Problem parlamentarizma u Srbiji je što u vladi uvek postoji neka mala stranka koja može da je obori, dok je njegova suština sučeljavanje različitih stavova opozicije i pozicije, složili su se predstavnici parlamentarnih stranaka DS, DSS, G17 plus i SNS Nada Kolundžija, Slobodan Samardžić, Suzana Grubješić i Tomislav Nikolić.
Problem parlamentarizma u Srbiji je što u vladi uvek postoji neka mala stranka koja može da je obori, dok je njegova suština sučeljavanje različitih stavova opozicije i pozicije, složili su se predstavnici parlamentarnih stranaka DS, DSS, G17 plus i SNS Nada Kolundžija, Slobodan Samardžić, Suzana Grubješić i Tomislav Nikolić.
Oni su u emisiji RTS-a "Upitnik" zaključili da broj poslanika u Skupštini Srbije nije moguće promeniti, ukoliko se ne promeni Ustav, jer je to definisano najvišim zakonodavnim aktom zemlje.
Naglasivši da je suština parlamentarizma u sučeljavanju različitih stavova opozicije i pozicije, šef poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Kolundžija je istakla da je nemoguće da se u parlamentu usvajaju zakoni tempom kao u vladi, gde nema opozicije i gde su svi saglasni.
"Ne treba upadati u zamku da je to sporost u radu parlamenta", rekla je ona i dodala da se može razgovarati o racionalnom trošenju novca i vremena, ali da se na kraju sva pitanja svode na pitanje da li je parlament potreban.
Kolundžija je istakla da je, kada je reč o usvajanju "evropskih" zakona, Srbija u cajtnotu već nekoliko godina, a da je jedan od razloga za to nepostojanje šire saglasnosti o evropskom putu Srbije i oduštvo svesti o odgovornosti svih učesnika u tom procesu.
Poslanik DSS-a Samardžić se nije složio sa Kolundžijom da je opozicija jednako odgovorna za sporost u usvajanju zakona, ocenivši da je kraj 2009. godine, koji je označen kao rok za dobijanje statusa kandidata za članstvo Srbije u EU, izmišljotina, pošto će Srbija taj status steći tek kada zemlje članice EU potvrde SSP.
"Ne može opozocija biti odgovorna u istoj meri kao većina, zakoni moraju da se donose efikasno, ali rokovi za usvajanje zakona potrebnih za ulazak u Evrpsku uniju su nametnuta stvar koja nema veze sa domaćim zakonodavstvom", rekao je on i dodao da su ti rokovi veštački nametnuti, a da ih je Evropska komisija "uzela iz kampanje 2005. godine".
On je ocenio i da je pitanje broja poslanika "minorna tema kojoj sada nije vreme, a da bi i sa 160 ili 190 poslanika, prema nekim mišljenjima, postojali isti porblemi u državi".
"Problem parlamentarizma danas je što uvek postoji neka mala stranka u vladi koja može da je obori i onda imate puno mogućnosti za mešetarenje i opoziciji", rekao je Samardžić.
Šef poslaničkog kluba G17 plus Grubješićeva rekla je da poslovnik o radu parlamenta daje mogućnost opoziciji da blokira njegov rad, a da vladajuća većina ne primenjuje kaznene mere koje su joj na raspolaganju, dodajući da su svi odgovorni za sporo usvajanje zakona. "Prvi put je sada Evropska komisija rekla da Srbija može biti 2009. kandidat za članostvo u EU ako ispunimo politicki uslov i akcioni plan, što u ovom času ne izgleda sjajno, jer je 18 zakona u proceduri, a ostale, od ukupno oko 40, vlada još nije poslala. Neki su u fazi nacrta, neki u fazi rasprave, neki pri kraju", rekla je ona.
Grubješćeva je istakla i da se obaveza regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa ne odnosi na Kosovo, ali je podsetila da je Srbija potpisala ugovor CEFTA i druge ugovore uz klauzulu da se sporazum ne odnosi na Kosovo i Metohiju koje je pod međunarodonom upravom.
Komentarišući mišljenja nekih stručnjaka da je optimalan broj poslanika u srpskom parlamentu koji bi ga učinio efikasnijim između 160 i 190, Grubješićeva je rekla da bi promena broja poslanika podrazumevala promenu Ustava koji to definiše.
Ona je odbacila kritike da se u Skupštini ne štedi i navela da se štedelo na svemu - savetnicima, stučnom osoblju, pa i na opremi, koju su neke poslaničke grupe "donele iz stranaka u parlament".
Šef poslaničke grupe "Napred Srbijo" Nikolić rekao je da najveću odgovornost snose oni koji vode državu poslednjih osam godina i da će poslanici tog kluba učestovati u izglasavanju "evropskih" zakona "samo ukoliko EU kaže - postaćete kaniddat za članstvo ako za tri meseca usvojite sve te zakone".
On je dodao da će se priklučiti poslanicima koji budu glasali da vlada padne, kada se o tome bude raspravljalo, pošto je sednica o nepoverenju vladi zakazana za 28. novembar.
Nikolić je rekao da smatra da bi tema te sednice trebalo da bude "šira od nepoznavanja toga šta vlada radi na Kosovu i Metohiji i da treba govoriti o svim otvorenim pitanjima u zemlji".
"Naš parlament se preotvorio u pozornicu onih koji su izgubili izbore i tu uključujem i sebe. Ako rušite vladu, morate sve grehe da joj natovarite, a onda predstavnici vlade neka se brane i dokažu da to nije tačno. Mi ćemo sigurno glasati da vlada padne", poručio je on.
Učesnici emisije izneli su i različite stavove u vezi sa tim da li Skupština treba da usvoji još jednu rezoluciju o Kosovu i Metohiji, kako su to predložili poslanici radikala i narodnjačke koalicije početkom leta, iako taj predlog do sada nije stavljen u dnevni red.
Kolundžija je rekla da "ne postoji ni jedan razlog za raspravu o Kosovu, jer vlada nije izašla iz okvira mandata koji joj je poveren i nema potrebe da opozicija utvrđuje taj okvir", dok je Samardžić podsetio da je Skupština već usvojila nekoliko rezolucija o južnoj srpskoj pokrajini I da je to trebalo učiniti i sa tom koju su predložili SRS , DSS i NS.
(Tanjug)
Oni su u emisiji RTS-a "Upitnik" zaključili da broj poslanika u Skupštini Srbije nije moguće promeniti, ukoliko se ne promeni Ustav, jer je to definisano najvišim zakonodavnim aktom zemlje.
Naglasivši da je suština parlamentarizma u sučeljavanju različitih stavova opozicije i pozicije, šef poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Kolundžija je istakla da je nemoguće da se u parlamentu usvajaju zakoni tempom kao u vladi, gde nema opozicije i gde su svi saglasni.
"Ne treba upadati u zamku da je to sporost u radu parlamenta", rekla je ona i dodala da se može razgovarati o racionalnom trošenju novca i vremena, ali da se na kraju sva pitanja svode na pitanje da li je parlament potreban.
Kolundžija je istakla da je, kada je reč o usvajanju "evropskih" zakona, Srbija u cajtnotu već nekoliko godina, a da je jedan od razloga za to nepostojanje šire saglasnosti o evropskom putu Srbije i oduštvo svesti o odgovornosti svih učesnika u tom procesu.
Poslanik DSS-a Samardžić se nije složio sa Kolundžijom da je opozicija jednako odgovorna za sporost u usvajanju zakona, ocenivši da je kraj 2009. godine, koji je označen kao rok za dobijanje statusa kandidata za članstvo Srbije u EU, izmišljotina, pošto će Srbija taj status steći tek kada zemlje članice EU potvrde SSP.
"Ne može opozocija biti odgovorna u istoj meri kao većina, zakoni moraju da se donose efikasno, ali rokovi za usvajanje zakona potrebnih za ulazak u Evrpsku uniju su nametnuta stvar koja nema veze sa domaćim zakonodavstvom", rekao je on i dodao da su ti rokovi veštački nametnuti, a da ih je Evropska komisija "uzela iz kampanje 2005. godine".
On je ocenio i da je pitanje broja poslanika "minorna tema kojoj sada nije vreme, a da bi i sa 160 ili 190 poslanika, prema nekim mišljenjima, postojali isti porblemi u državi".
"Problem parlamentarizma danas je što uvek postoji neka mala stranka u vladi koja može da je obori i onda imate puno mogućnosti za mešetarenje i opoziciji", rekao je Samardžić.
Šef poslaničkog kluba G17 plus Grubješićeva rekla je da poslovnik o radu parlamenta daje mogućnost opoziciji da blokira njegov rad, a da vladajuća većina ne primenjuje kaznene mere koje su joj na raspolaganju, dodajući da su svi odgovorni za sporo usvajanje zakona. "Prvi put je sada Evropska komisija rekla da Srbija može biti 2009. kandidat za članostvo u EU ako ispunimo politicki uslov i akcioni plan, što u ovom času ne izgleda sjajno, jer je 18 zakona u proceduri, a ostale, od ukupno oko 40, vlada još nije poslala. Neki su u fazi nacrta, neki u fazi rasprave, neki pri kraju", rekla je ona.
Grubješćeva je istakla i da se obaveza regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa ne odnosi na Kosovo, ali je podsetila da je Srbija potpisala ugovor CEFTA i druge ugovore uz klauzulu da se sporazum ne odnosi na Kosovo i Metohiju koje je pod međunarodonom upravom.
Komentarišući mišljenja nekih stručnjaka da je optimalan broj poslanika u srpskom parlamentu koji bi ga učinio efikasnijim između 160 i 190, Grubješićeva je rekla da bi promena broja poslanika podrazumevala promenu Ustava koji to definiše.
Ona je odbacila kritike da se u Skupštini ne štedi i navela da se štedelo na svemu - savetnicima, stučnom osoblju, pa i na opremi, koju su neke poslaničke grupe "donele iz stranaka u parlament".
Šef poslaničke grupe "Napred Srbijo" Nikolić rekao je da najveću odgovornost snose oni koji vode državu poslednjih osam godina i da će poslanici tog kluba učestovati u izglasavanju "evropskih" zakona "samo ukoliko EU kaže - postaćete kaniddat za članstvo ako za tri meseca usvojite sve te zakone".
On je dodao da će se priklučiti poslanicima koji budu glasali da vlada padne, kada se o tome bude raspravljalo, pošto je sednica o nepoverenju vladi zakazana za 28. novembar.
Nikolić je rekao da smatra da bi tema te sednice trebalo da bude "šira od nepoznavanja toga šta vlada radi na Kosovu i Metohiji i da treba govoriti o svim otvorenim pitanjima u zemlji".
"Naš parlament se preotvorio u pozornicu onih koji su izgubili izbore i tu uključujem i sebe. Ako rušite vladu, morate sve grehe da joj natovarite, a onda predstavnici vlade neka se brane i dokažu da to nije tačno. Mi ćemo sigurno glasati da vlada padne", poručio je on.
Učesnici emisije izneli su i različite stavove u vezi sa tim da li Skupština treba da usvoji još jednu rezoluciju o Kosovu i Metohiji, kako su to predložili poslanici radikala i narodnjačke koalicije početkom leta, iako taj predlog do sada nije stavljen u dnevni red.
Kolundžija je rekla da "ne postoji ni jedan razlog za raspravu o Kosovu, jer vlada nije izašla iz okvira mandata koji joj je poveren i nema potrebe da opozicija utvrđuje taj okvir", dok je Samardžić podsetio da je Skupština već usvojila nekoliko rezolucija o južnoj srpskoj pokrajini I da je to trebalo učiniti i sa tom koju su predložili SRS , DSS i NS.
(Tanjug)
