Suđenje bivšoj predstavnici glavne tužiteljke Florans Artman, optuženoj za nepoštovanje suda, biće održano pred Haškim tribunalom 5. i 6. februara iduće godine, saopštio je sud u Hagu.
Tribunal je krajem avgusta optužio Artmanovu za nepoštovanje suda zato što je u svojoj knjizi i jednom članku, ove i prošle godine, obelodanila sadržaj dve poverljive odluke žalbenog veća iz procesa protiv Slobodana Miloševića, donete septembra 2005. i aprila 2006.
godine.
"Artmanova je znala da je ta informacija poverljiva u vreme objavljivanja, kao i da je odluka iz koje je informacija potekla bila zavedena pod pečatom. Znala je, stoga, da njenim objavljivanjem obelodanjuje poverljivu informaciju javnosti", piše u optužnici.
Dve tačke optužnice terete Artmanovu za nepoštovanje suda zato što je "svesno i namerno objavila informacije uz kršenje naređenja sudskog veća" i tako omela sprovođenje pravde.
U dva pojavljivanja pred sudom, Florans Artman je odbila da se izjasni o krivici, posle čega je sudija, u skladu sa pravilima suda, uveo u spis da se ona ne oseća krivom.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova je tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da se zapisnici Vrhovnog saveta odbrane sa suđenja Miloševiću koriste u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, po Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
U knjizi "Mir i kazna", Artmanova - pominjući da su "poverljive" - citira dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala - na čelu sa Faustom Pokarom koji je i predsednik suda - odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu drugo pravosudno telo - Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku grešku, jer nema pristupa dokumentima", piše Florans Artman u knjizi.
Ona sugeriše da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici, ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti".
Međunarodni sud pravde je u presudi februara 2006. godine proglasio SRJ odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.
"Tužilaštvo nije u mogućnosti izneti taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označile poverljivom", piše Artmanova.
Artmanova je od 1999. do 2006. godine bila predstavnica glavne tužiteljke Karle Del Ponte.
Za nepoštovanje suda kazna je do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili obe.
(Beta)
Tribunal je krajem avgusta optužio Artmanovu za nepoštovanje suda zato što je u svojoj knjizi i jednom članku, ove i prošle godine, obelodanila sadržaj dve poverljive odluke žalbenog veća iz procesa protiv Slobodana Miloševića, donete septembra 2005. i aprila 2006.
godine.
"Artmanova je znala da je ta informacija poverljiva u vreme objavljivanja, kao i da je odluka iz koje je informacija potekla bila zavedena pod pečatom. Znala je, stoga, da njenim objavljivanjem obelodanjuje poverljivu informaciju javnosti", piše u optužnici.
Dve tačke optužnice terete Artmanovu za nepoštovanje suda zato što je "svesno i namerno objavila informacije uz kršenje naređenja sudskog veća" i tako omela sprovođenje pravde.
U dva pojavljivanja pred sudom, Florans Artman je odbila da se izjasni o krivici, posle čega je sudija, u skladu sa pravilima suda, uveo u spis da se ona ne oseća krivom.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova je tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da se zapisnici Vrhovnog saveta odbrane sa suđenja Miloševiću koriste u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, po Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
U knjizi "Mir i kazna", Artmanova - pominjući da su "poverljive" - citira dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala - na čelu sa Faustom Pokarom koji je i predsednik suda - odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu drugo pravosudno telo - Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku grešku, jer nema pristupa dokumentima", piše Florans Artman u knjizi.
Ona sugeriše da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici, ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti".
Međunarodni sud pravde je u presudi februara 2006. godine proglasio SRJ odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.
"Tužilaštvo nije u mogućnosti izneti taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označile poverljivom", piše Artmanova.
Artmanova je od 1999. do 2006. godine bila predstavnica glavne tužiteljke Karle Del Ponte.
Za nepoštovanje suda kazna je do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili obe.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
