji su proizašli iz sukoba na prostoru bivše Jugoslavije", smatra on.
Varadi je ocenio da bi bilo "politički dobro i zdravo da se prestane sa konfrontacijom i nastavi s utvrđivanjem individualnih odgovornosti za zločine počinjene na svim stranama".
U slučaju da se Sud proglasi nadležnim, moguće su tri opcije: da Srbija podigne protivtužbu ili da samo nastavi odbranu, a "zamislivo je i vansudsko rešenje spora", rekao je Varadi.
On je podsetio da je Srbija, pre javne rasprave o nadležnosti, u više navrata, vrlo jasno stavila do znanja da je spremna za neki dogovor van suda, što je Hrvatska ignorisala.
Kada se sud proglasi nadležnim, a nema dogovora van suda, onda predstoji rasprava o suštini (meritumu) spora i tada bi Srbiji bio ostavljen razuman rok, ne manji od godinu dana, za pripremu odgovora i protivtužbe, objasnio je Varadi.
Protivtužbeni zahtev, kako je kazao, mora da se odnosi na genocid, što je i predmet hrvatske tužbe, pošto je MSP nadležan samo za najteži zločin, koji pravno ne zastareva.
Da li bi protivtužba Srbije polazila od kontinuiteta genocida koji je nad Srbima počinjen u vreme takozvane Nezvisne države Hrvatske (kvislinške tvorevine nacističke Nemačke u vreme Drugog svetskog rata), pitanje je pravne strategije koju ne treba otkrivati, naveo je on.
Glavni pravni zastupnik Srbije potvrdio je da će se povući iz tima posle izjašnjavanja suda u utorak, a ukoliko postupak bude nastavljen preuzeće ga, verovatno, "neko od mladih i talentovanih pravnika" koji su u timu stasavali proteklih godina otkako se Srbija spori pred MSP.
Hrvatska je 2. jula 1999. godine podigla tužbu protiv SRJ, odnosno Srbije zbog "povrede Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida počinjenog protiv njenih građana u ratu od 1991/95".
U tužbi traži da "SRJ kazni sve počinitelje genocida koji se nalaze na njenoj teritoriji i učini sve da se dozna potpuna i prava istina o nestalim 'hrvatskim braniteljima i civilima'", zahteva "vraćanje kulturnih dobara" i "naknadu štete pojedincima i državi".
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić nedavno je rekao da je Hrvatska počinila "etničko čišćenje" Srba u akciji "Oluja" početkom avgusta 1995. i pozvao je da povuče tužbu, ali je hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova to odbilo, odbacujući optužbe.
U javnoj raspravi od 26. do 30 maja ove godine, Srbija je osporavala nadležnost MSP, jer u vreme kada je Hrvatska podnela tužbu nije bila članica UN, niti potpisnica Konvencije o genocidu, što znači ni Statuta suda, pa nije mogla ni biti tužena.
Pojedini domaći analitičari smatraju da Srbiji ide u prilog i to što međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju nije nikoga ni optužio , a kamoli osudio za genocid u Hrvatskoj.
(Tanjug)
